20. novembra 2013. godine, Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovine doneo je rešenje kojim je utvrdio da je Apatinska pivara zloupotrebila svoj dominantan položaj na relevantnom tržištu distribucije piva u Bosni i Hercegovini. Savjet je pivari izrekao kaznu u iznosu od 430.000 BAM (215.000 EUR).
Ovo je drugi put u nešto više od godinu dana da Savjet Apatinskoj pivari izriče novčanu kaznu za povredu prava konkurencije. 4. septembra 2012. godine, Savjet je doneo rešenje u kojem je pivari odredio novčanu kaznu u iznosu od 265.000 BAM (135.000 EUR).
Pozadina slučaja
Obe odluke Savjeta odnosеse na odnos između Apatinske pivare i privrednog društva Dejan Komerciz Doboja, koje je nekoliko godina bilo distributer proizvoda Apatinske na teritoriji Bosne i Hercegovine. 2011. godine došlo je do narušavanja odnosa između ugovornih strana i Dejan Komerc je u aprilu 2011. godine podneo tužbu protiv Apatinske pred nadležnim sudom u Srbiji, tražeći isplatu rabata koje mu je Apatinska dugovala za period od 2008. do 2011. godine. Informacije o ishodu ovog spora nisu javno dostupne. Nakon ovakvog razvoja događaja, Apatinska nije ponudila Dejan Komercu produžetak ugovora o distribuciji na 2012. godinu.
Dejan Komerc je na ovo reagovao tako što je pred Savjetom pokrenuo dva postupka protiv Apatinske – jedan u decembru 2011. godine, a drugi u januaru 2013. godine.
Odluka Savjeta iz 2012. godine
U svom prvom zahtevu za pokretanje postupka pred Savjetom, podnetom decembra 2011. godine, Dejan Komerc je naveo da je Apatinska pivara u periodu od 2008. do 2011. godine zloupotrebila svoj dominantni položaj te zaključila više vertikalnih restriktivnih sporazuma.
Prema navodima distributera, rabatni sistem Apatinske bio je diskriminatoran jer su na osnovu njega distributeri pravo na rabate ostvarivali na osnovu individualizovanih planova prodaje: Osim toga, Apatinska je svojim distributerima odobravala različite uslove plaćanja.
Dejan Komerc je naveo i da je Apatinska uslovljavala odobravanje rabata poštovanjem minimalnih preporučenih cena u daljoj prodaji. U ovom pogledu, distributer je ukazao na odredbu u ugovoru o distribuciji prema kojoj je distributer „prilikom formiranja svojih cijena obavezan da u obzir uzme uslove prodaje [Apatinske] i da svoje prodajne cijene održava na nivou ne nižim od prodajnih cijena [Apatinske]“. Na osnovu informacija iz rešenja, distributer je Savjetu dostavio “pištolj koji se puši“ u vidu e-maila kojim je predstavnik Apatinske pivare obavestio Dejan Komerc da rabat za relevantni mesec neće biti isplaćen zbog toga što se Dejan Komerc nije pridržavao pomenute odredbe o prodajnim cenama. U pomenutom e-mailu predstavnik Apatinske takođe navodi da „zbog obostranog interesa molimo da poštujete minimalne preporučene cijene“.
Distributer je tvrdio da Apatinska sa njim nije zaključila ugovor za 2012. godinu zato što je on učestvovao u promotivnoj kampanji druge pivare kao i zato što je odbio da povuče tužbu koju je u Srbiji podneo protiv Apatinske. Prema distributeru, ovo je predstavljalo vid nezakonitog „vezivanja“.
Sa svoje strane, Apatinska je navela da nema dominantan položaj na relevantnom tržištu distribucije piva na teritoriji Bosne i Hercegovine te stoga nije mogla takav položaj ni da zloupotrebi. Prema navodima Apatinske, pivara je saradnju sa Dejan Komercom okončala iz komercijalnih razloga, zbog slabe likvidnosti i lošeg kreditnog rejtinga distributera, kao i zbog duga prema pivari nastalog zbog propusta da vratipivsku ambalažu.
Pivara je takođe navela da njen rabatni sistem i različiti uslovi plaćanja nisu bili diskriminatorni jer su bili prilagođeni okolnostima u kojima posluju konkretni distributeri. Pivara je negirala da je učestvovala u određivanju cena u daljoj prodaji, pozivajući se na odredbu iz ugovora o distribuciji prema kojoj su distributeri bili slobodni da svoje cene formiraju bez uplitanja Apatinske.
U odluci iz septembra 2012. godine, Savjet je prihvatio definiciju relevantnog tržišta koju je predložila Apatinska, odredivši za relevantno tržište prodaju i distribuciju piva na teritoriji Bosne i Hercegovine. Tržišno učešće Apatinske na tako određenom relevantnom tržištu bilo je oko 30% (pretežni deo prodaje Apatinska je ostvarivala na području Republike Srpske, gde je tržišnu udeo Apatinske tokom relevantnog perioda bio oko 50%). U skladu sa ovim, Savjet je ustanovio da Apatinska nije bila dominantna na relevantnom tržištu.
Međutim, Savjet ovde nije stao već je navodne povrede konkurencije analizirao i iz ugla restriktivnih sporazuma. U tom kontekstu, Savjet je naveo da je zbog svog značajnog tržišnog učešća (30%) pivara imala posebnu odgovornost prema svojim distributerima, uključujući obavezu formulisanja transparentnih i preciznih kriterijuma za određivanje planova prodaje, uslova plaćanja, rabata i prekida poslovne saradnje. Čini se da je na ovaj način Savjet na mala vrata uveo analizu primenjivu u kontekstu zloupotrebe dominantnog položaja, uprkos tome što je ustanovio da Apatinska nije bila dominantna na relevantnom tržištu.
U svetlu teorije „značajnog tržišnog učešća“, Savjet je ustanovio da je Apatinska, time što nije primenila jedinstvene kriterijume za određivanje individualizovanih mesečnih planova i transparentne kriterijume za određivanje uslova plaćanja, prekršila član 4, stav 1, tačku d) Zakona o konkurenciji. Ovaj zakonski član predstavlja kopiju člana 101, stav 1, tačka (d) Ugovora o funkcionisanju EU („primena različitih uslova za identične transakcije s drugim privrednim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju“).
Savjet je takođe utvrdio da je Apatinska nametnula minimalne preporučene cene Dejan Komercu, čime je prekršila član 4, stav 1, tačku a) Zakona o konkurenciji, koji je pandan članu 101, stav 1, tačka (a) Ugovora o funkcionisanju EU („direktno ili indirektno utvrđivanje kupovnih i prodajnih cena ili bilo kojih drugih trgovinskih uslova“).
Savjet je odbacio navode Dejan Komerca o nezakonitom „vezivanju“ našavši da distributer nije dostavio dokaze da je Apatinska uslovila zaključenje ugovora za 2012. godinu povlačenjem tužbe pred nadležnim sudom u Srbiji.
Nakon što je utvrdio postojanje vertikalnog restriktivnog sporazuma između Apatinske i Dejan Komerca, Savjet je pivari izrekao kaznu u iznosu od 135.000 EUR dok je distributeru kazna izrečena u simboličnom iznosu od 500 EUR.
Odluka Savjeta iz 2013. godine
Januara 2013. godine Dejan Komerc se još jednom obratio Savjetu zahtevom za pokretanje postupka protiv Apatinske, ovog puta u vezi sa ugovorima o distribuciji Apatinske za 2012. godinu. U zahtevu za pokretanje postupka, Dejan Komerc je naveo da je rabatna politika Apatinske za 2012. godinu diskriminatorna te podobna da stvori efekat lojalnosti, da su uslovi plaćanja odobravani distributerima diskriminatorni i da je pivara određivala cene u daljoj prodaji. Dejan Komerc je takođe naveo da Apatinska ima obavezu snabdevanja svih svojih distributera u Bosni i Hercegovini i shodno tome zatražio da se Apatinskoj naloži da sa njim ponovo zaključi ugovor o distribuciji.
U pogledu određenja relevantnog tržišta, Dejan Komerc je predložio da se relevantno geografsko tržište odredi uže nego u postupku koji se vodio 2012. godine, tako da obuhvati samo Republiku Srpsku, a ne celokupnu teritoriju Bosne i Hercegovine.
Apatinska je odbacila sve navode o povredi konkurencije i navela da nije imala obavezu ostvarivanja poslovne saradnje sa Dejan Komercom jer ne prodaje nezamenljiv i unikatan proizvod neophodan za dalju proizvodnju ili upotrebu. U pogledu relevantnog tržišta, Apatinska je Savjetu predložila da za relevantno geografsko tržište odredi celokupnu teritoriju Bosne i Hercegovine.
Za razliku od odluke iz 2012. godine, Savjet je ovog puta za relevantno geografsko tržište odredio Republiku Srpsku. Time su stvoreni uslovi da Savjet ustanovi da je Apatinska imala dominantan položaj na relevantnom tržištu proizvoda (distribucija piva). Prilikom određenja relevantnog geografskog tržišta, Savjet je pre svega imao u vidu činjenicu da je u 2012. godini 17 od 18 distributera Apatinske iz Bosne i Hercegovine dolazilo sa područja Republike Srpske, a pivara je pretežan deo svoje prodaje ostvarivala na području tog entiteta.
Našavši da Apatinska ima dominantan položaj na relevantnom tržištu, Savjet je ustanovio da je odbijanje Apatinske da nastavi poslovnu saradnju sa Dejan Komercom predstavljalo radnju zloupotrebe takvog položaja. Prema Savjetu, odbijanje Apatinske da nastavi poslovnu saradnju sa Dejan Komercom nije bilo opravdano jer je Apatinska eventualnu štetu nastalu time što distributer nije vratio pivsku ambalažu mogla naplatiti iz bankarske garancije. Savjet je povredu kvalifikovao kao „primenu različitih uslova na identične transakcije“ (nekim distributerima su ponuđeni ugovori za 2012. godinu a Dejan Komercu ne). Na osnovu navedenog, Savjet je pivari izrekao kaznu u iznosu od 215.000 evra i naložio joj da zaključi ugovor o distribuciji sa Dejan Komercom.
Pored toga što je ustanovio da je Apatinska zloupotrebila dominantni položaj, Savjet je takođe analizirao navodne povrede u kontekstu restriktivnih sporazuma, našavši da ugovori za 2012. godinu nisu predstavljali restriktivne sporazume. Konkretno, Savjet je odbacio navode o određivanju cena u daljoj prodaji, ustanovivši da odredba iz ugovora za 2012. godinu prema kojoj distributeri nisu mogli da prodaju pivo po ceni nižoj od nabavne cene plaćene Apatinskoj (osim u slučaju postojanja „opravdanog ekonomskog razloga“) nije predstavljalo određivanje cena u daljoj prodaji. Savjet je takođe odbacio navode da je politika prodaje koju je primenjivala Apatinska bila diskriminatorna, utvrdivši da je metodologija za utvrđivanje planova prodaje i uslova plaćanja bila jasna i transparentna.
***
Osobenost prve od dve gore predstavljene odluke, iz 2012. godine, je u tome što je Savjet rabatnu shemu učesnika na tržištu sa „značajnim tržišnim učešćem“ analizirao u kontekstu restriktivnih sporazuma. Druga odluka Savjeta, iz 2013. godine, pokazuje da, prema shvatanju Savjeta, dominantni učesnik na tržištu, čak i kada nije pružalac neophodne infrastrukture (essential facility), nema apsolutnu slobodu da odluči da li će da zaključi ugovor sa pojedinim kupcem ili ne.
