Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovine 16. decembra 2013. godine kaznio je Agenciju za finansijske, informatičke i posredničke usluge (AFIP) zbog zloupotrebe dominantnog položaja na relevantnom tržištu pružanja finansijskih, informatičkih i posredničkih usluga na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Postupak je pokrenut na zahtev privrednog društva „LRC Inženjering“ iz Sarajeva zbog odbijanja AFIP-a da sa njim zaključi ugovor o poslovnoj saradnji, čime se, po navodima društva, LRC Inženjering isključuje sa tržišta i stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente.
Zakon o konkurenciji BiH se primenjuje na sva pravna i fizička lica koje sa posredno ili neposredno bave proizvodnjom, prodajom roba i pružanja usluga, pa tako i na privredna društva kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ukoliko posredno ili neposredno učestvuju ili utiču na tržište. Konkurencijski savjet BiH je takođe u nekoliko navrata sprovodio istrage protiv organa javne vlasti zbog povrede prava konkurencije kroz regulatornu aktivnost, o čemu smo pisali u jednom od prethodnih postova.
Pozadina slučaja
AFIP i Agencija za pružanje informatičkih i posredničkih usluga iz Mostara (FIP) su, prema propisima Federacije Bosne i Hercegovine, jedini subjekti ovlašćeni da vrše prijem, obradu i analizu finansijskih izveštaja pravnih lica sa teritorije Federacije Bosne i Hercegovine (FIP za područje Mostara, a AFIP za ostatak teritorije Federacije). Na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji Federacije Bosne i Hercegovine, podaci iz finansijskih izveštaja su javni i dostupni svim pravnim i fizičkim licima. Posebnom odlukom Vlade Federacije BiH određeno je da su AFIP i FIP dužni da podatke iz finansijskih izveštaja ustupe drugim licima na njihov zahtev i uz plaćanje odgovarajuće naknade.
LRC Inženjering se bavi konsaltingom, kao i izradom i upravljanjem bazama podataka koje sadrže podatke o poslovanju privrednih subjekata sa teritorije BiH. Prema navodima ovog društva, ono ne bi moglo da se bavi svojom delatnošću bez pristupa podacima iz finansijskih izveštaja privrednih društava.
Spor između društva LRC Inženjering i AFIP-a datira još iz 2008. godine, kada je Konkurencijski savjet, na zahtev LRC Inženjeringa, doneo rešenje da je AFIP zloupotrebio dominantan položaj time što je odbio da LRC Inženjeringu izda finansijske izveštaje svih pravnih lica sa teritorije Federacije BiH. U tom postupku, Savjet je utvrdio da je AFIP pojedinim privrednim subjektima ustupao korišćenje svoje baze podataka koja sadrži godišnje i polugodišnje finansijske izveštaje privrednih subjekata sa teritorije Federacije BiH, dok je LRC Inženjeringu dostavljala samo iskaze o uspešnosti poslovanja tih privrednih subjekata. Savjet je pored toga ustanovio da je cena koju je AFIP naplaćivao LRC Inženjeringu za korišćenje iskaza bila viša od cene koje je naplaćivao drugim korisnicima svojih usluga. Shodno tome, Savjet je u odluci iz 2008. godine našao da je AFIP zloupotrebio svoj dominantan položaj na tržištu pružanja finansijskih, informatičkih i posredničkih usluga na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine jer je utvrđivao različite uslove za istu vrstu poslova čime je doveo LRC Inženjering u neravnopravan položaj u odnosu na konkurente.
Nakon takve odluke Konkurencijskog saveta, AFIP je zaključio nov ugovor o poslovnoj saradnji sa LRC Inženjeringom, koji je međutim već 2009. godine raskinuo zbog toga što LRC Inženjering nije plaćao dospele obaveze. LRC Inženjering se početkom 2013. godine obratio AFIP-u sa zahtevom za zaključenje novog ugovora o poslovnoj saradnji. Ubrzo zatim, AFIP je doneo Pravila o ustupanju podataka pravnim i fizičkim licima i načinu njihovog korišćenja, kojim je propisao da se podaci iz finansijskih izveštaja mogu koristiti samo za vlastite potrebe i da se ne mogu ustupati trećim licima, distribuirati ili objavljivati. Na osnovu toga, AFIP je odbio da zaključi ugovor sa LRC Inženjeringom, pa se ovo društvo ponovo obratilo Savjetu sa zahtevom za pokretanje postupka protiv AFIP-a.
Postupak pred Savjetom
U postupku pred Savjetom iz 2013. godine, LRC Inženjering je izneo da odredbe Pravila kojima se zabranjuje korišćenje finansijskih izveštaja u komercijalne svrhe ograničavaju konkurenciju i da su u suprotnosti sa propisima BiH. LRC Inženjering je osporio i odredbu Pravila kojom je ostavljena mogućnost AFIP-u da zaključi ugovor o ustupanju podataka bez novčane naknade, već u zamenu za određene usluge vezane za unapređenje informatičkog sistema AFIP-a, što je AFIP i činio u praksi. Konačno, LRC Inženjering je osporio i odredbe Pravila koje su predviđale da AFIP može, na osnovu svoje diskrecione ocene, zaključivanje ugovora o ustupanju finansijskih izveštaja usloviti dostavljanjem bankarske garancije kao obezbeđenja za isplatu „jednokratne odštete“ (verovatno se misli na ugovornu kaznu) u slučaju kršenja ugovora zaključenog sa AFIP-om.
Sa druge strane, AFIP je izneo da slobodan pristup informacijama iz finansijskih izveštaja nije apsolutno pravo i da se može ograničiti u svrhu zaštite javnog interesa. Prema AFIP-u, netačno prikazivanje podataka bi moglo dovesti do kreditnih prevara, pranja novca i finansiranja terorizma. S tim u vezi, nakon što je dobio informacije da se na tržištu već nalaze netačni podaci iz finansijskih izveštaja, AFIP je doneo Pravila kako bi onemogućio neovlašćeno korišćenje i distribuiranje podataka iz finansijskih izveštaja. AFIP je napomenuo da je LRC Inženjering, nakon prekida poslovne saradnje sa AFIP-om 2009. godine, pronašao alternativni način da neovlašćeno dobija podatke o finansijskim izveštajima te da je te podatke distribuirao na tržištu. Na kraju, AFIP je dodao da je obustavio svako ustupanje podataka komercijalnim klijentima, sve dok Savjet ne oceni da li su sporne odredbe Pravila u skladu sa Zakonom o konkurenciji.
Odluka Savjeta iz 2013. godine
U svojoj odluci iz decembra 2013. godine, Savjet je relevantno tržište odredio kao tržište pružanja finansijskih, informatičkih i posredničkih usluga na području Federacije Bosne i Hercegovine i zatim ustanovio da je AFIP dominantan na tom tržištu. Savjet je do tog zaključka došao imajući u vidu da su odgovarajućom odlukom Vlade Federacije BiH jedino AFIP i FIP ovlašćeni da vrše prijem i obradu finansijskih izveštaja pravnih lica sa teritorije Federacije BiH, te da ove dve agencije pokrivaju različite teritorije unutar Federacije. Shodno tome, Savjet je zaključio da je AFIP dominantan jer ne postoji mogućnost za privredne subjekte da ugovor o ustupanju finansijskih izveštaja sa teritorije koju pokriva AFIP zaključe sa nekom drugom agencijom ili institucijom.
Nakon sprovedenog postupka, Savjet je ustanovio da je AFIP izvršio zloupotrebu dominantnog položaja po tri osnova – dva prekršaja odnose se na sadržaj pojedinih odredaba AFIP-ovih Pravila o ustupanju podataka pravnim i fizičkim licima, dok je treći prekršaj vezan za konkretan slučaj, tj. za nezaključivanje ugovora poslovnoj saradnji sa LRC Inženjeringom.
Prvi prekršaj koji je ustanovio Savjet sastojao se u tome što je AFIP, putem svojih Pravila, primenjivao različite uslove za istu ili sličnu vrstu poslova (mogućnost barter aranžmana sa privrednim subjektima koji se bave informatičkom delatnošću i mogućnost da prema svojoj proceni ugovara različite vrste ugovornih kazni), čime je prekršio član 10, stav 2, tačka c) Zakona o konkurenciji (ekvivalent članu 102, stav 2, tačka (c) Ugovora o funkcionisanju EU). Savjet je takođe našao da je AFIP putem svojih Pravila prekršio član 10, stav 2, tačka d) Zakona o konkurenciji (ekvivalent članu 102, stav 2, tačka (d) Ugovora o funkcionisanju EU), time što je zaključivanje ugovora uslovljavao prihvatanjem dodatnih obaveza koje nemaju veze sa predmetom sporazuma (mogućnost barter aranžmana sa privrednim subjektima koji se bave informatičkom delatnošću, odbijanje izdavanja finansijskih izveštaja radi upotrebe u komercijalne svrhe kao i mogućnost protesta bankarske garancije u slučaju sumnje u povredu ugovora).
Vezano za dve gore opisane povrede, zanimljivo je da je mogućnost barter aranžmana sa privrednim subjektima koji se bave informatičkom delatnošću Savjet je kvalifikovao na dva načina: kao primenu različitih uslova poslovanja za istu ili sličnu vrstu poslova i kao uslovljavanje prihvatanja dodatnih obaveza pri zaključivanju sporazuma. Iz odluke Savjeta nije jasno iz kog razloga navedena mogućnost predstavlja nametanje dodatnih obaveza. Prema obrazloženju Savjeta, dominantan učesnik na tržištu ne može da propisuje nikakve dodatne ili različite uslove u svom poslovanju, te svi ostali učesnici u na tržištu moraju imati iste uslove u saradnji sa AFIP-om.
Treći prekršaj Savjet je našao u tome što je, odbijanjem zaključivanja ugovora o poslovnoj saradnji sa LRC Inženjeringom, AFIP izvršio zloupotrebu iz člana 10, stav 2, tačka b) Zakona o konkurenciji („ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača“, ekvivalent članu 102, stav 2, tačka (b) Ugovora o funkcionisanju EU). U ovom pogledu, Savjet je naveo da je AFIP zloupotrebio svoj dominantan položaj putem ograničavanja tržišta, tj. da je odbijanjem zaključivanja ugovora sa LRC Inženjeringom primenio različite uslove u odnosu na druge privredne subjekte (AFIP je zaključivao ugovore o poslovnoj saradnji sa drugim privrednim subjektima), što je, prema Savjetu, LRC Inženjering isključilo sa tržišta i dovelo u nepovoljan položaj u odnosu na konkurente.
Čini se da je kod ovog poslednjeg prekršaja Savjet imao u vidu doktrinu odbijanja snabdevanja (refusal to deal) i to kroz odbijanje snabdevanja „neophodne infrastrukture“ (essential facility). Prema navodima LRC Inženjeringa, finansijski izveštaji su mu neophodni kako bi mogao da pruža informacije svojim klijentima o poslovanju drugih pravnih lica, radi izrade analiza i slično. Međutim, u svojoj odluci Savjet nije pružio nikakvu dodatnu analizu u ovom pogledu, kao što je na primer ona predviđena Smernicama Evropske komisije o prioritetima u primeni člana 102 Ugovora o funkcionisanju EU na ekskluzione radnje zloupotrebe dominantnih učesnika na tržištu.
Nakon što je ustanovio postojanje opisanih prekršaja, Savjet je naložio AFIP-u da uskladi sporne odredbe svojih Pravila i da sa LRC Inženjeringom i svim ostalim klijentima zaključi ugovore o poslovnoj saradnji pod jednakim uslovima. AFIP-u je izrečena i novčana kazna, u iznosu od 19.000 BAM (oko 10.000 EUR).
***
Opisana odluka Savjeta potvrđuje da je Konkurencijski savjet spreman da primenjuje Zakon o konkurenciji i na privredne subjekte kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. U tom slučaju, prema stanovištu Savjeta, dominantan učesnik na tržištu mora primenjivati iste uslove poslovanja prema svim privrednim subjektima i ne sme uskraćivati snabdevanje drugim učesnicima na tržištu.
