Povodom nedavno usvojenog Zakona o javnim nabavkama („ZJN“), koji počinje sa primenom 1. aprila 2013. godine, u ovom postu pišemo o interakciji između propisa koji regulišu javne nabavke i propisa o zaštiti konkurencije.
ZJN propisuje da u postupku javne nabavke svaki ponuđač mora da dostavi izjavu kojom potvrđuje da je ponudu podneo bez dogovora sa drugim ponuđačima. U slučaju da naručilac posumnja u u istinitost ove izjave, dužan je da o svojoj sumnji obavesti Komisiju za zaštitu konkurencije („Komisija“). Obaveza obaveštavanja postoji i ako naručilac sazna da je izabrani dobavljač angažovao kao podizvođača lice koje nije naveo u ponudi.
Saveti za otkrivanje nameštenih ponuda u javnim nabavkama mogu se naći uUputstvu za otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki („Uputstvo“), koje je Komisija objavila u junu 2011. godine.Uputstvo je praktično prevod OECD-ovih smernica za borbu protiv nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki iz 2009. godine. Uputstvo opisuje najčešće oblike nameštanja ponuda u javnim nabavkama, identifikuje privredne sektore i proizvode koji su najpodložniji nameštanju ponuda i sadrži ček-listu za otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki.
ZJN dozvoljava podnošenje zajedničke ponude i ne ograničava ovu mogućnost na ponuđače koji nisu međusobni konkurenti. Međutim, u svom mišljenju od 17. oktobra 2012. godine, Komisija navodi da zajednička ponuda koju konkurenti podnesu u postupku javnih nabavki predstavlja zabranjeni horizontalni sporazum u smislu člana 10 Zakona o zaštiti konkurencije („ZZK“). Prema stavu Komisije, takav sporazum se ne bi mogao smatrati sporazumom manjeg značaja u smislu člana 14 ZZK-a bez obzira na tržišni udeo strana u sporazumu, iz razloga što predstavlja per seograničenje konkurencije. Međutim, Komisija u mišljenju navodi da se sporazum o zajedničkoj ponudi može kvalifikovati za pojedinačno izuzeće od zabrane ukoliko strane dokažu da uslove iz tendera ne mogu da zadovolje samostalno već samo zajednički. Ovo teško da ublažava teškoćeizazvane Komisijinim strogim stavom prema zajedničkim ponudama, s obzirom da pojedinačno izuzeće u srpskom pravu konkurencije zavisi od odluke Komisije (slično sistemu koji je u EU postojao podRegulativom 17/62).
Prema članu 60 stav 1 ZZK-a, Komisija rešenje po zahtevu za pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma donosi u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva.Ovaj rok je samo instruktivan i ne postoji pretpostavka da se izuzeće smatra datim ako Komisija ne donese odluku u navedenom roku od 60 dana. Pored toga, rok za podnošenje ponuda u postupku javnih nabavki može biti kraći od 60 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda (minimalni rok za podnošenje ponuda zavisi od konkretnog postupka javne nabavke koji se primenjuje u datom slučaju). To znači da lako može doći do situacije da ponuđači,čekajući da Komisija donese odluku o izuzeću, propuste rok za podnošenje ponude u postupku javne nabavke.
Stanovište Komisije o zajedničkim ponudama odudara od aktuelne pozicije Evropske komisije, iskazane u Smernicama o primeni člana 101 Sporazuma o funkcionisanju Evropske Unije na horizontalne sporazume o saradnji (Guidelines on the applicability of Article 101 of the Treaty on the Functioning of the European Union to horizontal co-operation agreements),koje u paragrafu 237 navode da ugovori o zajedničkom učešću na projektima ne predstavljaju ograničenje konkurencije u smislu člana 101(1) TFEU u onim slučajevima gde strana iz sporazuma ne bi mogla da učestvuje individualno. Dakle, u EU, nema potrebe da se ocenjuje da li su zadovoljeni uslovi za izuzeće iz člana 101(3) TFEU.
Dodatni problem u vezi sa srpskim propisima o javnim nabavkama leži u tome što sam ZJN u sebi sadrži kontradiktornost u pogledu dužine trajanja zabrane učešća u postupku javnih nabavki usled povrede prava konkurencije. Naime, ZJN propisuje da naručilac mora da odbije ponudu ukoliko poseduje dokaz da je ponuđač učinio povredu konkurencije u postupku javne nabavke „u prethodne tri godine“ (ZJN ne precizira kada se navedeni trogodišnji period okončava). S druge strane, isti taj zakon daje Komisiji ovlašćenje da licu koje je povredilo konkurenciju u postupku javne nabavke zabrani učešće u postupku javne nabavke u trajanju „do dve godine“ (ZJN ne precizira kada trajanje zabrane počinje da teče, ali za pretpostaviti je da se misli na momenat donošenja odluke o postojanju povrede konkurencije). Ostaje nada da će ova neusklađenost biti ispravljena prilikom neke od budućih izmena ZJN-a.
