16. jula 2013. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je i dostavila Skupštini svoj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije. Na ovom blogu smo se ranije osvrnuli na prvu verziju predloženih izmena i dopuna, objavljenu u aprilu 2013. godine. Predlog koji je Vlada dostavila Skupštini u pogledu određenih pitanja nudi bitno različita rešenja od nacrta iz aprila.
Postojanje dominantnog položaja
Predlog zakona ukida pravnu pretpostavku postojanja dominantnog položaja u slučaju da tržišni udeo učesnika na tržištu iznosi 40% ili više. Okolnost da tržišni udeo učesnika na tržištu prelazi 40% je samo jedan od faktora koji se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja da li pojedini učesnik na tržištu ima dominantan položaj. Sada je izričito propisano da je teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja uvek na Komisiji.
Prekid postupka
Predlog zakona prekid postupka reguliše na drugačiji način nego što je to bilo predviđeno u nacrtu iz aprila. Pre svega, Predlog zakona za ovaj postupak više ne koristi izraz „poravnanje“ već govori o „predlogu obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije“. Stranka može da Komisiji predlog za prekid postupka stavi najkasnije pre prijema obaveštenja Komisije o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima bi Komisija zasnovala svoje rešenje (tzv. statement of objections), dok je prvobitni nacrt predviđao da se predlog za prekid postupka može podneti roku od godinu dana od dana pokretanja postupka za ispitivanja povrede konkurencije, odnosno u roku za izjašnjenje stranke na statement of objections, u zavisnosti od toga koji bi od ova dva roka ranije istekao. Još jedna novina koju predviđa Predlog zakona je sprovođenje analize stanja na tržištu u pogledu mera koje stranka predloži. Komisija je u obavezi da na svojoj internet stranici objavi obaveštenje o predlogu mera koje je podnela stranka, sa pozivom svim zainteresovanim licima da roku od 20 dana od dana objavljivanja obaveštenja dostave Komisiji svoje eventualne primedbe, stavove i mišljenja. Ukoliko, nakon prijema komentara, Komisija utvrdi da su ponuđene mere prihvatljive, doneće zaključak kojim će izreći odgovarajuću meru ponašanja/strukturnu meru na osnovu predloga stranke. Prekinuti postupak se može nastaviti u roku od tri godine od dana kada je Komisija donela odluku o prekidu, i to ukoliko se okolnosti na kojima je zasnovan zaključak o prekidu bitno promene, ukoliko stranka ne ispuni obaveze iz zaključka o prekidu ili ne dostavi dokaz o njihovom ispunjenju, kao i ukoliko Komisija utvrdi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavila stranka.
Sudska kontrola
Jedna od izmena predviđenih nacrtom iz aprila koja je izazvala najviše kontroverzi bila je promena nadležnosti u pogledu sudske kontrole odluka Komisije tako što bi se navedena nadležnost prebacila sa Upravnog suda na Privredni apelacioni sud. Međutim, verzija izmena zakona koju je usvojila Vlada napušta ovaj predlog, što znači da Upravni sud zadržava svoju nadležnost u ovoj materiji.
Zastarelost
U skladu sa nacrtom iz aprila, Predlog zakona predviđa produženje roka zastarelosti za izricanje novčane kazne sa tri godine na pet godina od učinjene povrede, dok apsolutni rok zastarelosti ističe deset godina nakon učinjene povrede. Ustanovljava se i poseban petogodišnji rok zastarelosti za naplatu novčane kazne, koji počinje da teče od dana kada odluka Komisija postane pravosnažna i izvršna (apsolutni rok zastarelosti u pogledu naplate novčane kazne je deset godina od pravosnažnosti i izvršnosti odluke Komisije). Značajno poboljšanje u odnosu na nacrt iz aprila ogleda se u tome što Predlog zakona predviđa da se, u pogledu zastarelosti, na postupke koji su pokrenuti pre stupanja na snagu izmena zakona primenjuju pravila iz sadašnjeg zakona (prema kojima zastarelost nastupa tri godine od učinjenog prekršaja).
