Crnogorsko telo za zaštitu konkurencije je 24. jula 2015. godine donelo odluku u kojoj je utvrdilo da su dve osiguravajuće kompanije, Lovćen osiguranje (članica Triglav grupe) i Sava osiguranje zaključile tri nelegalna ograničavajuća sporazuma na tržištu neživotnog osiguranja. Prvi predmetni ugovor je zaključen između dva osiguravajuća društva, i reguliše njihovo zajedničko pozicioniranje na tržištu osiguranja. Druga dva ugovora o osiguranju koja su proglašena nelegalnim, a time i ništavim, su zaključena između dva osiguravajuća društva u vidu konzorcijuma sa jedne, i CGES-a, crnogorskog operatora elektroprenosnog sistema kao osiguranog, sa druge strane. Agencija nije izrekla kazne, kako za to nema ovlašćenja – u Crnoj Gori nadležnost za izricanje kazni za povredu konkurencije imaju prekršajni sudovi.
Crnogorska Agencija, nažalost, ne objavljuje obrazloženja svojih odluka. Pravna zajednica je time lišena mogućnosti da se upozna sa suštinom odluka i da ih komentariše. U ovom konkretnom slučaju, ipak, nešto svetla na suštinu slučaja baca neobična korespondencija između prekršioca, Lovćen osiguranja i Agencije koja je usledila nakon odluke o prekršaju.
Saznavši za odluku, Lovćen osiguranje je 27. jula 2015. poslao telu za zaštitu konkurencije pismo dramatičnog tona. Njime je tražio mišljenje „u roku od 24 h” o tome da li, u svetlu odluke tog tela kojom „zaključuje da su ugovori o saosiguranju „zabranjeni” ugovori”, ugovor o saosiguranju zaključen između Lovćen osiguranja, Sava osiguranja i Delta Generali, sa jedne strane, i Ministarstva unutrašnjih poslova kao osiguranika, sa druge strane, može biti produžen za dva meseca na zahtev Ministarstva. Pismo završava alarmantnim upozorenjem da „MUP CG neće imati osiguravajuće pokriće počev od 01.08.2015.g. u 00 h, a što uzrokuje da, pogotovo njihovi helihopteri i protivpožarni avioni, nakon ovog datuma neće moći da uzlete”, osim ukoliko se postojeća polisa osiguranja ne produži.
Agencija je ljutito odgovorila dan kasnije (u roku!), odbacivši otvorene optužbe da njena odluka kojom proglašava tri sporazuma ništavim može na bilo koji način biti odgovorna za potencijalnu nemogućnost Ministarstva unutrašnjih poslova da obavlja svoje dužnosti. Agencija je dalje podsetila da njena odluka pogađa tri konkretna sporazuma koja su bila predmet ispitivanja, a ne sve ugovore o saosiguranju. Takođe je ukorila Lovćen osiguranje, izjavivši da je taj regionalni osiguravač trebalo da zna do koje je mere dozvoljeno razmenjivati informacije i ugovore sa konkurentima.
Nakon ove razmene sa Lovćen osiguranjem, Agencija je objavila saopštenje o odluci kojom se utvrđuje povreda konkurencije. Istakla je da Lovćen osiguranje i Sava zajedno imaju 55% udela na tržištu osiguranja, na kome postoje još samo tri druga osiguravajuća društva, kao i da je zajednička ponuda dva osiguravajuća društva bila jedina koju je primio CGES. Agencija je potom otvoreno izjavila da su Lovćen osiguranje i Sava „„odlučili” da među sobom ne konkurišu [na tenderu koji je objavio CGES], već da je najprofitabilnije bilo uputiti zajedničku ponudu po osnovu saosiguranja”. Tu se nije zaustavila, već je uputila da CGES, „kao naručilac koji je trpio potencijalnu štetu usljed postojanja sporazuma kartelnog karaktera”, ima mogućnost da zahteva naknadu štete. Kao završni udarac, Agencija je dodala da bi propuštanje CGES-a da traži naknadu štete moglo prouzrokovati štetu državnom budžetu, imajući u vidu da je većina kapitala CGES-a u državnom vlasništvu! Na kraju, Agencija je izrazila nadu da će prekršajni sud nadležan za određivanje kazne delovati savesno i blagovremeno.
U stručnijem delu saopštenja, Agencija je izjavila da „sporazumi između kompanija koji služe utvrđivanju zajedničkih ponuda za potrebe javnih tendera naručilaca, a kada su učesnici u sporazumu sa značajnim tržišnim učešćem i snagom na tržištu, ne mogu služiti drugačijem cilju do podjele tržišta, utvrđivanju cijene i izbjegavanja međusobnog konkurisanja”. Ovo je najbliže obrazloženju odluke o povredi što mi koji nismo upoznati sa postupkom možemo dobiti.
Crnogorska Agencija nije precizirala u svojoj komunikaciji ono što bi trebalo da bude glavni kriterijum pri analizi ograničavajuće prirode sporazuma o zajedničkom nastupu na tenderu između konkurenata u sektoru osiguranja – da li bi ijedno od osiguravajućih društava koja su učestvovala u sporazumu moglo pojedinačno da zadovolji potrebe pokrića osiguranja. Upućivanjem na „značajno tržišno učešće”, Agencija je možda želela aludirati da taj kriterijum.
Iako je, u principu, verovatnije da će osiguravajuće društvo sa „značajnim tržišnim udjelom i snagom” samo ispuniti zahteve pokrića osiguranja, to ne mora uvek biti slučaj. Za razliku od Crne Gore, u EU je osiguranje jedna od retkih industrija koja je pokrivena sektorskim grupnim izuzećem. Uredba o grupnom izuzeću sporazuma u oblasti osiguranja br. 267/2010 (IBER) se primenjuje na pulove za saosiguranje (co-insurance pools), bez obzira na tržišne udele, onda kada je pul organizovan za pokrivanje stvarno novih rizika. Period grupnog izuzeća je u tom slučaju maksimalno tri godine. Za ostale rizike, grupno izuzeće se primenjuje ukoliko ukupni tržišni udeo svih udruženih saosiguravača ne prelazi 20% (uz određene dodatne uslove). Iako se pulovi obično stvaraju radi pokrivanja specifičnih rizika koje članovi pula ne mogu pojedinačno pokriti, izuzeće se primenjuje, u skladu sa pravilom o tržišnom udelu, čak i onda kada dva ili više učesnika u saosiguranju mogu nezavisno da ponude relevantno pokriće. Opravdanje za izuzeće u tom slučaju je što udruživanje rizika može rezultirati pružanjem jeftinijeg i/ili efikasnijeg pokrića klijentima. IBER se ne primenjuje na ad hoc sporazume o saosiguranju, gde određeni deo datog rizika pokriva glavno osiguravajuće društvo, a preostali deo rizika pokrivaju prateći osiguravači, pri čemu je svako osiguravajuće društvo odgovorno samo za svoj procenat rizika. Ako takav ad hoc sporazum o saosiguranju sadrži neko ograničenje konkurencije (kao što je izjednačavanje premija), učesnici u sporazumu moraju samostalno proceniti da li ispunjava uslove za pojedinčano izuzeće u skladu sa članom 101 (3).
Crnogorski slučaj, prema onome što znamo, nije uključivao osiguranje novih rizika. Saopštenje Agencije otkriva da je ukupni tržišni udeo saosiguravača 55%. U skladu sa tim, podložno činjenicama koje mi nisu poznate, čini se da se sporazumi pogođeni odlukom Agencije ne bi kvalifikovali za izuzeće koje omogućava IBER (čak i da se IBER primenjuje u Crnoj Gori, što nije slučaj). Uzevši u obzir oštrinu kritike spornih sporazuma koju je Agencija uputila u svom saopštenju, čini se malo verovatnim da bi sporazumi dobili pojedinačna izuzeća, čak i da su ista tražena (Crna Gora još uvek primenjuje sistem prethodne notifikacije oblikovan u skladu sa Uredbom 17/62).
U susednoj Srbiji, koja takođe ima sistem prethodne notifikacije u pogledu pojedinačnih izuzeća, telo za zaštitu konkurencije je odobrilo veći broj pojedinačnih izuzeća sporazuma o zajedničkom nastupu na tenderu za ugovore u osiguranju, po osnovu toga da nemaju negativan uticaj na konkurenciju, kako nijedno osiguravajuće društvo ne bi samostalno zadovoljilo uslove tendera.
