Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji (“Komisija“) izrekla je 12. oktobra 2015. godine novčanu kaznu niškim prevoznicima D&D Travel, DJD Prevoz i Jeremić Prevoz (“Prevoznici“) zbog dogovaranja cena. Čitajući odluku Komisije, teško je ne začuditi se koliko su Prevoznici bili nepažljivi pri prikrivanju (ili bolje rečeno, neprikrivanju) tragova. Zapravo, jedini način na koji su mogli da Komisiji još više olakšaju posao bio bi da su snimili dogovore i snimak objavili na internetu.
Pojam kartela asocira na tajne skupove u zadimljenim hotelskim sobama. Ovakva percepcija je verovatno preterana, ali činjenica je da kartelisti nisu ravnodušni prema mogućnosti da budu uhvaćeni i kažnjeni za narušavanje konkurencije na tržištu.
U poznatom Lizin kartelu, u strahu da će se suočiti sa visokim novčanim kaznama pa čak i kaznom zatvorom, učesnici su uložili mnogo truda da uteknu američkim organima. U tome bi možda i uspeli da doušnik FBI-a, Mark Vitker, nije Kanđija Mimota, predstavnika japanskog giganta Ajinomoto, doveo u iskušenje ponudom da se sastanak održi u hotelu u Maui-u (SAD) koji poseduje golf teren sa 18 rupa. U francuskom Jogurt kartelu, sastanci su se održavali u zadimljenim prostorijama u pariskom restoranu Au le chien qui fume – što je zanimljivo imajući u vidu da se na engleskom termin ‘smoke-filled room’ (zadimljena prostorija) u žargonu koristi za tajne sastanke uskog kruga moćnika koji kuju zavere o podeli tržišta, utvrđivanju cena i druge zavere političke ili ekonomske prirode.
U drugim slučajevima, kao npr. u poznatom Vitamin kartelu, učesnici su pribegavali sličnim merama. Uništavanje dokaza, milionske ponude zaposlenima da prihvate odgovornost i time ‘spasu’ firmu. Izgleda da ne postoji previse ekscentrična mera kada se radi o izbegavanju odgovornosti za najteže povrede konkurencije.
Ali ako je Vitamin kartel za kartele ono je Sikstinska kapela za umetnost, onda je niški kartel Prevoznika Ecce Homo Elias Garsa Martinesa nakon što ga je Sesilia Himenes ‘restaurirala’ 2012. godine.
Činjenica da su sva tri Prevoznika registrovana na istoj adresi je od početka delovala sumnjivo. Takođe je bilo sumnjivo to što je samo jedan Prevoznik poslao svog predstavnika na otvaranje ponuda. Iako ne postoji obaveza da se pošalje predstavnik na otvaranje ponuda u postupku javne nabavke, u ovom slučaju, uzimajući u obzir sve ostale okolnosti, odsustvo predstavnika dva od tri ponuđača navelo je Komisiju da posumnja da se između Prevoznika odvija zabranjena razmena informacija. Neko bi rekao – to je samo posredni dokaz. Ali, ovo je tek početak.
Paketi sa ponudama tri Prevoznika bili su organizovani na identičan način – isti redosled dokumentacije, ista sadržina i isti format (isti naslovi, podnaslovi, dužina itd.). S obzirom da merodavno pravo ne propisuje nikakve formalnosti po ovim pitanjima, navedena podudarnost u sadržini i redosledu dokumentacije je prevelika slučajnost. Komisija je zbog toga ocenila da je očigledno morala da postoji nekakva koordinacija između Prevoznika u postupku nadmetanja.
Osima toga, sva tri Prevoznika su potvrde o prijemu obaveštenja o rangiranju ponuda poslala sa istog broja faksa, sa istim zaglavljem (from: Jeremić Prevoz) i u isto vreme. Obaveštenje o rangiranju im je poslato putem elektronske pošte u 11:49, a Jeremić Prevoz i D&D Travel su odgovorili sa samo minut razlike (u 13:31, odnosno u 13:32).
Objašnjavajući zašto je korišćen isti faks, Prevoznici su se pozvali na neiskustvo vlasnika D&D Travel. Komisija, međutim, nije bila zadovoljna ovim obrazloženjem pa je od Prevoznika tražila da dostave dodatne informacije. Ono što je trebalo da bude prilika da se iznese odbrana pretvorilo se u novi debakl: u svojim ‘individualnim’ izjašnjenjima, sva tri Prevoznika su ponudila identično formulisane argumente, sa istim pravopisnim greškama.
Očigledno frustrirana istragom, dva Prevoznika čije ponude nisu pobedila na tenderu istakli su da je postupak javne nabavke imao odlične rezultate. Pobednički Prevoznik (D&D Travel) marljivo ispunjava svoje ugovorne obaveze i ne izlazi iz dogovorenog budžeta – zašto se onda Komisija toliko okrenula protiv njih? Ovo je dodatno potpirilo sumnje Komisije da Prevoznici razmenjuju komercijalno senzitivne informacije.
Suočeni sa dokazima, Prevoznici su Komisiji podneli zahtev za oslobođenje od obaveze plaćanja novčanog iznosa mere zaštite konkurencije (leniency). Ali, avaj, zahtevi su samo zacementirali slučaj.
Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, učesnik kartela može, pod određenim uslovima, biti pošteđen kazne ako Komisiji dostavi informacije o postojanju zabranjenog sporazuma. Međutim, da bi dovela do oslobođenja od kazne, dostavljena informacija mora da otkrije kartel za čije postojanje Komisija prethodno nije znala, ili da pruži dovoljno dokaza o kartelu za koji je Komisija znala, ali o istom nije imala dovoljno dokaza da bi mogla da pokrene postupak. Ukoliko je, pak, Komisija i pre “zviždanja” znala za postojanje kartela i imala o tome dokaze, učesniku u kartelu kazna može biti smanjena ako Komisiji dostavi dodatne dokaze koji joj omogućavaju okončanje postupka i donošenje odluke o povredi konkurencije.
U ovom slučaju, međutim, Komisija je već imala dovoljno dokaza protiv Prevoznika, a činjenica da su sva tri Prevoznika podnela identično formulisan zahtev za leniency sa istim pravopisnim greškama, Prevoznicima svakako nije pomogla.
Da li smo pomenuli da je ista osoba bila ovlašćena da raspolaže sredstvima sa bankarskih računa sva tri Prevoznika? Nije da je više i bitno, imajući u vidu ostale dokaze.
Komisija je, očekivano, zaključila da Prevoznici nisu nezavisno delovali prilikom učešća u javnoj nabavci, što je verovatno dovelo do toga da cene ponuđene na tenderu budu više nego što bi bile da su Prevoznici delovali samostalno. Shodno tome, Komisija je utvrdila da je došlo do dogovaranja cena a time i do povrede člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije.
