Fiskalne pogodnosti i direktna finansijska pomoć privatnom sektoru u Srbiji usled COVID-19 – stanje na dan 25. april 2020.

Engleska verzija

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na našem veb sajtu 11. aprila 2020. godine, a ažuriramo ga s vremena na vreme u skladu sa pojašnjenjima i izmenama regulative koje donose nadležni organi.

 

Ko se kvalifikuje za fiskalne pogodnosti i direktnu pomoć

Mere su dostupne sledećim kategorijama pravnih lica:

  1. preduzetnicima, uključujući i one koji su prestali da obavljaju delatnost 15. marta 2020. godine ili nakon ovog datuma;
  2. mikro, malim i srednjim pravnim licima (MMSP), na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu;
  3. velikim pravnim licima (na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu);
  4. ograncima i predstavništvima stranih pravnih lica (koji se smatraju MMSP za potrebe korišćenja direktne pomoći).
Uslovi za pogodnosti i pomoć

Održavanje broja zaposlenih

Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalnu pomoć i direktna davanja pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%. Dodatno, pravna lica koja koriste mere pomoći, ali smanje broj zaposlenih u periodu od 15. marta 2020. godine pa do kraja oktobra 2020. godine za više od 10% gube pravo na korišćenje pomoći i u obavezi su da vrate svu primljenu pomoć sa zateznom kamatom. Zaposleni koji prestanu da rade jer im je u relevantnom periodu istekao ugovor o radu na određeno vreme ne računaju se u navedenih 10%. Bilo koji drugi razlog za prestanak radnog odnosa, uključujući otkaz od strane zaposlenog, sporazumni raskid, skrivljeni otkaz ili prestanak radnog odnosa po sili zakona računaju se u smanjenje broja zaposlenih.

Mere nisu dostupne za finansijski sektor (banke, društva za osiguranje i društva za reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i penzijskim planovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca).

Zabrana isplate dividende

Privredna društva koja se opredele za korišćenje pomoći ne mogu isplaćivati dividende (osim u obliku akcija i udela) do kraja 2020. godine. Ako dividendu isplate, moraju vratiti svu primljenu pomoć, sa zateznom kamatom.

Mere

Fiskalne pogodnosti

Pravna lica mogu da odlože dospelost obaveze na ime poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zarade i naknade zarada plaćene u martu, aprilu i maju 2020. godine, odnosno,  za pravna lica koja su zarade i naknade zarada za mesec mart 2020. godine delimično ili u celosti isplatila pre 10. aprila 2020. godine, za mesece april, maj i jun 2020. godine. Obaveze se odlažu do 4. januara 2021. godine od kog dana se obaveza izmiruje u najviše 24 mesečne rate. Tokom perioda odlaganja i otplate ne obračunava se kamata.

Privredna društva takođe mogu da odlože dospelost za plaćanje akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju u martu, aprilu, i maju mesecu 2020. godine, do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu (kraj juna 2021. godine). Pravna lica sa poslovnom godinom različitom od kalendarske, mogu da odlože dospelost za  plaćanje akontacija poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period. Iznos odloženih poreza dospeva na dan isteka perioda odlaganja, i izmiruje se od tada u najviše 24 mesečne rate. Tokom perioda odlaganja i otplate ne obračunava se kamata.

Direktna finansijska pomoć

MMSP

Mikro, mala i srednja preduzeća imaju pravo na sledeću direktnu pomoć:

  1. u maju 2020. godine, u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je isplaćena zarada ili naknada zarade za mart 2020. godine i (b) iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  2. u junu 2020. godine, u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je isplaćena zarada ili naknada zarade za april 2020. godine, minus zaposleni kojima je radni odnos prestao u periodu  od 10. aprila do 30. aprila i (b) iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  3. u julu 2020. godine, u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom kojima je isplaćena zarada ili naknada zarade za maj 2020. godine minus zaposleni koji nisu bili u radnom odnosu kod konkretnog poslodavca ceo mesec maj i (b) iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

U svakom slučaju, broj zaposlenih uvećava se za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme (što se utvrđuje na osnovu poreske prijave za odgovarajući obračunski period).

Relevantni broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, u relevantnom obračunskom periodu u celosti pada na teret drugih isplatilaca (npr. RFZO).

Društva koja su isplatila martovske zarade pre 10. aprila 2020. godine kada je Uredba stupila na snagu, imaju pravo na majsku ratu pomoći. Poreske prijave za mart, april i maj služe isključivo za obračun iznosa pomoći koju pravno lice prima u maju, junu, odnosno julu. Poslodavac sam odlučuje koje mesečne zarade će isplatiti iz sredstava primljene pomoći, s tim što pomoć mora da u celosti iskoristi najkasnije do 15. avgusta 2020. Sredstva koja se nakon tog datuma nađu na namenskom računu biće vraćena u budžet. S obzirom da se još uvek ne zna kada će pomoć biti uplaćena na namenske račune poslodavaca. poslodavci koji uobičajeno zarade za određeni mesec isplaćuju poslednjeg dana tog meseca ili u prvim danima narednog meseca verovatno će morati da dinamiku isplate zarade prilagode dinamici kojom će primati rate pomoći.

Velika privredna društva

Velika privredna društva imaju pravo na sledeću direktnu pomoć:

  1. u maju 2020. godine u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada u martu 2020. (ali ne pre 15. marta) zbog prekida rada poslodavca ili umanjenog obima rada usled ekonomskih poteškoća poslodavca ili zbog naredbe državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu i (b) 50% iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  2. u junu 2020. godine u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je tokom aprila 2020. doneto rešenje o prekidu rada, zbog prekida rada poslodavca ili umanjenog obima rada usled ekonomskih poteškoća poslodavca ili zbog naredbe državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, za najmanje 15 radnih dana u aprilu i (b) 50% iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
  3. u julu 2020. godine u iznosu jednakom proizvodu: (a) broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za koje je tokom maja 2020. doneto rešenje o prekidu rada zbog prekida rada poslodavca ili umanjenog obima rada usled ekonomskih poteškoća poslodavca ili zbog naredbe državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, za najmanje 15 radnih dana u maju, i (b) 50% iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.

U svakom slučaju, broj zaposlenih uvećava se za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom za koje je doneto rešenje o prekidu rada u relevantnom mesecu, srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme (što se utvrđuje na osnovu poreskih prijava za odgovarajući obračunski period).

Velika pravna lica koja ni jednog zaposlenog nisu poslala na prinudni odmor u martu, već su sa tom praksom počela u aprilu, imaju pravo na pomoć samo za dva meseca (u junu i julu).

Iako se jezičkim tumačenjem Uredbe može zaključiti drugačije, iz Ministarstva finansija je nezvanično potvrđeno da broj zaposlenih za koje je doneto rešenje o prekidu rada u relevantnom mesecu služi isključivo za obračun iznosa pomoći i da društvo može da iskoristi deo pomoći primljen za te zaposlene za finansiranje zarada bilo kojih drugih zaposlenih koji su na platnom spisku u mesecu kada je pomoć primljena, bez obzira na to da li su zaposlenima za koje je pomoć primljena još uvek na prinudnom odmoru i bez obzira na to da li su i dalje na platnom spisku primaoca pomoći. U svakom slučaju, poslodavci sredstva pomoći moraju da iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020.

Podnošenje prijave za fiskalne pogodnosti i direktnu pomoć

Raspodela direktne pomoći neodvojiva je od primene fiskalnih pogodnosti. Nije moguće prijaviti se za jedno a ne prijaviti se za drugo. Privredna društva imaju pravo na fiskalne pogodnosti i direktnu pomoć tokom tri meseca ako aprilsku poresku prijavu (PPP-PD) podnesu do kraja aprila 2020. godine. Ako se prvi put prijave za pogodnosti i pomoć do kraja maja 2020. godine imaće pravo na pogodnosti i pomoć za dva meseca, a ako se prvi put prijave do kraja juna 2020. godine, imaće pravo na pogodnosti i pomoć za samo mesec dana. Na poreskim prijavama se označava 4. januar 2021. godine kao rok dospeća. Međutim, privredno društvo koje se prijavilo za fiskalne pogodnosti i direktnu pomoć može, bez obzira na prijavu, da plati odložene poreze i doprinose i pre 4. januara 2021. Takođe, društvo može zadržati fiskalne pogodnosti, a uplaćenu direktnu finansijsku pomoć ostaviti neiskorišćenu na računu posebne namene, odakle će biti vraćena u budžet.

U skladu sa Obaveštenjem Poreske uprave, velika pravna lica dostavljaju organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju prema mestu sedišta pravnog lica, odnosno Centru za velike poreske obveznike, najkasnije 20-og u  mesecu, popunjen obrazac, u papirnom obliku, koji sadrži spisak lica kojima je rešenjem utvrđen prekid rada u relevantnom mesecu na osnovu naredbe nadležnog državnog organa, i to:

  • do 20. aprila dostavljaju spisak lica za mart, a za isplatu direktnih davanja u maju;
  • do 20. maja dostavljaju spisak lica za april, a za isplatu direktnih davanja u junu;
  • do 20. juna dostavljaju spisak lica za maj, a za isplatu direktnih davanja u julu.

Način raspodele direktne pomoći

Direktna pomoć uplaćuje se na poseban namenski račun društva koje se prijavi za pomoć a koji će automatski biti otvoren u njegovoj poslovnoj banci. Ako korisnik pomoći ima tekuće račune kod više komercijalnih banaka, dužan je da obavesti Poresku upravu do 25. aprila 2020. godine kod koje banke želi da vodi namenski račun za prijem pomoći. Iznos uplaćen na račun posebne namene može se isplatiti isključivo direktno zaposlenima, u istom mesecu kada je primljen. Sredstva na računu posebne namene izuzeta su od izvršenja.

Oporezivanje direktne pomoći

Uredba ne isključuje direktnu pomoć iz oporezivog prihoda ili od obaveze obračuna i plaćanja poreza na dohodak građana na zarade i naknade zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Razumemo da se odlaganje poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje takođe odnosi na deo zarada koji zaključno sa junskom zaradom bude finansiran iz prihoda od direktne pomoći koju pruža država.

Statusne promene

Uredba uopšte ne predviđa šta se dešava ako društvo koje se prijavi za fiskalne pogodnosti i direktnu pomoć prestane da postoji kao rezultat statusne promene pre kraja oktobra 2020. godine (do kada korisnici pogodnosti i pomoći, pod pretnjom obaveze vraćanja pomoću, moraju da održe broj zaposlenih u odnosu na stanje od 15. marta, uz dozvoljeno smanjenje od najviše 10). Ako primalac pomoći planira svoju likvidaciju pre kraja oktobra moraće pre brisanja iz Registra privrednih subjekata da plati odloženi iznos poreza i doprinosa i da vrati primljenu direktnu pomoć. Međutim, to ne bi trebalo da bude tako kada je prestanak društva rezultat statusne promene a društvo sledbenik preuzme zaposlene. Ipak, iz Ministarstva finansija je saopšteno da ne postoje mehanizmi koji bi pravnom sledbeniku omogućili da nasledi pravo svog prethodnika na fiskalne podsticaje i direktnu pomoć. Ovo je suprotno principu univerzalne sukcesije sadržanom u odredbama Zakona o privrednim društvima koje regulišu statusnu promenu. Ostaje da se vidi da li će Ministarstvo finansija ublažiti svoju poziciju u tom pogledu.

Cart Item Removed. Undo
  • No products in the cart.