Chianti vina: “Razvodnjavanje” moguće kada znakovi identičnih proizvoda nisu zbunjujuće slični

Sud pravde Evropske unije (Opšti sud) je prošle srede presudio da ne postoji verovatnoća stvaranja zabune između figurativnih znakova koji sadrže petla kao dominantan element (Consorzio vino Chianti Classico v. OHIM, Predmet T-143/11, 5. decembar 2012.). Opšti sud je potvrdio ključne nalaze iz odluke Četvrtog odeljenja za prigovore Kancelarije za usklađivanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije (OHIM), iz januara 2011. godine. Strane u sudskom postupku pred OHIM-om su bili poznati proizvođač vina Consorzio vino Chianti Classico, vlasnik brojnih figurativnih žigova koji sadrže petla u sredini kruga, među koje spadaju i ova dva:

Fédération française de rugby (FFR), koja je nastojala da kod OHIM-a registruje sledeći znak za svoja alkoholna pića (osim piva) u klasi 33 Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga:

 

Potvrđujući, s jedne strane, odluku Četvrtog odeljenja za žalbe u vezi sa verovatnoćom stvaranja zabune, Opšti sud je s druge strane poništio deo odluke Odeljenja u kojem je ovo telo propustilo da ispita da li je znak FFR-a razvodnio Chianti-ev znak, odnosno nelojalno izvukao korist iz distinktivnog karaktera ili reputacije istog. Svega devet paragrafa u presudi posvećeno je ovom aspektu spora, dok je 48 paragrafa usmereno na analizu verovatnoće zabune. Aspekat koji se tiče razvodnjavanja i nelojalnog izvlačenja koristi možda je i zanimljiviji, jer se dotiče pitanja na koje odgovor ne samo da nije očigledan, nego su se oko njega razni merodavni glasovi različito izjasnili.

Mala verovatnoća stvaranja zabune

U delu presude koji se odnosi na verovatnoću zabune, Sud je svoje viđenje započeo analizom relevantnog dela javnosti. Po ovom pitanju, Sud je ispravio Odeljenje za žalbe nalazeći da je javnost sačinjena od prosečnih potrošača vina ne samo u Italiji i Ujedinjenom Kraljevstvu, gde su Chianti Classico žigovi registrovani, već i u Nemačkoj i Francuskoj, jer je i u ovim zemljama, kako tvrdi Consorzio vino Chianti Classico, jedan od Chianti-evih znakova opštepoznat, te je samim tim i zaštićen od zbunjujuće sličnih znakova. Ova ispravka, iako vredna pažnje za sve one koji treba da identifikuju relevantan deo javnosti u sporovima vezanim za žigove, nije na kraju imala bitnu ulogu u presuđivanju ovog konkretnog slučaja.

Consorzio vino Chianti Classico je u svojim rukama držao dve jake karte: pojačanu distinktivnu prirodu svojih znakova (koju duguje tome što javnost povezuje lik crnog petla sa vinom Chianti Classico) i činjenicu da je roba u pitanju bila istovrsna – Chianti vina s jedne i FFR „alkoholna pića (osim piva)“, koja dakako obuhvataju i vina, s druge strane.

Istovremeno, Sud je našao da je stepen sličnosti između postojećih i znakova za koje je podnet zahtev bio nizak:

    • Auditivno, znakovi se vidno razlikuju, jer verbalni elementi (varijacije koje sadrže reči Chianti Classico s jedne, i skraćenica FFR, s druge strane) nemaju ništa zajedničko. Važnost auditivne razlike u ovom konkretnom slučaju ne može biti dovoljno naglašenja, iz razloga što „potrošači proizvoda iz vinskog sektora obično opisuju i prepoznaju vino pozivajući se na verbalni element, koji služi da se ono identifikuje, naročito u barovima i restoranima gde se vina poručuju usmeno nakon što su njihova imena uočena u vinskoj karti“ (para. 44 odluke).
    • Znaci dele određene vizuelne karakteristike, jer u svom centru sadrže figuru petla prikazanog sa strane okrenutog nalevo. Petlovi imaju upadljivu krestu i veoma širok rep. S druge strane, vizuelni prikaz verbalnih elemenata Chianti-evih i FFR-ovog znaka jasno se razlikuju. Takođe, oblici znakova su različiti: prvi znak ima koncentrične krugove, a znak za koji je podneta prijava je u obliku štita. Konačno, boja samih petlova i drugi vizuelni elementi se takođe razlikuju.
    • Konceptualno, znakove je čak nemoguće uporediti ukoliko potrošač ne zna i francuski i italijanski jezik; iz ugla takvih bilingvalnih potrošača, slovni aspekat znakova čini ih konceptualno različitima. Dizajn znakova takođe ukazuje na različitosti, jer raniji znak liči na pečat suverene vlasti, poput one kakvu ima država, dok znak za koji je podneta prijava nalikuje heraldičkom amblemu koji podseća na prepoznatljiv simbol vezan za plemstvo ili esnafe (para. 48).

Da li je onda verovatno da bi opšta javnost u ove četiri zemlje verovala da vina Chianti Classico i pića FFR-a potiču od istog preduzeća, ili ekonomski povezanih preduzeća? Ne, zaključio je Sud. Obim različitosti između znakova, a naročito razlika između verbalnih elemenata, značajem nadmašuje činjenicu da je roba identična, kao i pojačanu distinktivnu prirodu Chianti-eve figure petla.

„Razvodnjavanje“ i nelojalno izvlačenje koristi – nije tako jednostavno kao što bi moglo da se čini

Sud je poništio odluku Odeljenja za žalbe u onoj meri u kojoj je ovaj odbacio Chianti-evo protivljenje zasnovano na članu 8(5) Uredbe Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigu od 26. februara 2009. godine. Prema navedenoj uredbi,

žig za koji je podnesena prijava neće biti registrovan kad je identičan s ranijim žigom ili sličan ranijem žigu, a registracija je pri tome zatražena za proizvode ili usluge koji nisu slični onima za koje je registrovan raniji žig, kad, u slučaju ranijeg žiga Zajednice, žig ima ugled u Zajednici i kad, u slučaju ranijeg nacionalnog žiga, žig ima ugled u dotičnoj državi članici i kada bi upotreba žiga za koji je podnesena prijava bez opravdanog razloga nelojalno izvukla korist iz distinktivne prirode ili ugleda ranijeg žiga ili im naštetila

Neko bi lako mogao da zaključi da je Odeljenje za prigovore bilo evidentno u pravu kada je odbacilo deo Chianti-evog protivljenja zasnovano na Članu 8(5). Odeljenje je na ovo pitanje utrošilo svega jednu rečenicu: zaključivši da znak za koji je podneta prijava i raniji znak nisu identični niti slični, Odeljenje je utvrdilo da Član 8(5) nije primenjiv.

Stvar nije tako jednostavna, intervenisao je Sud. Iako je tačno da je sličnost između znakova isuviše mala da bi stvorila verovatnoću stvaranja zabune, određene sličnosti ipak postoje (paragrafi 51 i 67 presude); Odeljenje za prigovore trebalo je da razmotri i preostale uslove koji regulišu primenu Člana 8(5). Ono što je implicitno u rezonovanju Suda je argument da, ukoliko bi ostali preduslovi prevagnuli ka nalaženju „razvodnjavanja“ (naštetiti distinktivnoj prirodi ranijeg znaka) ili ka nalaženju nelojalnog izvlačenja koristi, oni bi nadoknadili malu sličnost između znakova.

Verovatno je da će posmatrač ostati neubeđen. Zar Član 8(5) ne sadrži uslov koji očigledno nije zadovoljen u ovom slučaju – taj da dotična dobra ne budu slična? U ovom slučaju, dobra (vina) ne samo da su slična, već su istovrsna. Zar Član 8(5) ne polazi od pretpostavke da dobra navodnog prekršioca nisu konkurentna dobra nosiocu čuvenog žiga?

Ako bi neko poželeo da dobije smernice u ovoj oblasti od najpoznatijeg štiva iz oblasti prava o žigu, McCarthy on Trademarks and Unfair Competition (četvrto izdanje, 2011), našao bi potvrdan odgovor: „Primeniti zakon koji zabranjuje razvodnjavanje žiga u situaciji gde su roba ili usluge dveju strana konkurentne nema nikakvog smisla“ ((§ 24.74 u knjizi). Frédéric Pollaud-Dulian, vodeći francuski ekspert na polju žigovnog prava, iznosi slično stanovište koristeći nešto blaže reči u knjizi La propriété industrielle (2011, na str. 1075).

Međutim, čak i u Sjedinjenim državama Savezni akt koji zabranjuje razvodnjavanje žiga (Federal Trademark Dilution Act) proširuje zaštitu od nanošenja štete distinktivnom karakteru žiga na konkurentnu (i.e. identičnu ili sličnu) robu, a i najmerodavniji savezni žalbeni sudovi, uključujući one iz 2. 7. i 9. okruga su presuđivali u skladu s time (npr. Nabisco, Inc. v. PF Brands, Inc.,191 F.3d 208 (2nd Cir., 1999), str. 222-23; Eli Lilly & Co. v. Natural Answers, Inc., 233 F.3d 456 (7th Cir., 2000), str. 466-68)).

Ono što je još važnije u ovom slučaju je to da je Sud pravde Evropske unije već zauzeo stav da su nanošenje štete distinktivnom karakteru žiga i nelojalno izvlačenje koristi iz distinktivnog karaktera ili reputacije ranijeg znaka dozvoljeni bez obzira na to da li su robe/usluge znaka za koji je podneta prijava slične robi/uslugama ranijeg znaka (videti Sigla SA v. OHIM, Predmet T-215/03 (2007) (para. 33)). Nedavni primer primene ovog pravila je L’Oréal SA and Others v. Bellure NV and Others, Predmet C-487/07 (2009), u kojem se radilo o parfemima (paragrafi 14-15, 47, i 50).

Srpski Zakon o žigovima (2009) je kompatibilian sa liberalnim izjašnjenjima Suda pravde Evropske unije, jer propisuje da se žigom ne može zaštititi razvonjavajući znak “bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi” (čl. 5(1)). Međutim, Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku za priznanje žigaodstupa od ovoga, ograničavajući zaštitu od razvodnjavanja na upotrebu “međusobno zamenljivih žigova na neistovrsnim proizvodima” (Metodologija, str. 38). Metodologija, naravno, ne obavezuje sudove.

Cart Item Removed. Undo
  • No products in the cart.