Agencija za zaštitu konkurencije Crne Gore saopštila je 22. marta 2017. godine da je sprovela nenajavljeni neposredni uvid kod jednog prevoznika. Agencija u saopštenju ne navodi o kojoj povredi konkurencije se radi u predmetnom slučaju, ali navodi da je “stranka u postupku pokazala visok stepen saradnje i kooperativnosti”. Ostaje nejasno da li je stranka dala prethodni pristanak na pretres svojih prostorija i dokumentacije.
Ovo nam je povod da razmotrimo da li tela nadležna za zaštitu konkurencije u Crnoj Gori i Srbiji uopšte mogu vršiti nenajavljeni uviđaj bez naloga suda u situaciji gde ne postoji pristanak držaoca prostorija.
Crnogorski Zakon o zaštiti konkurencije ovlašćuje direktora Agencije da donese zaključak o prikupljanju dokaza neposrednim uvidom. Neposredni uvid podrazumeva pravo ovlašćenih lica Agencije da pretresu poslovne prostorije stranke protiv koje se vodi postupak, ili trećeg lica za koje se sumnja da je u posedu dokaza, i da tom prilikom pregledaju, skeniraju i kopiraju, pa čak i privremeno oduzmu, “poslovne knjige i druga dokumenta”, odnosno “poslovnu dokumentaciju”. Zakon ne pominje da je za ove radnje potreban nalog suda. Takođe, zakon ne sadrži eksplicitno ovlašćenje Agenciji da neposredni uvid vrši bez pristanka stranke, mada odredbe o asistenciji policije i procesnim penalima impliciraju da Agencija ima to pravo.
Pretres prostorija bez naloga suda nije u skladu sa Ustavom Crne Gore. Prema članu 41 Ustava Crne Gore:
“Niko ne može bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije protiv volje njegovog držaoca i u njima vršiti pretres.
Pretres se vrši u prisustvu dva svjedoka.
Službeno lice može ući u tuđi stan ili druge prostorije i bez odluke suda i vršiti pretres bez prisustva svjedoka ako je to neophodno radi sprječavanja vršenja krivičnog djela, neposrednog hvatanja učinioca krivičnog djela ili radi spašavanja ljudi i imovine.”
Sumnja o povredi prava konkurencije se ne može podvesti ni pod jedan od tri ustavna osnova za izuzetak od pravila po kome je za pretres neophodna naredba suda. Dakle, pod osnovanom pretpostavkom da član 41 Ustava štiti i nepovredivost poslovnih prostorija pravnog lica, Ustav Crne Gore ne podržava ovlašćenje Agencije da vrši pretres bez naloga suda. Nije realno da će Agencija u praksi pribavljati nalog, s obzirom da nije jasno koji sud je nadležan za izdavanje naloga.
Osim toga, Agencija ne bi smela da prilikom pretresa poslovnih prostorija bez saglasnosti držaoca vrši uvid u njegove e-mailove i drugu komunikaciju. Naime, član 42 Ustava Crne Gore predviđa:
“Nepovrediva je tajnost pisama, telefonskih razgovora i drugih sredstava opštenja.
Od načela nepovredivosti tajnosti pisama, telefonskih razgovora i drugih sredstava opštenja može se odstupiti samo na osnovu odluke suda, ako je to neophodno za vođenje krivičnog postupka ili iz razloga bezbjednosti Crne Gore.”
Pitanje je da li je za uvid u pisma, e-mailove i druga sredstva komunikacije uopšte moguće dobiti nalog suda u kontekstu postupka koji vodi Agencija, jer to nije krivični postupak, a nije ni reč o razlozima koji utiču na bezbednost države. Crnogorski Ustavni sud nije do sada tumačio izraz “krivični postupak” iz člana 42 Ustava Crne Gore na način koji bi obuhvatio i druge postupke koji mogu voditi izricanju sankcije penalnog karaktera. Ovo pitanje u Crnoj Gori dodatno komplikuje činjenica da sama Agencija nema pravo da izriče kazne, već kaznu može izreći samo prekršajni sud u posebnom prekršajnom postupku, na osnovu odluke o povredi koju donosi Agencija. Samim tim ostaje otvoreno i distinktivno pitanje da li bi se eventualna sudska naredba kojom se dozvoljava pretres prostorija mogla tumačiti tako da podrazumeva pravo Agencije da ostvari uvid u elektronsku poštu i dokumentaciju kojoj se može pristupiti preko kompjutera lociranih u prostorijama za čiji pretres je dobijena naredba. Prakse po ovim pitanjima, naravno, nema.
Gotove identične ustavne odredbe o nepovredivosti poslovnih prostorija i sredstava komunikacije ima i Srbija. Ove ustavne garancije dovode u pitanje odredbe srpskog Zakona o zaštiti konkurenciji koje Komisiji za zaštitu konkurencije daju pravo da bez naloga suda vrši nenajavljeni uviđaj putem iznenadne kontrole poslovnih prostorija, “odnosno podataka, isprava i stvari koje se nalaze na tom mestu” (nalog suda zahteva se samo za pretres stana). Prema srpskom zakonu kojim se uređuje postupak pred Ustavnim sudom, zakon se primenjuje sve dok odluka kojom se utvrđuje njegova neustavnost ne bude objavljena. Stoga je za očekivati da će srpska Komisija nastaviti da vrši nenajavljene uviđaje bez naloga suda, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjem. Da li se ovo zakonsko ovlašćenje može tumačiti tako da obuhvata i ovlašćenje za kontrolu elektronske pošte i drugih elektronskih dokumenata kojima se može pristupiti preko kompjutera lociranih u prostorijama u kojima se vrši pretres, zavisi od toga da li se za tu dokumentaciju može reći da se nalazi “na tom mestu”. To pitanje još uvek nije dobilo sudsku verifikaciju, iako je Komisija je do sada svoje zakonsko ovlašćenje da vrši nenajavljeni uviđaj koristila i za pretragu elektronske dokumentacije.
Podsećanja radi, Ustav Slovenije ima odredbe o nepovredivosti prostorija i pisama slične onima iz Ustava Crne Gore i Ustava Srbije. Ustavni sud Slovenije je 2013. godine odredbe tamošnjeg zakona o zaštiti konkurencije koje su dozvoljavale pretres poslovnih prostorija i komunikacije bez naloga suda proglasio neustavnim.
