15. aprila 2014. godine, Komisija za zaštitu konkurencije je organizovala svoj godišnji „Dan konkurencije“, ovog puta posvećen povredama pravila konkurencije u postupku javnih nabavki.
Profesor Boris Begović je primetio da konkurencija može biti povređena ne samo kršenjem zakona, već i postupcima koji su u skladu sa propisima. U tom pogledu, pomenuo je bilateralne ugovore o kreditu za finansiranje određenih projekata u Srbiji, koji kreditna sredstva uslovljavaju time da radove izvode firme iz države kreditora. Takvi projekti su van dohvata Zakona o javnim nabavkama i, po njemu, ne omogućavaju tržišnu proveru naknada koje država plaća za predmetne radove.
Identifikovana su tri ključna potencijala za zloupotrebe u oblasti javnih nabavki: (i) tehničke specifikacije, (ii) dodatni uslovi za učešće u postupku javnih nabavki i (iii) kriterijumi za dodelu ugovora o javnoj nabavci. Svi ovi elementi mogu biti zloupotrebljeni kako bi naručilac favorizovao unapred odabranog ponuđača.
Ponuđači kao odbrambeno sredstvo na raspolaganju imaju mogućnost da od naručioca traže da pojasni tehničke i/ili dodatne uslove i, što je još važnije, da podnesu zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (Republička komisija). Podnošenjem ovog zahteva suspenduje se postupak javne nabavke sve dok Republička komisija ne odluči o zahtevu. Saša Varinac, predsednik Republičke komisije, izjavio je da od aprila do decembra 2013. godine došlo do povećanja broja zahteva za zaštitu prava za 39%. Blizu 70% svih uloženih zahteva za zaštitu prava je usvojeno.
Predsednik Republičke komisije je takođe govorio o novim nadležnostima koje Komisija ima na osnovu Zakona javnim nabavkama iz 2012. godine. One, između ostalog, obuhvataju vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu, praćenje i kontrolisanje sprovođenja sopstvenih odluka, izricanje novčane kazne naručiocu i poništavanje ugovora o javnoj nabavci. Sve odluke Republičke komisije se objavljuju na njenoj internet stranici, što doprinosi transparentnosti postupka. Republička komisija je nedavno počela da objavljuje načelne pravne stavove koji su za nju obavezujući. Načelni pravni stavovi bi trebalo da povećaju pravnu sigurnost učesnika u postupku.
Dve vrste restriktivnih ugovora su primećene u kontekstu javnih nabavki: (i) dogovaranje naručioca i ponuđača u pogledu zahteva iz konkursne dokumentacije (nameštanje postupka) i (ii) dogovaranje između ponuđača (nameštanje ponude). Ograničenje konkurencije, koja u ovim slučajevima nastaje, rezultira uvećanjem cena i podelom tržišta. U tom pogledu, treba napomenuti da je Komisija za zaštitu konkurencije na stanovištu da su horizontalni sporazumi o podnošenju zajedničke ponude po svojoj prirodi restriktivni i da bi ih uvek trebalo prijaviti Komisiji za zaštitu konkurencije radi eventualnog dobijanja pojedinačnog izuzeća.
Diskusija se takođe dotakla i pitanja sankcionisanja kršenja prava konkurencije. Istaknuto je da Komisiji za zaštitu konkurencije nedostaju sredstava, a posebno ljudstvo, da aktivnije goni prekršioce prava konkurencije, dok Upravni sud, koji je zadužen za sudsku kontrolu rešenja Komisije za zaštitu konkurencije, nije dovoljno specijalizovan za rešavanje složenih pitanja iz prava konkurencije. Krivični zakonik predviđa krivično delo zloupotreba „monopolističkog“ ili dominantnog položaja na tržištu. Ovo delo postoji ukoliko zloupotreba dominantnog položaja na tržištu (koncept monopola nije regulisan zakonom) dovede do poremećaja na tržištu ili dovede prekršioca u povoljniji položaj u odnosu na druge učesnike na tržištu tako što prekršiocu omogući da za sebe ili za druge ostvari imovinsku korist ili nanese štetu drugim učesnicima na tržištu ili potrošačima. Andrej Plahutnik, vođa EU projekta – jačanje konkurencije u Srbiji, predložio je da bi počinioce ovog krivičnog dela, kojeje do sada ostalo mrtvo slovo na papiru, , trebalo aktivnije goniti, radi podizanja svesti o pravu konkurencije i odvraćanja eventualnih prekršilaca.
