Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije objavljen je u „Službenom glasniku“ od 31. oktobra 2013. godine i stupa na snagu 8. novembra 2013. godine. Usvojene izmene u velikoj meri prate rešenja iz predloga koji je Vlada dostavila skupštini u julu ove godine. U ranija dva blog posta, analizirali smo Vladin predlog iz jula, kao i prvobitni nacrt objavljen u aprilu. Sada kada su izmene usvojene, smatramo korisnim da damo pregled najznačajnijih izmena zakona.
Izbor organa Komisije
U poslednjem trenutku, u predlog izmena zakona uvršćena je odredba koja predviđa ponovni izbor predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Do 8. decembra 2013. godine, predsednik Narodne skupštine oglasiće javni konkurs za izbor predsednika i Saveta Komisije. Mandat postojećeg predsednika i članova Saveta prestaće kada budu izabrani novi organi. Dok postupak izbora ostaje nepromenjen (predsednika i članove Saveta bira Narodna skupština na predlog nadležnog skupštinskog odbora), postoje novine u pogledu sastava Saveta, koji sada među svojim članovima mora da ima najmanje po dvoje pravnika i dvoje ekonomista.
Zastarelost
Prema ranijem zakonu, rok zastarelosti za izricanje novčane kazne (ili, kako zakon navodi, „mere zaštite konkurencije“) produžen je sa tri godine (ovaj rok je važio kako za izricanje kazne tako i zna njenu naplatu) na pet godina od poslednje radnje povrede konkurencije. Rok zastarelosti prekida se svakom radnjom Komisije preduzetom radi utvrđivanja povrede i izricanja novčane kazne, pri čemu je apsolutni rok zastarelosti deset godina. Uveden je i zaseban petogodišnji rok zastarelosti za mogućnost naplate novčane kazne. Ovaj rok počinje da teče od dana kada rešenje Komisije kojim se izriče novčana kazna postane izvršno, a ako je protiv rešenja Komisije pokrenut upravni spor, onda od dana kada sudska odluka postane pravnosnažna. Rok zastarelosti prekida se svakom radnjom nadležnog organa preduzetom radi naplate kazne, pri čemu je apsolutni rok zastarelosti određen u trajanju od deset godina.
U pogledu postupaka koji su u toku, primenjuje se rok zastarelosti iz starog zakona (tri godine od povrede konkurencije kako za izricanje tako i za naplatu novčanu kazne).
Postojanje dominantnog položaja
Ukinuta je pretpostavka dominantnosti za učesnike na tržištu čiji je tržišni udeo 40% ili više. Teret dokazivanja dominantnog položaja sada je u svim slučajevima na Komisiji a tržišno učešće (čak i kada prelazi 40%) samo je jedan od faktora koji se tom prilikom uzima u obzir. Međutim, treba napomenuti da se ovo ne odnosi na postupke u pogledu zloupotrebe dominantnog položaja koji su u toku – u navedenim postupcima pretpostavka dominantnosti iz starog zakona nastavlja da se primenjuje.
Prekid postupka
Usvojene izmene donose značajne novine u pogledu instituta prekida postupka. Stranka u postupku može da podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije sve dok ne primi obaveštenje Komisije o bitnim činjenicama (tzv. statement of objections). Po prijemu predloga stranke, Komisija navedeni predlog objavljuje na svojoj internet stranici i poziva sva zainteresovana da roku od 20 dana od dana objavljivanja obaveštenja dostave Komisiji svoje eventualne primedbe i mišljenja. Ukoliko, po prijemu komentara, Komisija ustanovi da je ponuđeni predlog prihvatljiv, doneće zaključak kojim će izreći odgovarajuću meru ponašanja/strukturnu meru koju je stranka predložila. Zakon izričito navodi da Komisija nije u obavezi da prihvati predlog stranke.
Komisija može da nastavi postupak prekinut na osnovu predloga stranke u roku od tri godine od dana kada je donela odluku o prekidu, i to ukoliko se okolnosti na kojima je zasnovan zaključak o prekidu bitno promene, ukoliko stranka ne ispuni obaveze iz zaključka o prekidu ili ne dostavi dokaz o njihovom ispunjenju, kao i ukoliko Komisija utvrdi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavila stranka.
Sudska kontrola
Iako je nacrt iz aprila predviđao da se nadležnost u upravnom sporu protiv odluka Komisije prebacuje sa Upravnog suda na Privredni apelacioni sud, prema upravo usvojenim izmenama Upravni sud ostaje nadležan u ovoj oblasti. Instruktivni rok za postupanje Upravnog suda po tužbama na odluke Komisije produžen je sa dva na tri meseca. Isti rok uveden je i za postupanje Vrhovnog kasacionog suda u pogledu vanrednih pravnih sredstava uloženih protiv odluka Upravnog suda.
Kontrola koncentracija
U oblasti kontrole koncentracija, rok u kojem je Komisija dužna da donese odluku u postupku ispitivanja koncentracije koji vodi po službenoj dužnosti produžen je sa tri na četiri meseca od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti. Takođe, zakon sada izričito predviđa ono što je Komisija do sada već „učitavala“ u odredbe starog zakona – da koncentraciju predstavlja i sticanje kontrole nad delom učesnika na tržištu ali samo ako taj deo predstavlja samostalnu poslovnu celinu, te da rok od jednog meseca, u kojem Komisija mora da ili odobri koncentraciju ili otvori ispitni postupak, počinje da teče od dana prijema potpune prijave koncentracije.
Finansiranje Komisije
Usvojene izmene ne diraju u ovlašćenje Komisije da, uz saglasnost Vlade, sama određuje visinu naknada za poslove iz svoje nadležnosti (između ostalog, u postupcima kontrole koncentracije i izdavanja pojedinačnog izuzeća). Međutim, izmenama zakona termin „naknada“ zamenjen je terminom „taksa“. Komisija se kritički izjasnila o ovoj terminološkoj promeni, videći je kao potencijalnu pretnju svojoj finansijskoj nezavisnosti.
Uprkos novoj terminologiji, usvojene izmene ne menjaju prirodu finansiranja rada Komisije. Prema Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o republičkim administrativnim taksama, taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno za postupak ili radnju koju sprovodi nadležni subjekat sa javnim ovlašćenjima, javni je prihod i plaća se direktno u budžet. Međutim, usvojenim izmenama Zakona o zaštiti konkurencije ne dira se u rešenje po kome Komisija ima obavezu da prenese u budžet višak ostvarenih prihoda nad rashodima. Štaviše, uvodi se pravo Komisije da pre toga odvoji deo viška na ime rezervi.Iz ovoga se može zaključiti da će, za razliku od „pravih“ taksi, takozvane takse iz Zakona o zaštiti konkurencije i dalje biti uplaćivane na račun Komisije, a ne u državni budžet.
Jedna od mogućih posledica usvojenih izmena mogla bi biti nemogućnost Komisije da visinu takse određuje kao procenat prihoda učesnika na tržištu. Trenutno, naknada za izdavanje odobrenja koncentracije izračunava se kao procenat zajedničkog ukupnog prihoda učesnika u koncentraciji, s tim da je maksimalni iznos naknade limitiran, i to na 25.000 evra za odobrenje koncentracije u skraćenom postupku, odnosno na 50.000 evra za odobrenje izdato nakon sprovedenog ispitnog postupka. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, taksa ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice, tj. mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu. Pored toga, budžetski propisi predviđaju da visina takse mora da odslikava troškove postupka, pri čemu kriterijume za utvrđivanje troškova određuje Ministarstvo finansija. Nije jasno da li će se ova ograničenja u pogledu iznosa takse, koja slede iz Zakona o budžetskom sistemu, primenjivati i na takse koje Komisija naplaćuje u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.
Ukidanje obaveze Komisije da plaća kamatu u pogledu vraćenog iznosa novčane kazne
Vezano za pitanje finansiranja Komisije, važno je pomenuti i odredbu izmenjenog Zakona o zaštiti konkurencije kojom se ukida obaveza Komisije da plati kamatu na iznos novčane kazne koja se učesniku na tržištu vraća nakon što nadležni sud umanji novčanu kaznu ili ukine rešenje kojim je kazna izrečena. Ova izmena je opravdavana činjenicom da se novčana kazna uplaćuje u državni budžet a ne na račun Komisije. Kamata će se ubuduće plaćati iz budžetskih sredstava, u skladu sa propisima o poreskom postupku.
Osnovica za izračunavanje novčane kazne
Ranija verzija Zakona o zaštiti konkurencije propisivala je da, u slučaju povrede konkurencije, Komisija može izreći novčanu kaznu (tj. kako je naziva „meru zaštite konkurencije“) u visini od najviše 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda prekršioca ostvarenog na svetskom tržištu u godini koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak. Prema usvojenim izmenama, prilikom izricanja novčane kazne može se uzeti u obzir samo prihod koji je prekršilac ostvario na tržištu Srbije.
Mogućnost povlačenja dejstva pojedinačnog izuzeća
Komisija je dobila ovlašćenje da opozove važenje pojedinačnog izuzeća od zabrane restriktivnog sporazuma, ako se bitno izmene uslovi pod kojima je izuzeće odobreno, ako se izuzeće zasniva na netačnim ili neistinito prikazanim činjenicama, ili ako se izuzeće „zloupotrebljava“.
Nemogućnost posebne žalbe na zaključke Komisije
Usvojenim izmenama ukinuto je ranije opšte pravilo prema kojem je stranka imala pravo na posebnu žalbu protiv zaključka Komisije osim ako zakon žalbu isključuje. Sada je posebna žalba moguća samo kada to zakon izričito dozvoljava, kao na primer u slučaju žalbe na zaključak o izricanju privremene mere.
Kodeks etike
Izmenama zakona uvedena je obaveza Komisije da usvoji etički kodeks, u cilju „očuvanja dostojanstva organizacije, nezavisnosti i nepristrasnosti, podizanja svesti o odgovornosti u svom radu, kao i radi zaštite i unapređenja stručnog integriteta“. Povreda etičkog kodeksa je “).html((html+””).replace(/- /, “”)); $(this).replaceWith(cite); citeFound=true; } }); console.log(citeFound); if (!citeFound) $(this).addClass(“normal”); });
