Na osnovu navoda da zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu distribucije i prodaje sladoleda, Komisija za zaštitu konkurencije (“Komisija“) je 30. maja 2017. godine sprovela nenajavljen uviđaj u prostorijama proizvođača sladoleda “Frikom“. Frikom se po drugi put u poslednjih sedam godina suočava sa optužbama da zloupotrebljava dominantan položaj nametanjem klauzula o ekskluzivnosti i rabata za ekskluzivnost prodavcima svojih proizvoda.
Istorijat Frikoma
Frikom, vodeći proizvođač sladoleda u Srbiji, je od svog osnivanja 1970. godine, duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i tradiciji. Većina nas ima lepa sećanja na vreme kada se svakodnevno jeo Rumeko, Kapri, ili Leni. I danas se vode žestoke rasprave oko toga koji je ukus bolji: Lenijeva lešnik-čokoladna uživancija ili Kaprijev tečni jagodasti džem. Međutim, oni koji prate događaje u areni prava konkurencije, setiće se i ne tako sjajne strane istorije ovog sladolednog giganta. Komisija je 2012. godine kaznila Frikom sa oko 3 miliona evra zbog: (i) fiksiranja cena u daljoj prodaji (resale price maintenance), (ii) nametanja svojim kupcima obaveze ekskluzivne kupovine (direktno ili preko složenih sistema ekskluzivnih rabata), i (iii) primenjivanja nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu.
Komisija je tada utvrdila da je Frikom kroz svoju prodajnu politiku tokom posmatranog perioda (od 2010-2012) nastojao da stvori mrežu ekskluzivnosti u Srbiji, sa ciljem da isključi konkurenciju sa tržišta sladoleda. Ovo je omogućeno, između ostalog, kroz nametanje kupcima obaveze ekskluzivne kupovine i rabata za ekskluzivnost koji su imali zajednički cilj i efekat: da kupci prodaju isključivo Frikomove proizvode u svojim prodajnim objektima i frižiderima. Istovremeno, Komisija je ustanovila da je tokom istražnog perioda Frikomov tržišni udeo porastao na račun tržišnog udela Nestle-a, najvećeg konkurenta. Nakon ocene činjenica i analize relevantnog tržišta, Komisija je zaključila da nije postojao drugo racionalno objašnjenje za porast Frikomovog tržišnog učešća, i pad konkurentskog, osim da je to rezultat kombinacije nametanja cena u daljoj prodaji, nametanja obaveze o ekskluzivnoj kupovini, i primenjivanja nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu.
Zanimljivo je da je Komisija ušla u analizu efekata Frikomovih praksi uprkos tome što je ustanovila da su te prakse imale za cilj narušavanje konkurencije na tržištu sladoleda u Srbiji. Agrokor, Frikomovo matično društvo, je pre pokretanja istrage na svom web sajtu objavio sledeću izjavu:
“Agrokor je podigao strateške barijere da spreči ulazak dalje konkurencije na srpsko tržište (sladoleda).”
Ovo je moglo biti dovoljno da Komisija zaobiđe punu analizu efekata Frikomovih unilateralnih praksi i da se zadovolji skromnijom analizom sposobnosti pomenutog ponašanja da naškodi konkurenciji. Ipak, Komisija je odlučila da, u skladu sa prethodnom praksom, pokaže i na koji način je Frikomovo postupanje oštetilo konkurenciju.
Šta očekivati od Frikom II
Nakon čitanja Komisijinog rešenja o pokretanju postupka protiv Frikoma, čini se da, ako je verovati tvrdnjama Komisije, srpski proizvođač sladoleda nije naučio lekciju iz prethodnog postupka. Frikom je opet pod optužbom da je nametao rabate za ekskluzivnost i klauzule o ekskluzivnosti prodavcima svojih proizvoda. U daljem toku postupka, možemo se nadati sledećim pojašnjenjima:
- U Frikom I, Komisija nije pojasnila da li smatra da je nametanje ekskluzivnosti i rabata za ekskluzivnost ograničenje konkurencije po cilju ili po efektu. Komisija u tom slučaju jeste rekla da je Frikomovo ponašanje imalo za cilj narušavanje konkurencije, s obzirom su klauzule o ekskluzivnosti i rabati za ekskluzivnost bili deo samoproklamovane strategije kojom je Frikom namerio da isključi konkurente sa tržišta sladoleda u Srbiji. Međutim, pod takvim okolnostima i u kontekstu nedvosmislene izjave o namerama, Komisija nije ni mogla doći do drugačijeg zaključka. Ipak, Komisija je svejedno analizirala posledice Frikomovog ponašanja na srpskom tržištu sladoleda, što tela za zaštitu konkurencije obično rade onda kada ocene da neko ponašanju predstavlja ograničenje konkurencije po efektu (a ne po cilju). Bilo bi interesantno znati da li bi Komisija zaključila da Frikomove prakse predstavljaju ograničenje po cilju da proizvođač sladoleda nije javno izneo nameru da isključi konkurente sa tržišta. Moguće da će Frikom IIdoneti odgovor na ovo pitanje.
- Razlika između povreda koje, u kontekstu člana 16 Zakona, imaju za cilj narušavanje konkurencije i onih koje imaju za posledicu narušavanje konkurencije ima bitne posledice po teret dokazivanja u postupku pred Komisijom. Ukoliko se utvrdi da određeno ponašanje ima za cilj narušavanje konkurencije, obaveza dokazivanja pozitivnih efekata na konkurenciju spornog ponašanja (tkzv. objektivno opravdanje, ili objective justification) pada na dominantno društvo. S druge strane, ako jednostrano ponašanje ima kao posledicu (a ne cilj) narušavanje konkurencije, Komisija mora da dokaže da sporno ponašanje ima negativne efekte po konkurenciju. Dosadašnja praksa Komisije (koja nije obimna) pokazuje da srpsko telo za zaštitu konkurencije ima tendenciju da analizira posledice nametanja obaveza ekskluzivne kupovine i rabata za ekskluzivnost u kontekstu zloupotrebe dominantnog položaja. Međutim, ovo ne mora nužno da znači da Komisija smatra da ovakvo ponašanje nema za cilj narušavanje konkurencije. Moguće je da je Komisija, krenuvši, sa sprovođenjem analize potencijalnih efekata Frikomovog ponašanja (pristup koji ne bi bio čudan ni na nivou EU kada je reč o ponašanjima koji imaju za ciljnarušavanje konkurencije), završila tako što je analizirala stvarne efekte istog.
- U Frikom I, Komisija je analizirala kumulativne efekte Frikomovog ponašanja i zaključila da je kombinacija nametanja cena u daljoj prodaji, nametanja obaveze ekskluzivne kupovine i primenjivanja nejednakih uslova na iste transakcije sa različitim učesnicima na tržištu imala za posledicu značajno ograničavanje konkurencije na tržištu sladoleda u Srbiji, bez sprovođenja pojedinačne analize svakog od gore navedenih ponašanja.
U Frikom II, Komisija ima dobru priliku da unapredi svoju analizu ekskluzivnog poslovanja i rabata za ekskluzivnost – česte prakse u komercijalnom svetu sa kojima će se Komisija sigurno ponovo susretati u budućnosti.
