Agencija za zaštitu konkurencije Crne Gore je 30. septembra 2014. godine objavila Obaveštenje o zaštiti poverljivih podataka u postupku pred Agencijom. Obaveštenje definiše koji se podaci mogu smatrati poverljivim, kao i postupak dodeljivanja statusa zaštićenog podatka.
Ko može da traži poverljivost?
U postupku pred Agencijom stranke uobičajeno dostavljaju osetljive poslovne podatke. Primera radi, prijava koncentracije sadrži, inter alia, podatke o najvećim dobavljačima i kupcima, vrednost prodaje i nabavke i procenjeni tržišni udeo učenika u koncentraciji.
Na osnovu člana 38 Zakona o zaštiti konkurencije (“Službeni list Crne Gore”, br. 44/2012) Agencija može odrediti meru zaštite podataka ili izvora podataka ukoliko podnosilac zahteva učini verovatnim mogućnost nastanka štete usled otkrivanja podataka ili izvora podataka i ukoliko je interes podnosioca zahteva opravdan i značajniji od interesa javnosti. Podnosilac zahteva je usko definisan kao podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili treće lice koje dostavlja podatke Agenciji. Definicija ne obuhvata i stranku u postupku (podnosilac zahteva za odobrenje koncentracije, podnosilac zahteva za pojedinačno izuzeće sporazuma od zabrane ili učesnik na tržištu nad kojim je pokrenut ispitni postupak).
Obaveštenje nastoji da ovo ispravi i proširuje obim podnosioca zahteva za zaštitu podataka tako da uključi i stranku u ispitnom postupku. Međutim, čak ni Obaveštenje ne daje mogućnost stranci u postupku koji nije ispitni (odobrenje koncentracije u skraćenom postupku ili postupak pojedinačnog izuzeća sporazuma od zabrane) da zahteva zaštitu podataka. Uprkos ovoj praznini, Agencija u praksi odobrava zahteve za zaštitom podataka zajedno sa prijavama koncentracije ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 38 Zakon o zaštiti konkurencije i Obaveštenja.
Podaci koji mogu biti zaštićeni
Prema Obaveštenju, podaci mogu biti zaštićeni ukoliko potpadaju pod jednu od sledećih kategorija: (i) poslovne tajne (naročito podaci koji se odnose na tehnički i finansijski know-how, proizvodni postupak, izvore snabdevanja, podaci o proizvodnji i prodaji, spiskovi kupaca i distributera, marketinški i promotivni planovi, troškovi i struktura cena i komercijalne strategije); (ii) podaci koji nisu poznati javnosti i koji se smatraju poverljivim od strane njihovih vlasnika ili su na drugi način zaštićeni poslovnom politikom ili ugovornim obaveza vlasnika podataka; i (iii) drugi poverljivi podaci ukoliko bi njihovo objavljivanje nanelo značajniju štetu podnosiocu zahteva za zaštitu podataka.
Podaci koji su već dostupni javnosti ne mogu biti predmet zaštite. Obaveštenje takođe predviđa da podaci koji su izgubili komercijalni značaj, naročito usled proteka vremena, ne mogu biti zaštićeni. Postoji pretpostavka da su podaci izgubili komercijalni značaj nakon proteka 24 meseca (ostaje nejasno od kada ovaj rok počinje da teče), osim ukoliko se podaci ne odnose na zaštitu patenata ili drugih proizvodnih prava i tehnoloških saznanja. Na osnovu teksta odredbe, moglo bi se zaključiti da je ova pretpostavka oboriva od strane podnosioca zahteva. Obaveštenje predviđa i “opšti” petogodišnji rok usled čijeg proteka se podacima može priznati poverljivost samo ukoliko podnosilac zahteva dostavi dokaz da podaci i dalje sadrže bitne elemente komercijalnog karaktera. Ova odredba je verovatno inspirisana Obaveštenjem Evropske Komisije o postupku pristupa spisima predmeta koje sadrži pretpostavku da podaci koji se odnose na prihode stranaka, prodaji, tržišnim udelima i slični podacima koji su stariji od pet godina nisu više poverljivi. Ostaje nejasno koja je razlika, prema crnogorskom Obaveštenju, između 24-mesečnog i petogodišnjeg roka, s obzirom da oba dovode do oborive pretpostavke da su podaci izgubili komercijalan značaj. Moguće tumačenje bi bilo da se duži petogodišnji rok odnosi na samo na podatke o patentima, mada ovo nije najjasnija na osnovu samog teksta Obaveštenja.
Izuzeci
Sledeći podaci neće biti tretirani kao poverljivi osim u izuzetnim i opravdanim slučajevima: (i) podaci o drugim učesnicima na tržištu; (ii) podaci koji su već dostupni javnosti (na primer, cene, nazivi kupaca, distributera i poslovnih partnera, organizacioni dijagram učesnika u koncentraciji); (iii) činjenice koji se odnose na leniency prijavu, osim ukoliko bi otkrivanje takvih činjenica ugrozilo leniencypostupak; (iv) podaci koji su dostavljeni Agenciji u ranijem postupku bez zahteva za zaštitu podataka, ili je zahtev bio odbijen; (v) podaci o organima za zaštitu konkurencije u drugim državama kojima je koncentracija prijavljena; (vi) imena i položaj zaposlenih ili drugih osoba koji su direktni ili indirektni učesnici u postupku pred Agencijom; i (vii) podaci koji mogu predstavljati potencijalnu povredu konkurencije.
Postupak
Zahtev za zaštitu podataka treba da sadrži sve podatke čija se zaštita traži, kao i detaljno obrazloženje kako može doći do štete za podnosioca ukoliko bi se podaci obelodanili, zajedno sa procenom štete.
Stranci u postupku može biti odobren uvid u poverljivu verziju dokumenta koji se nalazi u spisima predmeta i koji sadrži podatke dostavljene od strane trećih lica ukoliko Agencija nađe da je interes stranke u postupku značajniji od interesa lica koje traži zaštitu svojih podataka. U balansiranju tih interesa, Agencija će posebno ceniti “mogućnost ostvarenja [naknade štete u parničnom postupku usled povrede konkurencije].” Nažalost, ovaj deo Obaveštenja je naročito nejasan.
