19. novembra 2012. godine, Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija“) donela je rešenje kojim je utvrdila da je Frikom, najveći proizvođač sladoleda u Srbiji, zloupotrebio dominantan položaj na tržištu veleprodaje industrijskog sladoleda. Nažalost, Komisija je na svom sajtu objavila samo izreku rešenja, ne i obrazloženje.
Frikom je tek drugi slučaj zloupotrebe dominantnog položaja koji je Komisija rešila po važećem Zakonu o zaštiti konkurencije iz 2009., nakon odluke u slučaju „Gradska groblja“ Kragujevac (koji se ticao uslovljavanja zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora).
Frikomove nezakonite prakse
Komisija je ustanovila da je Frikom zloupotrebio dominantan položaj kroz tri vrste zabranjenog ponašanja:
1. Određivanje cena
Prvi prekršaj koji je Komisija ustanovila je vertikalno određivanje cena, praksa za koju je Komisija i pre ovog slučaja pokazivala naročito interesovanje (videti Idea-Grandprom and Idea-Swisslion). Komisija je utvrdila da je Frikom svojim kupcima u maloprodaji nametao cene u daljoj prodaji na direktan i indirektan način –proizvođač je prvobitno obavezivao trgovce u maloprodaji da se pridržavaju određenih maloprodajnih cena, da bi kasnije prešao na manje očiglednu praksu preporučenih cena. Međutim, Komisija je ustanovila da između ove dve prakse nema bitne razlike, jer su trgovci u maloprodaji nastavili da se pridržavaju preporučenih cena na isti način na koji su pre toga primenjivali izričito utvrđene cene.
2. Ekskluzivitet
Komisija je dalje utvrdila da je Frikom sa trgovcima iz sektora maloprodaje zaključivao nezakonite ekskluzivne aranžmane.
Iz izreke rešenja sledi da su pojedini ugovori sa maloprodavcima sadržali njihovu izričitu obavezu da ne prodaju konkurentske proizvode, dok su neki drugi ugovori sadržali odredbu o ekskluzivitetu u pogledu upotrebe rashladnih uređaja. Komisija je u dosadašnjoj praksi već ustanovljavala nezakonitost izričite odredbe o kupčevoj obavezi da određeni proizvod nabavlja isključivo od dominatnog učesnika na tržištu (videti na primer Eki Transfers, predmet odlučen po starom Zakonu o zaštiti konkurencije iz 2005. godine). Međutim, ovo je prvi put da je Komisija nezakonitom proglasila odredbu koja ne zahteva ekskluzivitet izričito ali u praksi vodi istom rezultatu, kao što je odredba koja zahteva ekskluzivitet pri korišćenju rashladnih uređaja (za primer odluke o ekskluzivitetu pri korišćenju rashladnih uređaja iz prakse EU, videti odluku Evropske komisije u predmetu Van den Bergh Foods).
Komisija je takođe ustanovila da je Frikom, preko razvijenog sistema podsticaja i stimulacija, odlučujuće uticao na trgovce u maloprodaji da se opredele za Frikom kao jedinog dobavljača sladoleda. Iako objavljeni dispozitiv rešenja ne precizira o kojim se tačno praksama radi, čini se da su navedene prakse obuhvatale i upotrebu takozvanih „rabata za lojalnost“. Pravna analiza ovih rabata nije jednoznačna, jer oni mogu kako doprinositi tako i štetiti konkurenciji (za relevantan izvor EU prava, videti European Commission’s Guidance on its enforcement priorities in applying Article 102 of the Treaty to abusive exclusionary conduct by dominant undertakings, paragrafi 37-46). Iz navedenog razloga, bilo bi zanimljivo videti kakvu je ekonomsku argumentaciju po ovom pitanju izvela Komisija u neobjavljenom obrazloženju svoje odluke
Komisija je utvrdila da je Frikom nametanjem ugovorne kazne dodatno učvrstio obavezu trgovaca da se pridržavaju maloprodajnih cena odnosno da ne prodaju konkurentske proizvode. Komisija je takođe ustanovila da su neki od ugovora sa maloprodavcima sadržali odredbu koja Frikomu daje pravo na jednostrani raskid ugovora u slučaju da se trgovac ne pridržava spornih odredaba, uz otkazni rok od tri dana.
3. Različiti uslovi plaćanja
Konačno, Komisija je utvrdila nezakonitost Frikomove prakse da sa različitim maloprodavcima ugovara različite rokove plaćanja. Konkretno, rokovi plaćanja kretali su se između jednog i 120 dana. Na osnovu izreke, koja je jedini objavljeni deo Komisijine odluke, ne može se utvrditi da li je i kako Komisija analizirala (nedostatak) ekonomskog opravdanja za ovakvu praksu Frikoma.
Mere izrečene Frikomu
Ustanovivši da je Frikom zloupotrebio dominantan položaj, Komisija je ovom proizvođaču izrekla novčanu kaznu u iznosu od 4% prihoda ostvarenog u 2009. godini (godini koja je prethodila pokretanju postupka), što odgovara sumi od oko tri miliona evra. Komisija je takođe naredila proizvođaču da na svom sajtu objavi obaveštenje kojim svoje kupce-trgovce u maloprodaji obaveštava da su sporne odredbe njihovih ugovora sa Frikomom ništave.
***
Objavljeni deo odluke koji je ovde analiziran pokazuje spremnost Komisije da istražuje ne samo sporazume koji za svoj cilj imaju povredu konkurencije, kao što je određivanje minimalnih cena u daljoj prodaji, već i prakse čiji je negativan efekat na konkurenciju teže dokazati, kao što je politika rabata dominatnih učesnika na tržištu. Ukoliko ovaj predmet po Frikomovoj tužbi dospe do Upravnog suda, za očekivati je, na osnovu prakse ovog suda, da će sud detaljno analizirati da li obrazloženje Komisijine odluke sadrži adekvatnu ekonomsku analizu koja bi potkrepila nalaz Komisije o postojanju zloupotrebe dominatnog položaja.
