Za razliku od prestonice, koja je će pamtiti leto 2016. godine po nejednakim i promenjivim temperaturama, srpsko pravo konkurencije je doživelo pretoplu sezonu. U poslednjih nekoliko meseci, bili smo svedoci žestoke aktivnosti Komisije za zaštitu konkurencije (“Komisija”) u poljima restriktivnih sporazuma, koncentracija, zloupotrebe dominantnog položaja, pa čak i nenajavljenih uviđaja. Kao šlag na torti, Komisija je bila zauzeta povezivajući se sa drugim agencijama za zaštitu konkurencije širom sveta, i obogaćujući svoj već prilično širok spektar tehnika za borbu protiv povreda konkurencije. U nastavku je pregled najnovijih dešavanja u svetu srpskog prava konkurencije, sa našim komentarima.
Komisija pokrenula postupak protiv poznatih prodavca sportskih artikala zbog određivanja cena u daljoj prodaji
Komisija je 29. avgusta 2016. godine pokrenula postupke protiv 16 učesnika na tržištu veleprodaje i maloprodaje sportske odeće, obuće, i opreme, zbog pretpostavke da su prekršili član 10 Zakona o zaštiti konkurencije, koji zabranjuje sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje, ili sprečavanje konkurencije. Nakon sprovođenja nenajavljenog uviđaja u prostorijama društva “N SPORT” 18. avgusta 2016. godine, Komisija je ocenila da postoji dovoljno dokaza da su “N SPORT” i 15 drugih društava, uključujući Đak i Office shoes, zaključili ugovore koji sadrže odredbe o utvrđivanju cena u daljoj prodaji (resale price maintenance, “RPM”) tj. odredbe koje zahtevaju od maloprodavca da ne prodaje određen proizvod ispod cene koju je odredio veleprodavac. Prema nalazima Komisije, navedeni sporazumi se tiču svetski poznatih brendova kao što su Puma, Sergio Taccihini, i Russell Athletic, između drugih.
Iako istaknuti stručnjaci širom Evropske Unije u poslednje vreme osporavaju tretman RPM-a kao “tvrdog” ograničenja konkurencije, zvanični stav Komisije je da je RPM jedna od najozbiljnijih povreda konkurencije , koju treba oštro kažnjavati (vidi ovde). Slučaj “N SPORT” et al. takođe ilustruje nameru Komisije da se sve više oslanja na nenajavljene uviđaja za prikupljanje dokaza.
EPS Distribucija na nišanu Komisije zbog mogućeg zloupotrebljavanja dominantnog položaja
Komisija je 2. avgusta 2016. godine pokrenula postupak protiv EPS Distribucije zbog moguće povrede iz člana 16 Zakona o zaštiti konkurencije, koji zabranjuje, između ostalog, da društva koja uživaju dominantan položaj na tržištu “primenjuju nejednake uslove poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu” i tako pojedine učesnike na tržištu stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente. Prema podacima Komisije, EPS Distribucija je prilikom ugovaranja pristupa sistemu za distribuciju električne energije nametala obavezu deponovanja sredstava namenskog depozita na ime obezbeđenja plaćanja usluge pristupa sistemu svim korisnicima distributivnog sistema, osim svom povezanom društvu, EPS Snabdevanje. EPS Distribucija je na taj način potencijalno stavila EPS Snabdevanje, povezano društvo koje posluje nizvodno, u povoljniji položaj u odnosu na konkurente.
Sa preko 31.000 zaposlenih, EPS je najveće privredno društvo u Srbiji, i jedna od retkih srpskih firmi koja se spominje u Deloitte Central Europe Top 500. Činjenica da je Komisija odlučila da se suprostavi ovakvom gigantu pokazuje da ima sve veću snagu i samopouzdanje, i da se više neće zadovoljavati postupcima protiv sitnih igrača (što ne znači da sitni igrači nisu na radaru, kao što ćemo videti u nastavku).
Upravljač autobuske stanice u Topoli osumnjičen za postavljanje previsokih cena na štetu potrošača
29. avgusta 2016. godine, Komisija je pokrenula postupak po službenoj dužnosti protiv društva “Inter Turs Plus”, iz Aranđelovca. Komisija sumnja da je “Inter Turs Plus”, kao jedini operater autobuske stanice u Topoli, povećanjem cene stanične usluge – prijem i otprema autobusa počinio zloupotrebu dominantnog položaja.
Eksploatatorske povrede konkurencije (exploitative practices) tj. povrede koje direktno štete potrošače, kao što je nametanje nepravičnih (previsokih) kupovnih cena, ili drugih nepravičnih uslova poslovanja, nisu na spisku prioriteta Evropske Komisije. Slično EU praksi, srpska Komisija se tradicionalno više bavila sprečavanjem tzv. isključujućih povreda (exclusionary practices), tj. povreda koje za efekat imaju ili mogu imati isključenje konkurente sa relevantnog tržišta i ograničenje konkurencije, kao što je utvrđivanje predatorskih cena, vezivanje proizvoda ili odbijanje snabdevanja.
Međutim, ovaj slučaj dokazuje da eksploatatorske povrede konkurencije nisu u potpunosti van sfere interesovanja Komisije. Takođe, čak ni relativno anonimne firme koje posluju na malim, lokalnim tržištima ne bivaju zaobiđene. Komisija je to dokazala i u slučaju prevoznih društava iz Niša iz oktobra 2015. godine, o čemu smo pisali ovde.
Sunoko izbegao strukturne mere: Komisija uslovno odobrila koncentraciju između proizvođača šećera u drugoj fazi
11. avgusta 2016. godine, Komisija je uslovno odobrila sprovođenje koncentracije koja nastaje sticanjem kontrole društva Sunoko nad Star šećerom, a time i nad Fabrikom šećera Te-Ta Senta. U ranijem blog post-u smo predvideli da će Sunoko morati da predloži određene mere (remedies) kako bi ubedilo Komisiju da koncentracija neće imati negativan uticaj na konkurenciju u Srbiji. Glavna bojazan Komisije je bila da će Sunoko ojačati svoj dominantan položaj na tržištu proizvodnje i prodaje šećera sticanjem TE-TO šećerane.
Komisija je Sunoku naložila određene uslove u vidu mera ponašanja čiji je primarni cilj očuvanje tržišne strukture, ostanak svih proizvodnih kapaciteta uključujući i TE-TO fabriku šećera, unapređenje transparentnosti politike prodaje šećera, i informisanje Komisije o nivou i vrsti investicija koje će se realizovati u TE-TO šećeranu sa ciljem povećanja proizvodne efikasnosti.
Čekajte, ima još
Postoje i druge naznake da je Komisija na putu da ozbiljno pojača svoj uticaj na srpskom tržištu: U avgustu, Komisija je poslala svog glavnog ekonomistu u Japan na stručno usavršavanje u japanskoj agenciji za zaštitu konkurencije (Japan Fair Trade Commission, “JFTC”), koja je poznata po svojoj ekonomskoj ekspertizi i koja je rangirana kao jedna od najboljih agencija za zaštitu konkurencije na svetu; dok je u septembru objavljena izjava na sajtu da Komisija namerava da pojača saradnju sa iskusnijom Bundeswettbewerbsehörde, austrijskom agencijom za zaštitu konkurencije, kroz razmenu znanja i tehnika vezanih za nenajavljene uviđaje i prikupljanje podataka.
Da sumiramo, osim nekoliko olimpijskih medalja, leto je Srbiji donelo peti nenajavljeni uviđaj (treći u 2016. godini), četrnaesto uslovno odobrenje koncentracije, dva slučaja zloupotrebe dominantnog položaja protiv velikih i malih igrača, visoko profilni slučaj određivanja cena u daljoj prodaji, mentorstvo nekih od najboljih agencija za zaštitu konkurencije na svetu, i simpatičan animirani crtać u japanskom manga stilu za koji treba da zahvalimo JFTC. S obzirom na Komisijine aktivnosti u poslednje vreme, i s obzirom na stopu kojom Komisija vrši nenajavljene uviđaje, treba očekivati još od srpskog zaštitnika konkurencije u skorije vreme.
Dakle, ne odlažite kremu za sunce, čeka nas topla i uzbudljiva godina u polju prava konkurencije!
