16. decembra 2013. godine, Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovine doneo je rešenje kojim je ustanovio da je IKO Balkan, registrovan u Rumuniji, zloupotrebio dominantan položaj na relevantnom tržištu u Bosni i Hercegovini. Zloupotrebe koje je Savjet ustanovio odnosile su se na uslove pod kojima je IKO Balkan nudio kanal Sport Klub, koji ima ekskluzivno pravo prenosa engleske Premijer Lige (EPL) u BiH, kablovskim operaterima u toj zemlji. Savjet je IKO Balkanu izrekao novčanu kaznu u iznosu od 125.000 BAM (oko 64.000 EUR).
Okolnosti slučaja
IKO Balkan pripada grupi društava koja obuhvata neke od vodećih kablovskih/DTH/IPTV operatera u zemljama bivše Jugoslavije, uključujući tu i vodećeg srpskog kablovskog TV operatera, Serbia Broadband (SBB). Povezana društva IKO Balkana koja se bave distribucijom TV signala u BiH su Telemach i Total TV.
Sport Klub je sportski TV kanal u vlasništvu IKO Balkana. IKO Balkan kupuje prava na emitovanje različitih sportskih priredbi (fudbal, tenis, košarka i slično) i pakuje ih u ovaj kanal koji potom distribuira preko kablovskih/DTH/IPTV operatera.
Postupak pred Savjetom je pokrenut na osnovu zajedničkog zahteva društva Elta Kabel (konkurent Telemacha/Total TV-a u Bosni i Hercegovini) i Asocijacije kablovskih operatera BiH (AKOP). Inicijalni zahtev za pokretanje postupka je podnet februara 2013. godine, dok je Savjet postupak zvanično pokrenuo u maju iste godine. Zahtev je podnet protiv društva IKO Balkan i njegovih pojedinih povezanih društava, uključujući SBB, Telemach i Total TV. Zahtev se takođe odnosio i na društvo Sport Klub doo Sarajevo, koje nije povezano društvo IKO Balkana, a koje posluje kao IKO Balkanov agent za prodaju u BiH.
U zahtevu podnetom Savjetu navedeno je da su, time što nisu dozvolili distribuciju Sport Kluba kablovskim operaterima koji su konkurenti Telemacha/Total TV-a, IKO Balkan i njegova povezana društva želela da uspostave kontrolu nad tržištem kablovske TV distribucije u Bosni tako što bi preoteli pretplatnike ostalih kablovskih operatera. Prema podnosiocima zahteva, navedeno predstavlja povredu konkurencije kako u vidu zloupotrebe dominantnog položaja tako i u formi zabranjenog sporazuma.
Zabranjeni sporazum
Savjet je odbio navode podnosilaca zahteva o postojanju zabranjenog sporazuma između IKO Balkana i njegovih povezanih društava, upućujući na praksu Evropskog suda pravde koja je na stanovištu da zabranjeni sporazumi ne mogu postojati između povezanih društava (predmeti Beguelin i Viho).
Savjet je nadalje našao da veza između IKO Balkana i društva Sport Klub doo predstavlja odnos između principala i agenta te, sledstveno tome, odnos između ta dva privredna subjekta takođe ne može predstavljati zabranjeni sporazum. Kao podršku takvom zaključku, Savjet je citirao relevantne odredbe Smernica Evropske komisije o vertikalnim sporazumima.
Shodno navedenom, fokus analize Savjeta bio je na navodima o zloupotrebi dominantnog položaja.
Zloupotreba dominantnog položaja
Relevantno tržište
Određenje relevantnog tržišta bilo je predmet oštrog neslaganja između stranaka u postupku.
Prema podnosiocima zahteva, Sport Klub je nezamenljiv s obzirom da predstavlja jedini TV kanal koji emituje EPL u BiH, a koja liga je veoma popularna među pretplatnicima kablovske televizije u toj zemlji te je stoga u interesu svakog kablovskog operatera da u svojoj ponudi ima taj kanal. U skladu sa ovim argumentom, Elta Kabel i AKOP su predložili Savjetu da usvoji definiciju relevantnog tržišta koja bi prepoznala jedinstvenost EPL-a i ustanovila dominantni položaj IKO Balkana na tako određenom tržištu.
Kao svoju odbranu, IKO Balkan je istakao da relevantno tržište proizvoda ne može biti definisano tako da obuhvati samo jednu fudbalsku ligu, imajući u vidu da gledaoci prate fudbalske događaje visokog kvaliteta bez obzira na to o kom se takmičenju radi – primera radi, prate englesku ligu, italijansku ligu, Ligu šampiona, kao i lokalno prvenstvo. U prilog svom predlogu definicije relevantnog tržišta kao fudbalskih događaja visokog kvaliteta (ne ograničavajući se na pojedina prvenstva), IKO Balkan je citirao određene odluke Evropske komisije (COMP/C.2-37.398 i COMP/C-2/38.173) gde je relevantno tržište proizvoda određeno kao tržište pribavljanja prava na emitovanje fudbalskih događaja koji se odigravaju redovno tokom sezone. IKO Balkan je dalje osporio da je dominantan na takvom relevantnom tržištu proizvoda, s obzirom na to da ostali kanali u BiH (pre svega Arena Sport) nude direktne prenose elitnih fudbalskih takmičenja, kao što su Liga šampiona, italijanska Serija A, francuska Liga 1, kao i prenose lokalnih fudbalskih takmičenja.
Savjet je u ovom pogledu stao na stranu podnosilaca zahteva i odbio argumente IKO Balkana, zaključujući da su navedene odluke Evropske komisije bile bazirane na drugačijem činjeničnom stanju – navedene evropske odluke odnosile su se na pribavljanje TV prava za emitovanje sportskih događaja, dok se u predmetnom slučaju radi o prodaji prava za distribuciju/re-emitovanje TV kanala koji nude sportske sadržaje. Savjet je našao da fudbalski sadržaji visokog kvaliteta predstavljaju veoma diferenciran proizvod, koji nema uopšte ili nema adekvatnu zamenu – gledalac koji prati nemačku ligu ne smatra utakmice engleske lige adekvatnom zamenom i obrnuto. Stoga, Savjet je ustanovio da krajnji korisnici ne bi smatrali međusobno zamenljivim utakmice pojedinih ekskluzivnih fudbalskih liga (engleske, nemačke, italijanske, španske i francuske) ili drugih ekskluzivnih fudbalskih takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope).
U skladu sa navedenim, Savjet je definisao relevantno tržište proizvoda kao „distribuciju sportskih kanala sa fudbalskim sadržajima visokog kvaliteta koji uključuju i prenos Live paketa engleske Premijer lige“. U suštini, Savjet je proglasio EPL kao posebno tržište.
Savjet je definisao relevantno geografsko tržište kao teritoriju BiH, na osnovu toga što stranke u postupku posluju ili imaju mogućnost da posluju na celoj teritoriji zemlje a i ugovori kojima je regulisano pravo distribucije TV kanala su zaključivani za teritoriju BiH.
Prema bosanskom Zakonu o konkurenciji, pretpostavlja se da privredni subjekt ima dominantan položaj ukoliko njegovo učešće na relevantnom tržištu prelazi 40%. U ovom slučaju, Savjet je našao da je tržišni udeo IKO Balkana 100%, jer je na teritoriji BiH „Sport Klub jedini sportski kanal koji nudi fudbalske sadržaje visokog kvaliteta, a koji uključuju i prenos live paketa EPL“.
Na osnovu ovakve definicije relevantnog tržišta, Savjet je odbio zahteve protiv ostalih kompanija iz SBB-Telemach grupe, iz razloga što iste ne pripadaju istom relevantnom tržištu.
Navodi o zloupotrebi
Podnosioci zahteva su naveli da su kablovski operateri imali zaključene ugovore sa IKO Balkanom o distribuciji Sport Kluba do 1. decembra 2012. godine, da su svi ovi ugovori bili zaključeni pod jednakim uslovima i da su kablovski operateri sprečeni da ih produže. Prema ovim navodima, kada su oktobra 2012. godine pojedine članice AKOP-a tražile produženje ugovora, IKO Balkan ili nije odgovarao, ili jenudio Sport Klub po mnogo višoj ceni od one utvrđene ugovorom koji je isticao.
Podnosioci zahteva su takođe tvrdili da je, kao deo strategije da se raskinu postojeći ugovori sa kablovskim operaterima u Bosni, IKO Balkan tražio od kablovskih operatera da omoguće reviziju broja njihovih pretplatnika. Pojedini operateri su to odbili, uz obrazloženje da bi se navedenom revizijom omogućilo konkurentima (povezana društva IKO Balkana su aktivna na tržištu distribucije TV signala) da dođu do osetljivih poslovnih informacija. IKO Balkan je iskoristio ovo odbijanje kao razlog za raskidanje ugovora, navodeći da je revizija neophodna kako bi se odredila cena distribucije Sport Kluba, s obzirom da je cena zavisila od broja pretplatnika.
Shodno navedenom, Elta Kabel i AKOP su tvrdili da je IKO Balkan zloupotrebio svoj dominantan položaj omogućivši distribuciju Sport Kluba samo svojim povezanim društvima i manjim kablovskim operaterima koji ne predstavljaju značajnu pretnju za Telemach/Total TV grupu.
Podnosioci zahteva su naveli da je IKO Balkan zloupotrebio dominantan položaj i u vidu diskriminacije, tako što je operaterima slao ponude koje su se razlikovale po ceni i sredstvima obezbeđenja, time što je zahtevao reviziju broja pretplatnika samo kod pojedinih kablovskih operatera kao i time što je dozvolio samo pojedinim operaterima koji nisu produžili ugovor, a ne svim, da nastave da emituju Sport Klub pod starim uslovima.
IKO Balkan je osporio te navode, tvrdeći da ima snažan finansijski interes da Sport Klub proda što većem broju kablovskih operatera – što više gledalaca bi Sport Klub imao, to bi veći prihod IKO Balkan ostvario, kako od samog emitovanja tako i od reklama. U vezi sa razlikom u ceni po kojoj je Sport Klub nuđen različitim kablovskim operaterima, IKO Balkan je naveo da nije bilo diskriminacije pošto su različite cene primenjene u različitim vremenskim periodima, dok su sve ponude koje su poslate u isto vreme sadržale identične uslove.
IKO Balkan je takođe istakao da je revizija bila neophodna kako bi se ustanovio tačan broj pretplatnika, pošto su postojale sumnje da su pojedini operateri dostavljali lažne podatke o broju pretplatnika. Stoga, IKO Balkan je tvrdio da je odbijanje revizije od strane pojedinih kablovskih operatera bilo opravdan razlog za raskid ugovora.
U pogledu navoda o uskraćivanju snabdevanja (refusal to deal), IKO Balkan je naveo da podnosioci zahteva nisu ni na koji način dokazali da EPL predstavlja „ključni resurs“ (essential facility) koji operateri moraju imati u svojoj ponudi. IKO Balkan je takođe naveo da usled raskida ugovora o distribuciji Sport Kluba sa pojedinim operaterima ne postoje negativni efekti na konkurenciju, s obzirom na to da bi se vrlo mali broj korisnika prebacio sa jednog operatera na drugi samo zbog jednog TV kanala. U tom pogledu, IKO Balkan je ukazao da podnosioci zahteva nisu podneli nikakve dokaze koji bi pokazali da su operateri koji su prestali da emituju Sport Klub zaista gubili pretplatnike.
Odluka Savjeta
Putem upitnika poslatog kablovskim/DTH/IPTV operaterima aktivnim na bosanskom tržištu, Savjet je ustanovio da, u pogledu većine kablovskih operatera, IKO Balkan ili nije dostavio ponude za produženje ugovora o distribuciji Sport Kluba, ili je dostavio ponude koje su bile neprihvatljive. Savjet je takođe ustanovio da su postojali slučajevi gde bi kablovski operater izričito tražio ponudu od IKO Balkana, a na šta IKO Balkan ne bi odgovorio.
Savjet je našao da je IKO Balkan dostavljao ponude i zaključivao ugovore samo sa onim kablovskim operaterima koji nisu predstavljali značajnu konkurentsku pretnju Telemachu i Total TV-u. Prema Savjetu, da je interes IKO Balkana bio da omogući distribuciju Sport Kluba što većem broju kablovskih operatera, onda bi bilo logično da je ponudio ugovore svim kablovskim operaterima, ili makar onim najvećim, što ovde nije bio slučaj.
U pogledu cena po kojima je IKO Balkan nudio Sport Klub kablovskim operaterima, Savjet je prihvatio argument da IKO Balkan ima visoke fiksne troškove zbog plaćanja licence za EPL. Međutim, Savjet je zaključio da to ne opravdava povećanje cena u 2012. godini, s obzirom na to da je ugovor o emitovanju EPL-a bio zaključen pre toga i da u to vreme nije došlo do promene u ceni prenosa Sport Kluba. Savjet je zaključio da uskraćivanje snabdevanja može postojati ne samo u obliku direktnog odbijanja zaključenja ugovora, već i putem nuđenja uslova koje druga strana ne može opravdano prihvatiti. Međutim, Savjet nije pružio nikakvu analizu u pogledu toga da li Sport Klub predstavlja ključni resurs, niti je formulisao bilo kakvu alternativnu teoriju kojom bi potkrepio svoj zaključak da IKO Balkan, kao dominantan učesnik na tržištu, ima dužnost da snabdeva sve zainteresovane distributere.
Savjet je ustanovio da je IKO Balkan izvršio dva vida zloupotrebe dominantnog položaja – direktno ili indirektno nametanje kupovnih ili prodajnih cena ili drugih trgovinskih uslova iz člana 10, stav 1, tačka a) Zakona o konkurenciji (ekvivalent člana 102, paragraf 2, tačka (a) Ugovora o funkcionisanju EU) i primenu različitih uslova poslovanja za istu ili sličnu vrstu poslova sa ostalim stranama, čime ih dovodi u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj iz člana 10, stav 2, tačka c) Zakona o konkurenciji (ekvivalent člana 102, stav 2, tačka (c) Ugovora o funkcionisanju EU).
Pošto je ustanovio da su pojedini ugovori o distribuciji Sport Kluba sadržali uslov u vezi sa minimalnim brojem pretplatnika koje je kablovski operater morao da obezbedi, dok pojedini ugovori nisu sadržali takav uslov, Savjet je našao da to predstavlja kako nametanje nelojalnih trgovinskih uslova (član 10, stav 2, tačka a) Zakona) tako i primenu različitih uslova poslovanja za istu ili sličnu vrstu poslova (član 10, stav 2, tačka c) Zakona).
Pored uslova koji se odnose na minimalan broj pretplatnika, Savjet je takođe ustanovio postojanje diskriminacije u pogledu toga što je IKO Balkan naplaćivao različite cene različitim kablovskim operaterima tokom istog vremenskog perioda i što je zahtevao sredstva obezbeđenja samo od pojedinih operatera. Na kraju, Savjet je još jedan primer zloupotrebe putem diskriminacije našao u ponašanju IKO Balkana gde je prekinuto emitovanje kanala samo pojedinim, ali ne i svim, operaterima čiji su ugovori istekli.
Novčana kazna i ostale mere
Savjet je izrekao novčanu kaznu IKO Balkanu u iznosu od 125.000 BAM (oko 64.000 EUR). Takođe, Savjet je naložio IKO Balkanu da uskladi odredbe ugovora sa kablovskim operaterima sa rešenjem Savjeta. Savjet je takođe naložio IKO Balkanu da ustanovi kriterijume koji će osigurati da svi kablovski operateri u Bosni i Hercegovini mogu zaključiti ugovor o distribuciji Sport Kluba pod transparentnim i jednakim uslovima.
***
Ova odluka potvrđuje trenutni fokus Savjeta na uskraćivanje snabdevanja – u tom pogledu, videti naše prethodne blogove o odluci iz novembra 2013. godine o odbijanju pivare da zaključi ugovor o distribuciji sa svojim nekadašnjim distributerom i odluci iz decembra 2013. godine o odbijanju Agencije za finansijske, informatičke i posredničke usluge (AFIP) da ponudi svoje usluge društvu koje se bavi kreiranjem i upravljanjem bazama podataka o poslovanju privrednih subjekata sa teritorije Bosne i Hercegovine. Na žalost, u svojim odlukama Savjet nije nigde izložio pravnu teoriju kojom bi potkrepio svoj zaključak da dominantan učesnik na tržištu ima obavezu da osigura snabdevanje svim zainteresovanim kupcima.
