Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Crne Gore (“Agencija”) je 22. marta 2016. godine na svom sajtu objavila rešenje koje se bavi curenjem podataka iz zbirke podataka koju vodi policija. Agencija je reagovala na zahtev šest lica čija su imena, prezimena i fotografije bili objavljeni u crnogorskom dnevnom listu oktobra 2015. godine. Dnevne novine su fotografije dobile iz policije.
Članak u Dnevnim novinama se pojavio nekoliko dana nakon što su u glavnom gradu, Podgorici, opozicione partije održale protest koji se završio nasiljem. Naslov članka je bio “Provjerava se više od 50 osoba”, a podnaslov “Ko je izazvao nerede 24. oktobra na protestima Demokratskog fronta”. Neko iz Uprave policije (koja deluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova) dostavio je fotografije Dnevnim novinama, očigledno da bi potpomogao diskreditaciju protivnika Vlade u medijima.
Advokat ovih šest lica podneo je zahtjev za zaštitu prava Agenciji tvrdeći da je objavljivanje ličnih podataka u novinama protivno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Crne Gore (“ZZPL”).
Agencija je utvrdila da podaci iz novina čine deo Evidencije izdatih ličnih karata koju vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Agencija je, takođe, našla da su podaci koji se odnose na 14 (a ne samo na šest) lica procurili iz Evidencije.
Agencija je kvalifikovala Ministarstvo unutrašnjih poslova kao rukovaoca zaduženog za zbirku podataka (Evidenciju). Prema shvatanju Agencije, Dnevne novine su korisnik ličnih podataka.
Agencija je dalje nastavila da ispituje da li je postojao zakonski osnov za činjenje dostupnim korisniku (novinama) fotografija iz policijske evidencije. Član 17 ZZPL propisuje da na zahtev korisnika, ukoliko su ispunjeni uslovi iz članova 10 i 13 ZZPL-a, rukovalac mora dati korisniku zatražene podatke. Član 10 predviđa pet izuzetaka od osnovnog pravila da je obrada podataka dozvoljena jedino uz prethodnu saglasnost lica na koje se podaci odnose. Član 13 se bavi osetljivim podacima o ličnosti (“posebne kategorije ličnih podataka”, kako ih ZZPL naziva) i sadrži listu izuzetaka, kada je obrada osetljivih podataka dozvoljena iako ne postoji saglasnost lica na koje se podaci odnose.
U ovom slučaju, lica na koja se podaci odnose nisu dala saglasnost za otkrivanje njihovih podataka novinama. Takođe, uslovi za primenu nekog od izuzetaka iz člana 10 nisu bili ispunjeni. (Član 13 nije bio od značaja pošto se u ovom slučaju nije radilo o osetljivim podacima.) Prema članu 10 ZZPL-a, obrada podataka bez saglasnosti lica je dozvoljena ukoliko obrada služi za jednu ili više sledećih svrha:
- izvršavanje zakonom propisanih obaveza rukovaoca;
- zaštita života i drugih vitalnih interesa lica koje nije u mogućnosti da lično da saglasnost;
- izvršenje ugovora ako je lice ugovorna strana ili radi preduzimanja radnji na zahtev lica pre zaključivanja ugovora;
- obavljanje poslova od javnog interesa ili vršenje javnih ovlašćenja koja su u delokrugu rada, odnosno nadležnosti rukovaoca ili treće strane, odnosno korisnika ličnih podataka; ili
- ostvarivanje na zakonu zasnovanog interesa rukovaoca ili treće strane, odnosno korisnika ličnih podataka, izuzev ako takve interese treba ograničiti radi ostvarivanja i zaštite prava i sloboda lica.
Tokom dopunskog nadzora, Agencija je utvrdila da je Ministarstvo unutrašnjih poslova identifikovalo službenika koji je otkrio podatke novinama. U Rešenju Agencija (samo) zabranjuje Ministarstvu unutrašnjih poslova da dostavlja korisniku podatke iz Evidencije suprotno članu 17 ZZPL-a. Za razliku od srpskog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u slučaju curenja podataka o mentalnom zdravlju, o čemu smo pisali u januaru 2016. godine, Agencija je zauzela blaži pristup ne pokrećući prekršajni postupak protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, tj. rukovaoca. Ovakvo postupanje je u skladu sa generalno popustljivim pristupom Agencije u vezi sa povredama ZZPL-a: u 2015. godini, na primer, Agencija nije pokrenula nijedan prekršajni postupak niti podnela krivičnu prijavu u vezi sa povredama Zakona. Suprotno tome, u istom periodu je srpski Poverenik podneo 19 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i podneo tri krivične prijave.
