Energičniji i sofisticiraniji pristup srpske Komisije za zaštitu konkurencije
U 2017. godini, srpska Komisija za zaštitu konkurencije (“Komisija“) napredovala je u sprovođenju prava konkurencije. Komisija je pokrenula sedam postupaka i izrekla kazne u pet postupaka pokrenutih ranijih godina. Prosečna kazna izrečena u 2017. godini iznosi približno 1% prihoda prekršioca ostvarenog u Srbiji.
Iako je ova praksa problematična sa ustavnopravnog stanovišta, Komisija je nastavila da koristi nenajavljene uviđaje kao sredstvo za prikupljanje dokaza. Prema javno dostupnim informacijama tokom 2017. godine obavila je dva takva uviđaja.
Godinu iza nas obeležava kvalitativni napredak u analizi. Odluke sadrže sve detaljniju ekonomsku analizu, a pravno rezonovanje se sve više približava tekovinama razvijenim u EU.
Na terenu sektorskih analiza, u toku je analiza tržišta maloprodaje. Očekuje se da se Komisija fokusira na razliku između pregovaračke moći između malih i velikih trgovinskih lanaca, položaj dobavljača, rabatnu politiku i uticaj privatnih robnih marki na konkurenciju.
Komisija je uspostavila i ojačala saradnju sa drugim telima za zaštitu konkurencije širom sveta. Posebnu pažnju posvetila je regionalnoj saradnji, inicirajući osnivanje regionalnog Foruma za konkurenciju Zapadnog Balkana.
U drugoj polovini 2017. godine, započet je rad na izradi novog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije.
Restriktivni sporazumi
Karteli
U slučaju Victoriaoil/Vital, Komisija je kaznila dva od ukupno četiri proizvođača ulja aktivna u Srbiji, zbog zaključenja horizontalnog restriktivnog sporazuma. Najznačajnije obeležje ovog slučaja je upotreba regresione analize radi ocene putativne situacije koja bi postojala na srpskom tržištu za jestivo suncokretovo ulje da nije bilo dogovora (but-for test). Zanimljivo je i to da u ovom slučaju Komisija nije posebno naglasila dihotomiju ograničenja konkurencije po cilju i ograničenja po posledici. Komisija je jednostavno našla da sporazum ne sadrži ograničenja konkurencije po cilju, bez objašnjenja kako je došla do takvog zaključka. Nakon toga je ponudila detaljnu analizu negativnih efekata sporazuma na konkurenciju između proizvoda različitih proizvođača (inter-brand competition) na relevantnom tržištu.
Nameštanje ponuda
Borba protiv nameštanja ponuda u javnim nabavkama, kao najteže povrede prava konkurencije, ostaje prioritet Komisije. Četiri lokalne kompanije aktivne na tržištu remonta šinskih vozila su kažnjene za usklađivanje ponašanja pre podnošenja ponuda. Ekonomski dokazi (statistički podaci, analiza cena ponuđenih u spornom tenderu i strukturni indikatori tržišta) bili su polazna tačka istrage. U tom pogledu, Komisija se u velikoj meri oslonila na dokument OECD-a Ispitivanje kartela po službenoj dužnosti i upotreba indikatora da se otkriju karteli, iz 2013. godine. Zaključila je da u odsustvu sporazuma ne postoji ekonomski opravdano objašnjenje za ponude koje su stranke dale na spornom tenderu. Ipak, tzv. dokazi o komunikaciji (“communication evidence”), otkriveni tokom nenajavljenih uviđaja u prostorijama tri stranke, koji su ukazivali da su se stranke sastale pre otvaranja ponuda, bili su od ključnog značaja za nalaz da je bio sklopljen restriktivni sporazum. Komisija je kaznila svaku stranku u visini 2% prihoda te stranke ostvarenog u Srbiji u 2015. kao godini koja prethodi pokretanju istrage.
Još dve istrage nameštenih ponuda otvorene su u 2017. godini i još uvek traju.
Utvrđivanje cena u daljoj prodaji
Krajem 2017. godine, Komisija je kaznila distributere i maloprodavce sportske obuće i odeće zbog utvrđivanja cena u daljoj prodaji na veleprodajnom i maloprodajnom nivou. Komisija je kvalifikovala utvrđivanje cena u daljoj prodaji kao ograničenje konkurencije po cilju koje ne zahteva utvrđivanje bilo kakvih stvarnih ili potencijalnih efekata na tržište. Iz tog razloga, Komisija je odbacila odbranu stranaka da restriktivni sporazum nije ni primenjen u praksi.
Zloupotreba dominantnog položaja
U Interturs slučaju, Komisija je kaznila lokalnu kompaniju koja upravlja autobuskom stanicom u centralnoj Srbiji za nepravično visoke cene. Komisija je sprovela analizu troškova i uporedila cenovne nivoe sa identičnim staničnim uslugama u istoj kategoriji autobuskih stanica u Srbiji. Zaključila je da su uvećane cene nametnute autobuskim prevoznicima imale uticaj na putnike kao krajnje korisnike usluga prevoza, jer su izazvale povećane cene prevozne karte i rezultirale smanjenom ponudom za potrošače, usled ukidanja pojedinih linija.
Autobuske stanice su pod rigoroznom kontrolom Komisije od 2007. godine, kada je ovo telo ustanovilo da je Beogradska autobuska stanica zloupotrebila dominantan položaj naplaćujući nepravično visoke cene za peronske karte. U poslednjem kvartalu 2017. godine, Komisija je pokrenula nova dva ispitna postupka protiv kompanije koja upravlja autobuskom stanicom na severu Srbije, kao i protiv Niš ekspresa, vertikalno integrisanog operatera autobuske stanice i operatera međugradskih linija, zbog navodne cenovne diskriminacije. Naime, operateri autobuskih stanica naplaćivali su različite cene staničnih usluga putnicima, u zavisnosti od toga da li su korisnici usluga prevoza te kompanije ili koriste usluge konkurenata.
Još jedna velika istraga zloupotrebe dominantnog položaja otvorena u 2017. godini i dalje u toku protiv Frikoma, vodećeg proizvođača sladoleda, za ekskluzivnost u kontekstu zloupotrebe dominantnog položaja. Postupak je pokrenut pet godina nakon što je srpsko telo za zaštitu konkurencije kaznilo ovo društvo za istu vrstu povrede.
Kontrola koncentracija
Komisija je izrekla kaznu po prvi put za sprovođenje koncentracije bez odobrenja. Kažnjeno društvo je lokalna IT kompanija Prointer i kazna iznosi cca. EUR 56.000 (cca. 0.25% prihoda društva). Koncentracija za koju je postojala obaveza prijave u datom slučaju nastala je promenom iz zajedničke u pojedinačnu kontrolu. Komisija je otkrila da je koncentracija sprovedena uvidom u podatke o promeni vlasničke strukture koji su dostupni na sajtu Agencije za privredne registre Republike Srbije.
Sve osim jedne koncentracije su odobrene u skraćenom postupku. Ispitni postupak je pokrenut po prijavi koncentracije na tržištu komprimovanog i suvog pekarskog kvasca, zbog značajnih horizontalnih preklapanja koja proizlaze iz već veoma visokih tržišnih udela sticaoca, koji su u rasponu 60-70% na oba relevantna tržišta i činjenice da je ciljno društvo jedina kompanija u Srbiji sa kapacitetima za proizvodnju pekarskog kvasca.
Zakonodavne promene
Komisija je pokrenula inicijativu za pripremu novog Zakona o zaštiti konkurencije. Proklamovani cilj novog zakona je njegova dalja harmonizacija sa pravom EU, ali takođe i uvođenje posebno prilagođenih rešenja specifičnostima srpskog tržišta. Očekuje se da novi zakon implementira strože procesne garancije, naročito u kontekstu nenajavljenih uviđaja. Nacrt zakona još uvek nije objavljen.
Što se tiče podzakonskih akata, Komisija je objavila nacrte nekoliko uredbi o blok izuzeću koje se odnose na sporazume između učesnika na tržištu železničkog, drumskog i saobraćaja na unutrašnjim vodnim putevima, sporazume o popravci i održavanju motornih vozila, sporazume o prodaji rezervnih delova za motorna vozila i sporazume o transferu tehnologije.
