U junu 2016. godine farmaceutske kompanije u Srbiji, članice Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, objavile su podatke o prenosima vrednosti na zdravstvene radnike i zdravstvene organizacije izvršenim tokom 2015. godine. Ovakvi podaci objavljuju se po prvi put u praksi farmaceutskih kompanija prisutnih u Srbiji. Objavljivanje otvara izvesna interesantna pitanja koja se tiču zaštite podataka o ličnosti zdravstvenih radnika, a naročito pravnog osnova za činjenje ovih podataka javno dostupnim i obima dozvoljene obrade.
INOVIA je osnovana 2007. godine i pridružena je članica Evropske federacije farmaceutske industrije (EFPIA). Obaveza članica INOVIA-a da objavljuju podatke o prenosima vrednosti na zdravstvene radnike i zdravstvene organizacije propisana je Kodeksom ovog udruženja o objavljivanju prenosa vrednosti.
Praksa članica INOVIA započeta u junu 2016. godine zasniva se na kodeksu koji je pod istim nazivom EFPIA usvojila 24. juna 2013. godine. Kodeks zahteva od svih udruženja učlanjenih u EFPIA da obelodane određene vrste prenosa vrednosti na zdravstvene radnike i zdravstvene organizacije tokom prethodne kalendarske godine. U članu 3. Kodeks navodi vrste prenosa koje treba objaviti: kotizacije za učeščće na kongresima, konferencijama, simpozijumima, i sličnim skupovima; troškovi putovanja i smeštaja u vezi sa skupovima; i, honorari za usluge i konsultacije (tu mogu da spadaju honorari za govornike, obuka govornika, pisanje o medicinskim temama, analiza podataka, izrada edukativnih materijala, i opšti konsalting).
Objavljivanje podataka o prenosu vrednosti ima za glavni cilj to da saradnju farmaceutskih kompanija sa njihovim primaocima učini transparentnom i pravno nespornom. Objavljivanjem se, osim toga, olakšava zdravstvenim radnicima i zdravstvenim organizacijama da izbegnu sukob interesa i dovođenje u pitanje njihovog ličnog i profesionalnog integriteta.
Kao što je to slučaj i sa Kodeksom EFPIA, Kodeks koji je INOVIA usvojila 2014. godine propisuje objavljivanje prenosa vrednosti na godišnjem nivou. Izveštajni period treba da pokrije celu kalendarsku godinu, počevši od 2015. godine (član 2. u oba kodeksa). Po pravilu, prenose vrednosti treba objavljivati na individualnoj osnovi, za svakog jasno odredivog primaoca. Ako to nije moguće “zbog zakonskih ograničenja”, prenosi se mogu prikazati objedinjeno, za celu kompaniju (članovi 3.1 i 3.2 u oba kodeksa).
Neke od lista koje prikazuju prenose vrednosti za 2015. godinu dostupne su na zvaničnom sajtu INOVIA. Podaci za druge kompanije – članice INOVIA mogu se naći na njihovim sajtovima.
Kako se veliki deo prenosa vrednosti koji je objavljen ili će biti objavljen odnosi na zdravstvene radnike, kao konkretne i odredive pojedince, obaveza objavljivanja otvara pitanje zaštite njihovih podataka o ličnosti. Dilema se sastoji u tome da li se njihova imena, primljeni prenosi i drugi relevantni podaci mogu zakonito objavljivati i, ako mogu, pod kojim uslovima.
Prema srpskom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (2008), bilo koji vid obrade podataka o ličnosti, uključujući i objavljivanje, dozvoljen je samo ako se zasniva na određenoj zakonskoj odredbi ili na pristanku fizičkog lica (član 8. tačka 1). Farmaceutske kompanije u Srbiji nisu ovlašćene nijednim zakonom da, u odsustvu pristanka, objavljuju podatke o ličnosti zdravstvenih radnika. Što se tiče kodeksa ili drugih akata slične prirode, usvojenih od strane međunarodnih ili domaćih udruženja, organizacija, ili kompanija, oni se ne mogu smatrati zakonom kao osnovom za činjenje podataka o zdravstvenim radnicima javno dostupnim.
Stoga, farmaceutske kompanije mogu objaviti prenose vrednosti zdravstvenim radnicima samo ukoliko su pribavile saglasnost za takvo objavljivanje od stručnjaka sa kojima sarađuju. Saglasnost mora biti u pisanom obliku i mora sadržati sve elemente propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (član 10, i član 15, stav 1).
Procenti zdravstvenih radnika koji su se saglasili sa objavljivanjem njihovih podataka o ličnosti u izveštajima za 2015. godinu se značajno razlikuju, od kompanije do kompanije. Na jednom kraju spektra, niko od zdravstvenih radnika koji je primio vrednost od kompanije Sanofi-Aventis nije dao svoju saglasnost na korišćenje podataka u izveštaju. Na drugom kraju, oko 95 procenata zdravstvenih radnika je dalo svoju saglasnost Eli Lilly-iju da objavi podatke. Negde između, stopa saglasnosti je bila sledeća: između 7.5 i 11 procenata (u zavisnosti of vrste davanja, odnosno naknade) za Merck; između 17.5 i 31 procenata za Pfizer; između 60 i 75.5 procenata za Novartis; između 66.5 i 77 procenata za Servier; između 67 i 77 procenata za GlaxoSmithKline; i tako dalje.
Ako zdravstveni radnik ne da, ili povuče, saglasnost za objavljivanje njegovih podataka o primljenim prenosima, farmaceutska kompanija može objaviti podatke o takvim prenosima samo u zbirnom iznosu, zajedno sa podacima o prenosima vrednosti drugim zdravstvenim radnicima koji takođe nisu dali saglasnost. Ovako su kompanije i postupile, kada je reč o listama objavljenim u junu.
Čak i ako farmaceutska kompanija kao rukovalac ličnih podataka pribavi saglasnost fizičkog lica, obim objavljenih podataka ne sme premašiti svrhu objavljivanja. Ovo znači da spiskovi prenosa vrednosti ne smeju sadržati informacije kao što je jedinstveni matični broj građana zdravstvenih radnika, njihove privatne adrese ili neke druge detalje koji ne služe svrsi transparentnosti, i u isto vreme, narušavaju privatnost zdravstvenih radnika. I, zaista, podaci o prenosima vrednosti, objavljeni u junu a za 2015. godinu, ograničeni su na ime i prezime, adresu na poslu, i primljene iznose.
