6. februara 2014. godine, Konkurencijski savjet Bosne i Hercegovine doneo je rešenjekojim je ustanovio da je bosanski telekomunikacioni operator (BH Telecom) zloupotrebio svoj dominantan položaj na tržištu interkonekcije na fiksnu telefonsku mrežu u Federaciji Bosne i Hercegovine. Zloupotreba se sastojala od nelegalnog vezivanja. Konkretno, Konkurencijski savjet je našao da je BH Telekom uslovljavao zaključivanje sporazuma o interkonekciji sa društvom Akt.online zahtevajući da ono raskine svoju poslovnu saradnju sa jednim određenim klijentom kojem je Akt.online pružao usluge odlaznog međunarodnog telefonskog saobraćaja.
Konkurencijski savjet je istovremeno ispitivao i da li je BH Telecom cenovno diskriminisao između stranih i domaćih alternativnih operatora, ali je našao da u tom pogledu BH Telecom nije izvršio nikavu zloupotrebu.
Prethodni sporovi između Akt.online i BH Telecoma
Predmet datira iz 2009. godine kada je Akt.online podneo zahtev za pokretanje postupka protiv BH Telecoma zbog zloupotrebe dominantnog položaja. Detalji navoda koje Akt.online izneo nisu javno objavljeni, međutim Konkurencijski savjet je 2010. godine doneo rešenje o nepostojanju zloupotrebe dominantnog položaja od strane BH Telecoma. Razlozi za donošenje ovakvog rešenje su proceduralne prirode. Naime, prema Zakonu o konkurenciji BiH, ukoliko Konkurencijski savjet ne ustanovi zloupotrebu dominantnog položaja u roku od sedam meseci od pokretanja postupka smatraće se da nije došlo do zloupotrebe dominantnog položaja i na poseban zahtev stranke u postupku izdaće rešenje u tom pogledu.
Sud Bosne i Hercegovine je 2013. godine, postupajući po tužbi Akt.online-a, poništio rešenje Savjeta iz 2010. godine i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Odluka suda nije javno dostupna.
Akt.online je 2011. godine podneo još jedan zahtev za pokretanje postupka protiv BH Telecoma. Ovaj zahtev je odbačen kao preuranjen od strane Savjeta s obzirom da je Sud BiH u tome vreme i dalje razmatrao tužbu protiv rešenja Savjeta iz 2010. godine. Zaključak Savjeta o odbacivanju zahteva za pokretanje postupka podnetog od strane Akt.online-a kao preuranjen je takođe poništen od strane Suda BiH 2013. godine i postupak je vraćen Savjetu na ponovno odlučivanje.
Kao posledica toga, 2013. godine su pred Savjetom tekla dva paralelna postupka protiv BH Telecoma vezano za zloupotrebu dominantnog položaja. Savjet je spojio ove postupke u jedan.
Pozadina slučaja
Akt.online je povazano društvo slovenačke kompanije AKTON koja pruža usluge direktne međunarodne telefonske veze i terminacije poziva u fiksnu i mobilnu mrežu u više zemalja sa područja Balkana, uključujući i Bosnu i Hercegovinu. Kako bi Akt.online mogao da pruža usluge fiksne telefonije mora imati pristup infrastrukturi BH Telecoma, postojećeg nacionalnog mrežnog operatora.
Prema bosanskom zakonodavstvu, BH Telecom i ostala dva nacionalna operatora (Telekomunikacije RS i HT Mostar) su dužni da omoguće pristup njihovoj infrastrukturi drugim operatorima.
Procedura za uspostavljanje interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma je regulisana Referentnom interkonekcijskom ponudom za povezivanje na fiksnu mrežu, donetom od strane BH Telecoma i odobrenom od strane Regulatorne agencije za komunikacije BiH („RAK“). Referentna interkonekcijska ponuda predviđa da BH Telecom i relevantni operator imaju rok od 90 dana od početka pregovora da okončaju pregovore o interkonekciji. U slučaju da se pregovori ne završe u navedenom roku, svaka strana može zatražiti pomoć od strane RAK-a.
S tim u vezi, Akt.online se obratio BH Telecomu 7. februara 2007. godine sa zahtevom za interkonekciju. Pregovori su započeti 26. februara 2007. godine, međutim ugovor o interkonekciji je zaključen tek 1. februara 2008. godine. Akt.online je naveo da je tokom ovog perioda BH Telecom opstruisao pregovarački proces uslovljavajući zaključivanje ugovora o interkonekciji tako što je zahtevao od Akt.online-a da raskine svoj ugovor sa jednom kompanijom o tranzitiranju odlaznog međunarodnog saobraćaja ostvarenog sa telefonskih brojeva iz opsega brojeva dodeljenog BH Telecomu.
Takođe, Akt.online je naveo da je BH Telecom nudio stranim operatorima povoljnije cene za terminaciju poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma nego alternativnim domaćim operatorima. Prema navodima Akt.online-a, ovakva cenovna diskriminacija dovodi do njegovog isključivanja sa tržišta.
BH Telecom je sporio sve navode Akt.online-a. U vezi sa navodnim uslovljavanjem zaključivanja ugovora o interkonekciji, BH Telecom je tvrdio da je Akt.online nelegalno zaključio ugovor sa drugom kompanijom o tranzitiranju odlaznog međunarodnog saobraćaja sa telefonskih brojeva koji pripadaju opsegu brojeva BH Telecoma s obzirom da nije imao zaključen ugovor o interkonekciji sa BH Telecomom (kojim bi, između ostalog, bila regulisana usluga izbora operatora/carrier selection) i stoga nije bio ovlašćen da pruža navedenu uslugu. BH Telecom se oslonio na činjenicu da je čak i RAK ustanovio da je Akt.online povredio Zakon o komunikacijama BiH. BH Telecom je tvrdio da bi bilo nerazumno očekivati od njega da zaključi bilo kakav ugovor sa poslovnim partnerom koji se namerno ponaša suprotno načelima savesnosti i poštenja i koji svojim nelegalnim postupanjem ugrožava sigurnost i integritet mreže.
Vezano za navodnu cenovnu diskriminaciju, BH Telecom je naveo da cene terminacije međunarodnih poziva u njegovu fiksnu i mobilnu nisu regulisane, te da je BH Telecom slobodan da ih dogovara sa inostranim operatorima.
Odluka Savjeta
Savjet je prvo utvrdio da postoje dva relevantna tržišta proizvoda: (i) tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma i (ii) tržište terminacije međunarodnih poziva u fiksnu mrežu BH Telecoma i tranzit međunarodnih poziva preko fiksne mreže BH Telecoma u mobilnu mrežu BH Telecoma. Relevantno geografsko tržište je definisano kao teritorija Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom da se sve tačke interkonekcije BH Telecoma nalaze na toj teritoriji.
Savjet je zatim primetio da je RAK već proglasio BH Telecom, Hrvatske Telekomunikacije i Telekomunikacije Srpske operatorima sa značajnom tržišnom snagom u BiH, što je navelo Savjet da zaključi da BH Telecom poseduje dominantan položaj na relevantnom tržištu.
Savjet je našao da zahtev BH Telecoma da Akt.online raskine svoj poslovni odnos sa drugom kompanijom, kao uslov za zaključenje ugovora o interkonekciji sa BH Telecomom, predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja u vidu nezakonitog vezivanja. Savjet je naglasio da BH Telecom kao dominantan učesnik na tržištu ima „posebnu odgovornost“ da omogući interkonekciju na svoju mrežu. Uprkos tome što je Akt.online povredio Zakon o komunikacijama upuštanjem u aktivnosti rezervisane za BH Telecom, nije na BH Telecomu da odlučuje o takvim povredama i zahteva raskidanje ugovora. S tim u vezi, prema Savjetu, BH Telecom je bio dužan da zaključi ugovor o interkonekciji bez obzira na nezakonito postupa Akt.online-a. BH Telecom je kažnjen u iznosu od 150,000 BAM (oko 76,000 EUR).
Vezano za navodnu cenovnu diskriminaciju, Savjet je našao da ne postoji zloupotreba. Savjet je ustanovio da cene terminacije međunarodnih poziva u fiksnu i mobilnu mrežu BH Telecoma nisu regulisane, već su predmet direktnih pregovora između BH Telecoma i stranih operatora na komercijalnoj osnovi. Savjet je uporedio prosečne cene stranih operatora sa cenama koje su važile za Akt.online i zaključio da su navodi Akt.online-a da je BH Telecom nudio bolje uslove stranim operatorima bez osnova.
