Nedavno su u tekstu objavljenom na sajtu Balkan Insight iznete zamerke nekih od članova organizacije SOKOJ na rad ove kolektivne organizacije za zaštitu intelektualne svojine u Srbiji. Zadatak SOKOJ-a je da za račun svojih članova – autora muzike, autora teksta, autora aranžmana muzike, i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova – štiti njihova prava, a pre svega da prati javno korišćenje njihove muzike, ubira naknade od korisnika, i raspoređuje naknade nosiocima prava.
Sudeći po navedenom tekstu, neki od autora su nezadovoljni načinom na koji SOKOJ štiti njihova prava. SOKOJ, navodno, neadekvatno kontroliše izveštaje koje dostavljaju korisnici autorskih prava, a na osnovu kojih se obračunava iznos autorske naknade. Sagovornici Balkan Insight-a kažu da korisnici u izveštajima koje dostavljaju SOKOJ-u umanjuju obim korišćenja autorskog prava kako bi što manje plaćali, a da SOKOJ ne proverava tačnost upisa iako su nelogičnosti često evidentne. Osim toga, naknade se navodno ne raspoređuju pravično: neki nosioci autorskog prava dobijaju previše, a neki premalo. Usled toga su se neki od autora odnosno nosilaca prava opredelili za model individualnog ostvarivanje prava.
Pritužbe na račun SOKOJ-a su mogle da se čuju i ranije. Kritičari po pravilu tvrde da se njihova muzika često koristi u javnosti, a SOKOJ im ipak dodeljuje veoma male naknade. Sada pokojni velikan romske muzike, Šaban Bajramović, tvrdio je sredinom prošle decenije da je u prethodnih 15 godina kroz naplate od strane SOKOJ-a dobio svega 49.000 dinara (odnosno nekoliko stotina evra). Među glasnim kritičarima SOKOJ-a po ovom osnovu bili su poslednjih godina pevači narodne muzike Šaban Šaulić i Hasan Dudić. Ima i onih koji tvrde da SOKOJ pojedinim autorima dodeljuje previše, bar kada su ti autori – npr. Mlađan Dinkić – istovremeno i političari (Dinkić je bio ministar u nekolko prethodnih vlada, a verovatno će biti i u onoj koja se u Srbiji upravo formira).
Predstavnici SOKOJ-a tvrde da uvek ima nezadovoljnih, i da SOKOJ čini ono što može kako bi autorska prava iz ove oblasti bila adekvatno zaštićena, s tim da je ta moć ograničena zbog nedovoljne angažovanosti sudstva i drugih institucija na primeni Zakona o autorskom i srodnim pravima. Među samim autorima ima i onih koji poručuju kritičarima da se njihova muzika koristi mnogo ređe no što oni misle (poruka pop muzičara Vlade Georgijeva gorepomenutom Hasanu Dudiću). Drugi kritičari kritičara kažu da razlog zbog kog SOKOJ političaru Dinkiću dodeljuje puno para nije to što SOKOJ frizira podatke, nego to što su emiteri zaista često “puštali” pesme koje je Dinkić komponovao, zato da bi mu se kao osobi na vlasti “dodvorili” (mišljenje rok muzičara Ramba Amadeusa).
Na onima u čiju nadležnost to spada je da utvrđuju koliko su pritužbe i odgovori na iste zasnovani na činjenicama. Tema ovog posta je pravna regulativa koja bi trebalo da obezbedi da nosioci autorskog prava adekvatno ostvaruju svoja prava kroz SOKOJ, ili na drugi način.
Obim prenetih prava
Prilikom zaključenja ugovora između člana i kolektivne organizacije dolazi do isključivog prenošenja imovinskihovlašćenja iz autorskog prava sa člana (autora, drugog nosioca prava, odnosno njihovog udruženja) na organizaciju. Prema tipskom ugovoru koji članovi zaključuju sa SOKOJ-em, oni na SOKOJ prenose sva imovinska prava priznata Zakonom o autorskom i srodnim pravima, osim prava na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela. Nije, dakle, dopušteno parcijalno prenošenje, tj. zadržavanje određenih imovinskih prava od strane autora. Ovo praktično znači da je nosiocu autorskog prava ostavljeno da bira između dve opcije: da prenese sva ovlašćenja na SOKOJ, ili da individualno štiti svoja prava. (Individualna zaštita je u principu moguća, na osnovu člana 180 Zakona).
Ovakav “ili-ili” pristup se poslednjih godina napušta u uporednom pravu. Primera radi, Evropska komisija je 2002. godine odluku SACEM-a, francuskog ekvivalenta SOKOJ-u, kojom je odbijen zahtev članova dueta Daft-Punk da sami ostvaruju određena imovinska ovlašćenja u vezi svojih autorskih dela, ocenila kao nametanje ograničenja koje nije strogo neophodno za ostvarivanje legitimnih ciljeva zbog kojih se osnivaju organizacije za kolektivno ostvarivanje prava. Naročito je napredak tehnike omogućio autorima da individualno kontrolišu neke vidove korišćenja njihovih autorskih dela od strane trećih lica, npr. putem multimedija ili na CD-romu. U Velikoj Britaniji, 1995. godine je ondašnja antimonpolska komisija (Monopolies & Mergers Commission) u sveobuhvatnom izveštaju o organizaciji za kolektivno ostvarivanje prava, Performing Right Society Ltd. (PRS), istakla da PRS neopravdano sprečava muzičke autore da sami ostvaruju prava proistekla iz izvođenja njihovih pesama uživo. Francuska i britanska regulativa je u međuvremenu izmenjena u pravcu u kom je to naznačila Evropska komisija, odnosno anti-monopolska komisija u Velikoj Britaniji.
Kriterijumi za raspodelu naknada
Dokument koji uređuje kriterijume za raspodelu naknade je SOKOJ-ev Plan raspodele, kog usvaja skupština ove organizacije. Plan je objavljen na sajtu SOKOJ-a. Kao što je to slučaj sa planovima raspodele praktično svih nacionalnih organizacija za ostvarivanje prava na muzičkim delima, i SOKOJ-ev plan je komplikovan. Plan uglavnom sledi logiku raspodele u drugim državama, utoliko što renumeracija okvirno – ne i doslovno – odslikava učestalost koriščenja dela i vrednost (ili bar društveno preferiranje) muzičkog žanra kojem delo pripada.
Najpre, tamo gde je to praktično izvodljivo, Plan predviđa obavezu korisnika da SOKOJ-u dostavljaju detaljne “košuljice” u kojima su navedena sva emitovanja, odnosno javna izvođenja, muzičkih dela u datom vremenskom periodu. U odnosu na tako korišćena dela – a pre svega je reč o delima emitovanim u radio i TV programima – primenjuje se tzv. sistem poentiranja. U faktore od kojih zavisi koliko poena se pripisuje muzičkom delu spada i to da li delo pripada “umetničkoj muzici” (termin iz Plana raspodele), odnosno džez muzici, ili pripada nekoj drugoj muzičkoj formi. Favorizovanje klasične muzike je standardno u uporednoj praksi (vidi npr. Pravilnik o raspodeli Italijanskog društva autora i izdavača, str. 41-42) – a ni privilegovan tretman džeza nije neuobičajen. Ostali faktori su: koliko osoba je izvelo delo; kakva je složenost dela; koliko dugo nakon nastanka se delo emituje (odnosno izvodi itd.); trajanje dela; i, slično. Tamo gde nije realno očekivati detaljno izveštavanje od strane korisnika muzičkih dela – npr. kada se dela javno izvode u ugostiteljskim objektima sa živom muzikom – primenjuju se drugi metodi, odnosno tzv. sistem programa i tzv. sistem srazmernog uvećavanja.
Pristup podacima od strane zainteresovanih članova i mogućnost angažovanja spoljnih kontrolora
Na normativnom nivou, za člana SOKOJ-a ne postoji garantovan pristup podacima organizacije koji se odnose na naknadu određenu za tog člana. Kao primer za suprotan pristup može se navesti regulativa u Francuskoj, gde članovi organizacija za kolektivno ostvarivanje prava imaju pristup svim podacima koji se odnose na tog člana, uključujući podatke na osnovu kojih je organizacija izračunala visinu naknadeza korišćenje njegovih autorskih dela. Članovi takođe imaju pristup brojnim dokumentima koji se odnose na delovanje organizacije kao takve. Gotovo neograničeno pravo pristupa podacima limitirano je odredbama o tajnosti podataka koji se odnose na druge članove.
Ne postoji ni mogućnost da određeni minimalni broj članova SOKOJ-a – npr. 10 odsto – izdejstvuje imenovanje spoljnog revizora koji bi istražio određeni aspekt delovanja organizacije i o tome sačinio izveštaj. Ovakvo pravo je u Francuskoj predviđeno u samom Zakoniku o intelektualnoj svojini, u članu L. 321-6, kao jedna od mera kojom se ojačava položaj članova i obezbeđuje da organi kolektivne organizacije korektno obavljaju svoje obaveze.
Interni mehanizam za rešavanje sporova između članova i organizacije
U Srbiji, kao ni u većini evropskih zakonodavstava, nema eksplicitnih zakonskih odredbi o rešavanju sporova između člana organizacije za kolektivno ostvarivanje prava i same organizacije. Međutim, Statut SOKOJ-a delimično reguliše ovo pitanje time što propisuje, u članu 39, da o žalbama autora u vezi sa primenom Plana raspodeleodlučuje Savet autora. Reč je o devetočlanom radnom telu kog imenuje Skupština SOKOJ-a, pri čemu trećinu članova čine autori iz žanra umetničke i džez muzike, a ostali članovi su autori iz drugih žanrova. Postojanje žalbenog tela unutar same organizacije je na tragu savremenih rešenja u drugim nacionalnim organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Ipak, na kvalitet i autoritet odluka Saveta pozitivno bi uticalo ako bi na čelu tog tela stajala osoba izvan organizacije i sa pravničkim obrazovanjem, kako to propisuju npr. Pravilnik britanskog Performing Right Society Limited (pravilo 6A) i Pravilnik o rešavanju sporova, zajednički za dve holandske organizacije za ostvarivanje kolektivnih prava u oblasti muzike, Bumai Stemra (član 3).
Kontrola tačnosti podataka o korišćenju autorskih dela
Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje pravo, ali ne i obavezu organizacije za kolektivnu zaštitu da kontroliše korišćenje predmeta zaštite, tj. autorskih dela iz oblasti muzike (član 153). Međutim, tipski ugovor koji nosioci autorskog prava zaključuju sa SOKOJ-em implicte predviđa ovu obavezu kontrole, jer propisuje da se SOKOJ obavezuje da “kontroliše izvršavanjeugovora i zakonskih obaveza korisnika“. Stoga, ako SOKOJ ne kontroliše tačnost podataka koje dostavljaju korisnici, nosioci autorskog prava bi mogli da potraže zaštitu u sudskom postupku po osnovu kršenja ove ugovorne odredbe od strane SOKOJ-a.
Spoljni nadzor i kontrola nad radom SOKOJ-a
Osim ograničene kontrole od strane samih članova, SOKOJ je izložen zakonom predviđenim oblicima spoljnog nadzora i kontrole koji bi trebalo da garantuju normalno funkcionisanje organizacije i, sledstveno tome, zaštitu legitimning interesa članova. Tu spadaju nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu, revizorska kontrola, i kontrola od strane Komisije za zaštitu konkurencije.
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, Zavod za intelektualnu svojinu kontroliše da li organizacija obavlja svoje poslove u skladu sa izdatom dozvolom i u skladu sa odredbama Zakona. Zavod ima pristup dokumentima organizacije, uključujući poslovne knjige, godišnji izveštaj o poslovanju, godišnji obračun naknada, i izveštaj ovlašćenog revizora. Predstavnici Zavoda su ovlašćeni da prisustvuju sednicama organa organizacije i iznesu svoje mišljenje o svim pitanjima koja se odnose na poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i na poštovanje zakonskih propisa. Ako utvrdi nepravilnosti u radu, Zavod ima obavezu da naloži organizaciji sprovođenje mera za njihovo otklanjanje. Ako organizacija teže i ponovljeno krši odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zavod za intelektualnu svojinu može da joj oduzme dozvolu.
SOKOJ i javnost bi u krajnjoj liniji verovatno profitirali ako bi rezultati nadzornih aktivnosti od strane Zavoda za intelektualnu svojinu bili svima dostupni, što za sada nije slučaj. Tako, Izveštaj o radu Grupe (u Zavodu za intelektualnu svojinu) za autorsko i srodna prava za 2010. godinu pominje utvrđene nepravilnosti u radu SOKOJ koje se tiču Plana raspodele autorskih naknada, ali se konkretni podaci o tim nepravilnostima ne mogu naći na sajtu Zavoda. Isti Izveštaj govori i o analizi koju je Zavod uradio o ukupno prikupljenim naknadama od strane SOKOJ-a i analizi utrošenih sredstava u 2007., 2008., i 2009. godini – no ni ta analiza nije na sajtu.
Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje i obaveznu revizorsku kontrolu godišnjih izveštaja o poslovanju, godišnjeg obračuna naknada i knjigovodstva organizacije (član 190). Na web stranici državne Agencije za privredne registre može se naći SOKOJ-ev godišnji finansijski izveštaj.
U Srbiji, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava imaju pravno garantovan monopol, zbog toga što samo jedna organizacija može dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog, odosno srodnih prava za istu vrtu prava na istoj vrsti dela (član 157 Zakona u autorskom i srodnim pravima). Delovanje ovih organizacija je stoga podložno kontroli Komisije za zaštitu konkurencije. Komisija je relativno mlado telo, osnovano 2006. godine, i do sada nije ispitivala delovanje SOKOJ-a ili bilo koje druge slične organizacije.
