Na ovom blogu sam već pisao o odluci Komisije za zaštitu konkurencije iz januara 2012. godine kojom je Sunoku zabranjeno da preuzme Hellenic Sugar, kao i o presudi Upravnog suda kojom je odluka Komisije poništena iz proceduralnih razloga. Komisija je tada zabranila koncentraciju Sunoko/HellenicSugar kojom bi se tržišni udeo Sunoka povećao sa 50% na oko 80%. Iako Komisija nije objavila obrazloženje svoje odluke, iz presude Upravnog suda sledi da je Komisija najveći problem videla u tome što su cene koje je Sunoko naplaćivao kupcima u Srbiji bile više od izvoznih cena istog društva. Komisija nije prihvatila mere ponašanja i strukturne mere koje je Sunoko predložio kao uslov za odobrenje koncentracije, a čija je svrha bila ujednačavanje domaćih sa izvoznim cenama odnosno smanjenje tržišnog udela nakon sprovođenja koncentracije, smatrajući ih nedovoljnim da otklone potencijalno negativne efekte planirane koncentracije na konkurenciju.
Nakon presude suda, ovaj predmet se ponovo našao pred Komisijom prošlog avgusta; međutim, postupak je obustavljen u oktobru 2012. godine bez donošenja meritorne odluke, pošto je Sunoko povukao zahtev za odobrenje koncentracije.
Istog dana kada je povukao prvobitni zahtev, Sunoko je podneo Komisiji novi zahtev za odobrenje koncentracije, na osnovu toga što je bio pokrenut novi tenderski postupak za prodaju HellenicSugar-a. Nakon sprovedenog ispitnog postupka, Komisija je 13. februara 2013. godine, godinu dana nakon prvobitne odluke da zabrani predloženu koncentraciju Sunoka i HellenicSugar-a, odlučila da rečenu koncentraciju uslovno odobri. Nažalost, Komisija (još uvek) nije objavila tekst svoje odluke već je tim povodom izdala saopštenje za javnost.
Iz saopštenja za javnost sledi da se jedan od uslova pod kojim je Komisija odobrila koncentraciju sastoji od obaveze Sunoka da Komisiji dostavlja „sadržinski unapred definisane” šestomesečne izveštaje sve dok se ne ukinu carinske i druge dažbine koje se plaćaju pri uvozu šećera (u vezi sa carinskim i drugim uvoznim dažbinama na šećer, videti odeljak 3 mog ranijeg posta). Saopštenje za javnost ne precizira sadržinu obaveze izveštavanja, ali se može pretpostaviti da je reč o izveštavanju o Sunokovim domaćim i izvoznim cenama.
Drugi uslov za odobrenje koncentracije je strukturne prirode, i sastoji se od obaveze Sunoka da nakon sprovođenja koncentracije proda šećeranu u Žablju, jednu od dve šećerane u Srbiji koja je trenutno pod kontrolom HellenicSugar-a. Prema saopštenju za javnost, ispunjenje ovog uslova trebalo bi da dovede do smanjenja tržišnog udela Sunoka nakon sprovođenja koncetracije na oko 65%. Vredi podsetiti da je januara 2012. godine Komisija odbila Sunokov predlog za prodaju dela stečenog biznisa nakon sprovođenja koncentracije kao nedovoljan.
Prema Komisiji, sadašnje činjenično stanje je bitno drugačije od onog koje je postojalo pre godinu dana. Komisija je utvrdila da su, za razliku od 2011. godine kada su Sunokove cene za domaće kupce bile više od izvoznih cena tog proizvođača, tokom 2012. godine domaće cene bile za u proseku 10,4% niže od izvoznih. Čini se da je ovaj podatak bio od prelomnog značaja za zaključak Komisije da jačanje dominantnog položaja Sunoka neće negativno uticati na dobrobit potrošača u Srbiji.
Dopuna: U međuvremenu, Komisija za zaštitu konkurencije je na svom sajtu objavila izreku najnovije odluke u predmetu Sunoko (ali ne i obrazloženje). Iz objavljenog dela odluke sledi da je Sunoko u obavezi da obavesti Komisiju o imenovanju poverenika zaduženih za prodaju dela biznisa kao i o merama koje planira da preduzme u pogledu prodaje u roku od tri meseca od sticanja faktičke kontrole nad HellenicSugar-om, te da proda šećeranu u Žablju u roku od narednih godinu dana. Ukoliko se šećerana ne proda u navedenom roku uprkos razumnim naporima Sunoka, rok za prodaju može biti produžen za još godinu dana. Ukoliko Sunoko ne proda označeni deo biznisa ni u dodatnom roku, Komisija može izmeniti rešenje o uslovnom odobrenju koncentracije.