Nema ubiranja naknade bez ugovora O.F.P.S.-a sa odgovarajućom organizacijom iz Italije

Ranije ove godine, Privredni apelacioni sud Republike Srbije je presudio da Organizacija proizvođača fonograma Srbije (O.F.P.S.) nije bila ovlašćena da ubira naknadu za javno saopštavanje zvučnih zapisa (muzike) iz Italije u jednom beogradskom restoranu. O.F.P.S. nije pružio nikakve dokaze da je imao ugovor sa odgovarajućom organizacijom za kolektivno ostvarivanje prava u Italiji, na osnovu kojeg bi imao pravo da ubira naknade.

Aprila 2011. godine, Privredni sud u Beogradu je doneo prvostepenu presudu u predmetu. Prema dokazima prezentovanim u prvostepenom postupku, restoran, odgovarajućeg naziva „Portobello“, pušta isključivo italijansku muziku. Sud je uzeo u obzir zakonsku pretpostavku da je organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava ovlašćena da deluje u ime svih vlasnika prava u datoj oblasti. U konkretnom slučaju, nije bilo sumnje da je O.F.P.S. bio ovlašćen da prikuplja naknade u ime svih srpskih proizvođača zvučnih zapisa (fonograma), izuzev onih koji su izabrali da svoja prava ostvaruju individualno. Međutim, ključno pitanje za sud je bilo da li je O.F.P.S. imao to isto ovlašćenje u pogledu italijanskih proizvođača fonograma.

Sud u Beogradu je zaključio da se, u principu, pretpostavka o delovanju u ime nosioca prava primenjuje i na strane proizvođače fonograma, pod uslovom da je O.F.P.S. zaključio ugovor o tome sa odgovarajućom stranom organizacijom za kolektivno ostvarivanje prava. Rok za zaključenje takvog ugovora je pet godina pošto Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije da odobrenje za rad srpskoj organizaciji za kolektivno ostvarivanje prava.

Zavod je dao odobrenje za rad O.F.P.S.-u aprila 2005. godine. Međutim, O.F.P.S. nije ponudio nikakve dokaze tokom suđenja koji bi pokazali da je tokom 2008. i 2009. godine (period koji pokriva navodne povrede prava od strane Portobello-a) imao ugovor sa organizacijom za kolektivno ostvarivanje prava koja predstavlja italijanske proizvođače fonograma. Privredni sud je stoga utvrdio da O.F.P.S. nema aktivnu legitimaciju.

U svojoj presudi od 24. maja 2012., Privredni apelacioni sud je u potpunosti prihvatio obrazloženje Trgovinskog suda u Beogradu. Jedino novo pitanje sa kojim se Apelacioni sud suočio tiče se odredbi o nacionalnom tretmanu koje se nalaze u Međunarodnoj konvenciji za zaštitu umetnika izvođača, proizvođača fonograma i organizacija za radiodifuziju (Rim, 1961.) i u WIPO Ugovoru o interpretacijama i fonogramima (1996). Ove odredbe obavezuju države potpisnice (osim onih koje su stavila rezervu) da proizvođačima fonograma proizvedenih u drugim državama potpisnicama pruže isti tretman koji pružaju i svojim državljanima u pogledu prava garantovanih Konvencijom (odnosno Ugovorom). O.F.P.S. se u svojoj žalbi pozvao na ove odredbe, ali Privredni apelacioni sud nije našao povredu obaveze pružanja nacionalnog tretmana. Strani proizvođači fonograma bili su u mogućnosti da, tokom perioda obuhvaćenog tužbom, ostvare svoje pravo na pravičnu naknadu, pod uslovom da je njihova organizacija – ili sami proizvođači – zaključila ugovor sa O.F.P.S..

Prema informacijama koje se početkom decembra 2012. godine mogu naći na veb-sajtu O.F.P.S.-a, ova organizacija je potpisnik četrnaest bilateralnih ugovora sa srodnim organizacijama u Evropi. (Engleska verzija veb-sajta nije ažurirana, budući da spominje ugovore sa samo osam organizacija). S obzirom na to da odgovarajuća organizacija iz Italije nije među četrnaest organizacija sa kojima je O.F.P.S. zaključio ugovore, reklo bi se da “Portobello”, drugi italijanski restorani u Srbiji, kao i svi oni koji javno saopštavaju italijanske fonograme, uživaju u produženoj besplatnoj vožnji – bar što se tiče njihovih obaveza prema proizvođačima zvučnih zapisa.

Cart Item Removed. Undo
  • No products in the cart.