Komisija za zaštitu konkurencije objavila je da sprovodi analizu stanja na tržištu povodom predloga obaveza koje je Telekom Srbija spreman da dobrovoljno preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije. Telekom je ovaj predlog Komisiji dostavio u sklopu ispitnog postupka koji Komisija sprovodi protiv Telekoma zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja na tržištima ADSL interneta i direktnog pristupa internetu. Institut analize stanja na tržištu uveden je u srpsko pravo konkurencije izmenama Zakona o zaštiti konkurencije iz 2013. godine i po prvi put se u praksi sprovodi upravo u ovom postupku. Svoje komentare na Telekomov predlog zainteresovana lica mogu da dostave Komisiji do 29. septembra.
Telekom Srbija je vertikalno integrisana kompanija koja pruža, između ostalog, usluge ADSL interneta, i to kako na nivou veleprodaje tako i na nivou maloprodaje. Nakon što su pojedini Telekomovi konkurenti Komisiji podneli inicijativu za ispitivanje postojanje navodne zloupotrebe dominantnog položaja Telekoma na tržištu internet usluga, Komisija je u oktobru 2011. godine protiv Telekoma pokrenula ispitni postupak. Podnosioci inicijative naveli su da je razlika između Telekomovih veleprodajnih i maloprodajnih cena ADSL usluga toliko mala da provajderi koji kupuju ADSL internet usluge od Telekoma na nivou veleprodaje ne mogu da efektivno konkurišu Telekomu na nivou maloprodaje. Provajderi su u svojoj inicijativi takođe naveli da je Telekom u ugovorima o direktnom pristupu internetu nametao provajderima nepravedne uslove poslovanja (provajderi su kao nepravedne uslove naveli ugovorne odredbe kojima se utvrđuju cene usluge, rok na koji se ugovori zaključuju i automatsko produženje trajanja ugovornog odnosa).
U dosadašnjem toku postupka fokus Komisije je bio na utvrđivanju postojanja dominantnog položaja Telekoma na dva relevantna tržišta proizvoda na geografskom tržištu koje obuhvata teritoriju Republike Srbije: (i) tržištu veleprodaje ADSL širokopojasnog pristupa internetu korišćenjem bakarnih parica i (ii) tržištu veleprodaje direktnog pristupa internetu za međunarodno povezivanje.
Navodi o zloupotrebi dominantnog položaja uključuju sledeće povrede: (i) istiskivanje putem marže (engl. margin squeeze) (veleprodajne cene ADSL usluga, koje je Telekom naplaćivao provajderima, bile su iste ili više od cena koje je Telekom naplaćivao u maloprodaji, tj. krajnjim korisnicima); (ii) cenovnu diskriminaciju (Telekom je naplaćivao različite cene različitim grupama kupaca); (iii) vezivanje (engl. tying) (Telekom je davao popuste provajderima koji bi, pored usluge veleprodaje ADSL internet usluga, od Telekoma takođe nabavili i uslugu direktnog pristupa internetu); i (iv) nametanje nepravednih ugovornih odredbi (ugovori za pružanje usluge direktnog pristupa internetu za međunarodno povezivanje sadržali su sporne odredbe o trajanju ugovora i automatskom produženju za dodatne tri godine).
7. avgusta 2014. godine Telekom je podneo Komisiji svoj predlog obaveza koje je spreman da dobrovoljno preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije. Konkretno, Telekom je ponudio da dobrovoljno sprovede sledeće mere: (i) Telekomove veleprodajne i maloprodajne cene ADSL internet usluga biće određivane u skladu sa testom jednako efikasnog operatora (engl. equally efficient operator test); (ii) odnos između jediničnih cena direktnog pristupa internetu i zakupljenog protoka koji Telekom primenjuje prema internet provajderima takođe će se primenjivati prilikom izračunavanja Telekomovih maloprodajnih cena; (iii) Telekom davanje popusta za uslugu veleprodaje ADSL interneta neće uslovljavati nabavkom usluge direktnog pristupa internetu; (iv) Telekom će ponuditi korisnicima direktnog pristupa internetu zaključenje ugovora na određeno vreme u trajanju od jedne, dve ili tri godine (po izboru kupca), pri čemu bi period automatskog produženja ugovora bio kraći od tri godine.
U sklopu svog predloga, Telekom je ponudio da se svojih obaveza u vezi sa cenovnom diskriminacijom i vezivanjem pridržava u periodu od godinu dana, a obaveza u vezi sa margin squeeze-om i nepravednim ugovornim odredbama u periodu od dve godine. Telekom je takođe ponudio da Komisiji redovno dostavlja izveštaje o sprovođenju obaveza i o aktuelnim tržišnim uslovima koji su od značaja za pridržavanje obaveza.
Ukoliko Komisija, nakon što od zainteresovanih lica dobije komentare na Telekomov predlog, nađe da je predlog prihvatljiv, prekinuće postupak i doneće zaključak kojim će odrediti mere ponašanja koje je ponudio Telekom. Komisija će postupak protiv Telekoma moći da nastavi u roku od tri godine od donošenja zaključka o prekidu postupka i to samo ukoliko se bitne promene okolnosti na kojima se zasnivao zaključak o prekidu postupka, ukoliko Telekom ne ispuni neku od obaveza koje je ponudio da dobrovoljno sprovede ili ne dostavi odgovarajuće dokaze o njihovom ispunjenju, kao i ako Komisija ustanovi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavio Telekom.
