Vrhovni kasacioni sud: Privredni sud nije nadležan u sporu o žigu između dva pravna lica – neprivredna subjekta

Vrhovni kasacioni sud Srbije („VKS“) je 9. novembra 2012. godine, doneo rešenje kojim je rešio negativan sukob nadležnosti između Višeg suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sporu u vezi sa intelektualnom svojinom između dva strana pravna lica – nevladine organizacije – koji je pokrenut povodom povrede prava na žig. Prethodno, 27. avgusta 2012., Viši sud se oglasio nenadležnim za postupanje u predmetu i ustupio ga Privrednom sudu, uz obrazloženje da su parnične stranke pravna lica za koja je nadležan privredni sud. Međutim, nadležnost nije prihvatio ni Privredni sud u Beogradu, pa je predmet uputio VKS-u. Prema mišljenju Privrednog suda, parnične stranke, kao nevladine organizacije neprivrednog karaktera, ne predstavljaju subjekte za koje zakon predviđa nadležnost privrednih sudova. Na kraju, VKS je prihvatio argumentaciju Privrednog suda i odlučio da je Viši sud stvarno nadležan u predmetu.

 

Obrazloženje rešenja VKS

VKS je u obrazloženju svoje odluke pošao od činjenice da su parnične strankeudruženja, tj. pravna lica koja su osnovana radi ostvarivanja opštih ili zajedničkih interesa, i čije delovanje nije usmereno ka sticanju dobiti.

VKS je potom uporedio nadležnost viših i privrednih sudova u sporovima o intelektualnoj svojini. Viši sudovi sude u prvom stepenu u sporovima o autorskim i srodnim pravima i pravima industrijske svojine (zaštita i upotreba pronalaska, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla), ako nije nadležan drugi sud (Zakon o uređenju sudova, član 23, stav 1, tačka 7). Privredni sudovi sude u ovakvim vrstama sporova između privrednih subjekata, kao i u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata (Zakon o uređenju sudova, član 25, stav 1, tačka 2, u vezi sa tačkom 1).

Na osnovu poređenja nadležnosti privrednih i viših sudova, VKS je dao prednost nadležnosti Višeg suda, jer su parnične stranke udruženja koja ne obavljaju delatnosti privrednih subjekata.

Privredni sud i nadležnost u sporovima o pravima intelektualne svojine

Kod jednog dela pravne javnosti, pa i nekih sudova, postoji uverenje da su privredni sudovi nadležni da postupaju u svim sporovima između pravnih lica. Viši sud u Beogradu je, evidentno, krenuo od iste ove pretpostavke, jer je naveo da spor treba da reši Privredni sud u Beogradu, s obzirom da spor postoji između dva pravna lica.

Opšte pravilo o uslovima za nadležnost privrednih sudova se uglavnom nije menjalo u poslednje dve decenije, i po tom pravilu moraju biti ispunjeni izvesni subjektivni i objektivni kriterijumi: subektivni kriterijum se odnosi na kvalitet stranaka u postupku – da li su one tzv. privredni subjekti, ili ne, a objektivni kriterijum se odnosi na supstancu spora – da li je u pitanju spor povodom obavljanja privredne delatnosti, ili ne. Da bi privredni sudovi bili nadležni, neophodno je ili (i) da spor koji je predmet postupka bude između najmanje dva privredna subjekta, ili (ii) da spor bude vezan za obavljanje privredne delatnosti parničnih stranaka, i da je pri tome bar jedna strana u sporu privredni subjekt (član 25, stav 1, tačka 1, Zakona o uređenju sudova).

Kada je u pitanju spor povodom zaštite intelektualne svojine, subjektivni kriterijum je isti kao i drugim slučajevima zasnivanja stvarne nadležnosti privrednih sudova, a to je da su obe strane privredni subjekti, ili da je privredni subjekt makar jedna strana u sporu. Što se tiče objektivnog kritierijuma, on je na osnovu izričite zakonske odredbe (član 25, stav 1, tačka 2, Zakona o uređenju sudova) određen samom prirodom spora: mora biti reč o sporu o autorskom ili srodnom pravu, ili pravu industrijske svojine. Dakle, objektivni kriterijum iz opšteg pravila o uslovima za nadležnost privrednih sudova – da se radi o sporu iz privrednih odnosa – je praktično zamenjen objektivnim kriterijumom da je u pitanju spor o intelektualnoj svojini.

Prema tome, da bi privredni sud bio nadležan u sporovima povodom intelektualne svojine, neophodno je da je makar jedna strana u sporu privredni subjekt. U konkretnom sporu između dveju nevladinih organizacija, ispunjen je objektivni kriterijum utoliko što se radi o sporu o pravu na žig. Nije, međutim, zadovoljen subjektivni kriterijum, jer nijedna stranka nije privredni subjekat. VKS je stoga primenio opštu odredbu koja se odnosi na nadležnost viših sudova u sporovima u intelektualnoj svojini („Viši sud u prvom stepenu sudi o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud“), umesto specijalne odredbe koja propisuje nadležnost privrednog suda.

Cart Item Removed. Undo
  • No products in the cart.