25. aprila 2014. godine, crnogorska Agencija za zaštitu konkurencije donela je svoje prvo rešenje u oblasti kartela. Odluka se odnosi na sporazum o određivanju cena zaključen između izdavača najznačajnijih dnevnih novina u Crnoj Gori – Pobjede, Vijesti, Dana i Dnevnih novina. Istraga koju je Agencija sprovela obuhvatila je i dva novinska izdavača iz Srbije koji svoje dnevne novine prodaju u Crnoj Gori (Blic i Novosti), ali je protiv njih postupak obustavljen zbog nedostatka dokaza. Obrazloženje odluke nije javno dostupno ali ga je BDK pribavio od Agencije na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama.
Kratak opis slučaja
Sprovodeći analizu stanja na tržištu izdavanja i prometa dnevnih novina u Crnoj Gori, Agencija je došla do indicija o postojanju nedozvoljenog dogovora između izdavača aktivnih na ovom tržištu. Nakon što je pribavila podatke i dokumentaciju koji su ukazali na mogućnost postojanja dogovora o cenama, Agencija je 18. juna 2013. godine donela zaključak o pokretanju postupka za ispitivanje postojanja povrede konkurencije protiv Vijesti, Dana i Pobjede. 24. jula 2013. godine Agencija je istragu proširila i na Dnevne novine, Blic i Novosti.
Ključni dokaz u ovom slučaju bio je pisani sporazum koji su potpisali predstavnici Pobjede, Vijesti i Dana, kojim su se ove novine dogovorile o istovremenom povećanju cene na 0,70 evra. Sporazum je potpisan u aprilu 2012. godine i poskupljenje je trebalo da počne da se primenjuje od 1. maja te godine. Pre ovog datuma, Pobjeda je obavestila ostale učesnike da se povlači iz dogovora. Pobjeda na kraju jeste povećala cenu svojih novina, ali tek u maju 2013. godine. Vijesti i Dan poskupeli su na 0,70 evra 1. maja 2012. godine.
Tri potpisnika sporazuma o povećanju cena u svoju odbranu su istakli da sporazum ne predstavlja zabranjeni restriktivni sporazum iz razloga što strane koje su učestvovale u njegovom zaključenju nisu nameravale da on ima obavezujući karakter. Takođe su naveli da ugovor nije bio važeći jer ga nisu potpisali svi izdavači koji su u njemu navedeni (iz obrazloženja rešenja sledi da su ugovoru kao potpisnici bili navedeni i Dnevne novine, Blic, i Novosti, iako ga oni na kraju nisu potpisali). Izdavači su naveli i da sporazum nije mogao imati negativne posledice na tržištu jer nikada nije primenjen – Pobjeda svoju cenu nije povećala na dan koji je naveden u sporazumu već tek godinu dana kasnije, dok su i Vijesti i Dan istakli da su njihove odluke o povećanju cene bile rezultat njihovih samostalnih poslovnih odluka a ne nedozvoljenog sporazuma sa konkurentima.
Agencija nije prihvatila ove argumente, navodeći da sporazum ne mora da predstavlja obavezujući ugovor da bi se smatrao zabranjenim restriktivnim sporazumom. Agencija je takođe potvrdila poznato stanovište iz uporednog prava da određivanje cena između konkurenata predstavlja ograničenje koje za svoj cilj ima narušavanje konkurencije i koje je zabranjeno bez obzira na posledice koje proizvede na tržištu. Agencija takođe nije prihvatila navode Vijesti i Dana kako su svoje cene povećali samostalno, ukazujući na činjenicu da su ove novine potpisale sporazum o povećanju cena i da su svoje cene povećale u iznosu i na dan određen u sporazumu.
Agencija je utvrdila da je izdavač Dnevnih novina, koji na kraju nije potpisao sporazum, ipak uzeo učešća u kartelu time što je učestvovao u pregovorima oko određivanja cene a da se nije distancirao od onoga što je bilo predmet diskusije. Takvo učešće, koje samo po sebi predstavlja prekršaj, bilo je štetno po konkurenciju jer je omogućilo ovom izdavaču da prilagodi svoje ponašanje na tržištu – iako 1. maja 2012. godine cena Dnevnih novina nije povećana, ove novine jesu od tog datuma promenile svoju poslovnu politiku i to tako što su počele da se čitaocima dele besplatno. U ovom pogledu Agencija se oslonila na odluke Evropskog suda pravde u predmetima Huls v. Commission i Commission v. Anic, presudu Prvostepenog suda u predmetu Cimenteries CBR v. Commission i odluku Evropske komisije u predmetu Amino Acids.
Periodične novčane kazne
Odluka Agencije u ovom predmetu značajna je i zbog toga što je tokom sprovođenja postupka Agencija po prvi put u praksi primenila svoje ovlašćenje da izriče periodične novčane kazne učesnicima na tržištu koji ne postupe po njenom zahtevu za dostavljanje ili saopštavanje traženih podataka. Po ovom osnovu, Agencija je Novostima i Dnevnim novinama izrekla novčane kazne u iznosu od po 5.000 evra.
Mere izrečene prekršiocima
Utvrdivši postojanje povrede konkurencije, Agencija je Vijestima, Danu i Pobjedinaložila da u roku od 30 dana od dostavljanja rešenja cenu svojih novina utvrde samostalno i da Agenciji dostave metodologiju korišćenu prilikom utvrđivanje cene. U trenutku objavljivanja ovog blog posta, Pobjeda, Vijesti i Dan i dalje koštaju 0.70 evra, dok je cena Dnevnih novina 50 evro centi.
Agencija nema ovlašćenje da izriče novčane kazne za povrede konkurencije, već može jedino da pred prekršajnim sudom podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Još uvek nije poznato da li je Agencija takav zahtev podnela u ovom slučaju.
Primena instituta politike pomilovanja
Jedna od stranaka u postupku pred Agencijom, Vijesti, tokom postupka je podnela zahtev za primenu instituta politike pomilovanja (engl. leniency), ali je Agencija ovaj zahtev odbila putem posebne odluke koja nije objavljena.
Mogućnost primene instituta pomilovanja u pravo konkurencije Crne Gore uvedena je 2012. godine. Primena ovog instituta moguća je ukoliko podnosilac zahteva nije inicirao ili organizovao restriktivni sporazum i ukoliko (i) prvi prijavi Agenciji postojanje sporazuma i dostavi valjane dokaze, (ii) dostavi Agenciji dokaze o postojanju sporazuma o kojem je Agencija u tom trenutku imala određena saznanja ali nije imala dovoljno dokaza (sadržaj ovog uslova ostaje nejasan, posebno u vezi sa tim na koji se tačno način razlikuje od uslova pod (i)), ili (iii) prijavi postojanje drugog sporazuma u kojem sam učestvuje ili o kojem ima direktna saznanja, o čemu dostavi dokaze. Ukoliko podnosilac zahteva zadovoljava jedan od gore navedenih alternativnih uslova i omogući okončanje postupka pred Komisijom i donošenje rešenja o povredi konkurencije, Agencija može doneti odluku o primeni instituta pomilovanja i da odluči da (i) ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, (ii) odustane od već podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili (iii) predloži sudu blaže kažnjavanje za podnosioca zahteva.
***
Odluka Agencije o kartelskom sporazumu između novinskih izdavača predstavlja znak da je Agencija počela da aktivno sprovodi propise o konkurenciji, reformisane 2012. godine. Trenutno su pred Agencijom u toku tri postupka za utvrđivanje povrede konkurencije – dva u sferi restriktivnih sporazuma i jedan u vezi sa navodnom zloupotrebom dominantnog položaja. Imajući u vidu da je Vlada Crne Gore nedavno usvojila set uredbi o grupnom izuzeću od zabrane, može se očekivati da će Agencija u narednom periodu pojačati svoje napore u istraživanju restriktivnih sporazuma koji ne zadovoljavaju uslove za grupno izuzeće.
