Železnica Srbije je privredno društvo u državnom vlasništvu koje je do nedavno bilo vertikalno integrisanI upravljač železničke infrastrukture i pružalac usluga teretnog i putničkog prevoza. Zbog optužbi o narušavanju konkurencije na tržištu železničke infrastrukture, Železnica Srbije došla je pod udar Komisije za zaštitu konkurencije povodom sumnji da konstantno onemogućava pristup drugim ovlašćenim prevoznicima. Ovaj problem primetila je i Evropske komisije.
Železnica Srbije je tvrdila da joj je bilo tehnički nemoguće da ugovorno uredi pristup prugama jer je prolazila kroz proces restrukturiranja i organizacione jedinice nadležne za železničku infrastrukturu nisu imale kapacitet da potpisuju ugovore sa trećim licima. Komisija je, smatrajući ovaj argument neubedljivim, u decembru 2013, pokrenula istragu zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu upravljanja železničkom infrastrukturom.
Skoro dve godine nakon pokretanja postupka, u avgustu 2015. godine, završen je postupak restrukturiranja i nastalo je novo akcionarsko društvo (Železnice Srbije ad) sa tri kćerke kompanije-železnička infrastruktura (Infrastruktura železnice Srbije), putnički prevoz (Srbija voz) i teretni prevoz (Srbija kargo).
Adresirajući probleme na terenu zaštite konkurencije i radi liberalizovanja tržišta železnica, “Železnice Srbije” su 7. decembra 2015. godine predložile sledeće obaveza,a novoosnovano društvo za upravljanje infrastrukturom je dalo izjavu o njihovom prihvatu:
- da izradi Operativni program za 2016. godinu, za održavanje, regulaciju i organizaciju železničkog saobraćaja i izgradnju i rekonstrukciju železničke infrastrukture i isti preda Vladi na odobrenje;
- da zaključi višegodišnji ugovor sa Vladom u pogledu finansiranja upravljanja železničkom infrastrukturom;
- da izradi okvir koji će podneti Vladi na odobrenje a koji će omogućiti trećim licima pristup železničkoj infrastrukturi uključujući: (i) izradu modela ugovora za korišćenje železničke infrastrukture sa trećim licima; (ii) donošenje metodologije vrednovanja kriterijuma za dodelu trase voza trećim licima; (iii) utvrđivanje naknade za korišćenje železničkog saobraćaja; i (iv) donošenje reda vožnje za međunarodni i domaći železnički saobraćaj.
18. decembra 2015. godine, Komisija za zaštitu konkurencije je objavila Obaveštenjeo predlogu obaveza. Zainteresovane strane mogu dostaviti svoje predloge, mišljenja i stavove o predloženim obavezama do 7. januara 2016. godine. Ukoliko Komisija, nakon što od zainteresovanih lica dobije povratne komentare, nađe da je predlog Železnica prihvatljiv, obustaviće postupak i odrediti mere iz predloga Železnica.
Postupak omogućava strankama protiv kojih se vodi istraga da dobrovoljno predlože mere kojima će otkloniti navodne povrede, izbegavajući tako formalno utvrđenje povrede konkurencije i kazne koje mogu iznositi i do 10% godišnjeg prometa.
Ovo je drugi put da se razmatra predlog dobrovoljnih mera, nakon što je to omogućeno izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije iz 2013. Prvi zaključak o usvajanju predloženih mera donet je 2014. godine i odnosio se na Telekom Srbiju.
