Nalaz o “razvodnjavanju” žiga zahteva pažljivu analizu

Strauss Adriatic d.o.o., nosilac čuvenog žiga “Doncafe”, pokrenuo je postupak protiv tuženog koji je distribuirao šoljice kafe na koje je stavio pomenuti žig. Privredni sud u Beogradu je utvrdio da je tuženi nelojalno ostvario korist iz stečene reputacije žiga čiji je nosilac Strauss Adriatic d.o.o., te da je naneo štetu distinktivnom karakteru i reputaciji žiga (presuda od 15. oktobra 2013. godine, Strauss Adriatic d.o.o. protiv Yao Fa d.o.o., predmet br. 41 P 5082/2013). Sud je takođe utvrdio da se korišćenjem znaka od strane tuženog potrošači dovode u “zabludu”, što u konkretnom kontekstu verovatno znači da je, prema sudu, tuženi odgovoran zbog toga što je stvorio verovatnoću da nastane zabuna u relevantnom delu javnosti.

Sud je, tako, ocenio da je tuženi Yao Fa d.o.o. odgovoran po više osnova: parazitizam (ostvarivanje koristi iz reputacije čuvenog žiga), nanošenje štete distinktivnom karakteru žiga, nanošenje štete reputaciji žiga, i stvaranje zabune(potrošači bi smatrali da šolje potiču od istog privrednog lica koje proizvodi i kafu). Čini se da je sud isuviše revnosno primenio one odredbe srpskog Zakona o žigovima koje predviđaju razne osnove za odgovornost, ne objasnivši zašto je svaki od navedenih osnova primenjiv u konkretnom slučaju.

Iz tekta presude može se zaključiti da Strauss Adriatic d.o.o. nije tražio da sud utvrdi postojanje verovatnoće da će doći do zabune kod potrošača, jer, kako je tužilac naveo u jednom podnesku, žig “Doncafe” je zaštićen u klasi 30 Ničanske klasifikacije, dok bi šolje pripadale klasi 21 (kućne ili kuhinjske sprave i posude). Stoga se tužilac oslonio na odredbu Zakona o žigovima (sadašnji član 43(2)) koja zabranjuje tzv. razvodnjavanje žiga:

“Nosilac čuvenog žiga može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan, ako bi korišćenje takvog znaka upućivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zaštićenog čuvenog žiga i ako postoji verovatnoća da bi nosilac čuvenog žiga trpeo štetu takvim korišćenjem.”

Ova odredba gotovo doslovno prenosi sadržaj član 16 (3) TRIPS-a (Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) u srpsko žigovno pravo.

Privredni sud je prvi put presudio protiv tuženog 29. septembra 2012. godine, ali nije pri tome ponudio bilo kakvo obrazloženje za odluku, osim navođenja činjenice da je Strauss Adriatic d.o.o. nosilac žiga zaštićenog u Srbiji, “Doncafe” (reg. br. 44094), i da je Tržišni inspektorat oduzeo od jednog maloprodavca četiri kafene šolje na kojima se nalazio taj žig, sve četiri pribavljene od Yao Fa d.o.o.. Sud je, upadljivo, propustio da ispita tužiočev argument da je “Doncafe” čuven žig.

Privredni apelacioni sud je 13. juna 2013. godine ukinuo prvostepenu presudu i instruirao Privredni sud da, u ponovnom suđenju, utvrdi da li je tužiočev žig čuven, te da li su ispunjeni ostali uslovi iz člana 43(2) na osnovu kojih se može utvrditi postojanje “razvodnjavanja”. Privredni apelacioni sud je, uz to, naložio prvostepenom sudu da uporedi sličnost samih roba, iako apelacioni sud pri tome nije objasnio zašto je takvo upoređivanje potrebno.

U novoj presudi, od 15. oktobra ove godine, Privredni sud u Beogradu je pružio nekoliko argumenata za zaključak da “Doncafe” jeste čuven žig. Taj zaključak je verovatno nesporan, imajući u vidu obim prodaje, kao i kontinuitet i obim reklamiranja, kafe sa tim žigom.

Više osnova za raspravu nudi zaključak suda da je Yao Fa d.o.o., prodavanjem šolja za kafu sa znakom “Doncafe”, odgovoran za zabunu i oba oblika razvodnjavanja žiga (nanošenje štete distinktivnom karakteru i nanošenje štete reputacijižiga), a uz to da je parazitski postupao (napomena: sud nije koristio sam termin “parazitski”).

Uprkos instrukciji koju je dobio u presudi Privrednog apelacionog suda, Privredni sud opet nije upoređivao sličnost roba o kojima je reč. U odsustvu takve analize, ostaje nepotkrepljen zaključak suda da bi potrošači bili dovedeni u “zabludu” korišćenjem žiga “Doncafe” od strane tuženog. Sud nije mogao izvesti razuman zaključak o verovatnoći izazivanja zabune ako najpre nije ispitao sličnost roba.

U konkretnom slučaju, ocenjivanje sličnosti bi predstavljalo izazovan zadatak. S jedne strane, kafa i šolje za kafu su komplementarni proizvodi, i potrošači bi mogli da veruju da su šolje koje se prodaju pod istim znakom kao i kafa napravljene sa odobrenjem nosioca žiga za kafu, a to bi onda opravdalo zaključak suda da postoji verovatnoća izazivanja zabune. S druge strane, takav zaključak nije neizbežan, kao što pokazuje presuda Waterford Stellenbosch, Suda pravde EU (CJEU – Court or Justice of the EU). (CJEU je u predmetu Waterford, br. C-398/07 P, u presudi od 7. maja 2009. godine, bio mišljenja da Sud prvog stepena (Court of First Instance) nije pogrešio kada je utvrdio da ne postoji verovatnoća izazivanja zabune, s obzirom na to da komplementarnost između čaša za vino i vina nije tolika da bi navela potrošače da misle da su robe o kojima je reč slične i da proizvođač vina posvećuje deo svojih aktivnosti na distribiuiranje čaša za vino).

Moguće je, prema tome, da bi sud, u slučaju da je analizirao sličnost roba, zaključio da distribucija “Doncafe” šolja za kafu ne stvara verovatnoću zabune među potrošačima u pogledu porekla tih šolja. No, i suprotan zaključak je bar isto toliko moguć. U svakom slučaju, Privredni sud je sasvim ignorisao pitanje sličnosti roba.

Propust suda da se pozabavi pitanjem sličnosti roba takođe dovodi u pitanje zaključak da je korišćenjem žiga od strane tuženog naneta šteta distinktivnom karakteru žiga “Doncafe”. Distinktivnom karakteru se nanosi šteta kada korišćenje od strane tuženog “dovodi do raspršivanja [(dispersion)] identiteta žiga i uticaja na svest javnosti. To će naročito biti slučaj kada žig, koji je odmah stvarao asocijaciju na robu i usluge za koje je registrovan, više nema moć da to čini” (CJEU, Intel Corporation Inc. protiv CPM United Kingdom Ltd, predmet br. C-252/07, presuda od 27. novembra 2008. godine, para. 29).

Ako su kafa i šolje za kafu veoma slične robe, onda korišćenje žiga“Doncafe” na šoljama ne mora, samo po sebi, dovesti do raspršivanja identiteta žiga. U stvari, verovatno je da će žig nastaviti da izaziva trenutnu asocijaciju na kafu. U ovom pogledu, od značaja je da, kada je američki Kongres uveo koncept razvodnjavanja u tamošnje žigovno pravo, kao svrhu odredbe koja zabranjuje nanošenje štete distinktivnom karakteru žiganaveo je sprečavanje neovlašćenog korišćenja čuvenog žiga na nesličnim proizvodima. (Videti o tome presudu Žalbenog suda SAD za Devetu oblast, Mead Data Central, Inc. protiv Toyota Motor Sales, U.S.A., Inc., 875 F.2d 1026 (1989).)

Privredni sud je takođe lapidarno došao do zaključka o nanošenju štete reputaciji. Strauss Adriatic d.o.o. je tvrdio da je kvalitet šolja sa žigom “Doncafe” ispod tužiočevih visokih standarda, da će potrošači misliti da se šolje prodaju sa odobrenjem proizvođača kafe, i da će se, kao rezultat, pogoršati percepcija same kafe, od strane potrošača. Privredni sud je utvrdio da Yao Fa d.o.o. jeste odgovoran za nanošenje štete reputaciji žiga “Doncafe”, ali sud nije objasnio – zašto. Ako su šolje ustvari razumno visokog kvaliteta, štete ne mora biti. Osim toga, “ne može se pretpostaviti da svaki žig sa reputacijom emituje, samom činjenicom svoje poznatosti, imidž prestiža ili naročito visokog kvalieteta”, kako je Sud prvog stepena (Court of First Intance) to formulisao u presudi Sigla SA protiv OHIM (predmet br. T-215/03, presuda od 22. marta 2007. godine, para. 58; žig o kom se tu radilo odnosio se na lanac brze hrane). Status čuvenog žiga ne pretpostavlja automatski imidž prestiža i posebno visokog kvaliteta, tako da je Privredni sud trebalo bar da uradi procenu po tom osnovu. Teško je videti kako bi tuženi, korišćenjem žiga na proizvodu razumno visokog kvaliteta, mogao naneti šteta reputaciji žiga koji nema auru prestiža ili naročito visokog kvaliteta

Preostali nalaz Privrednog suda, o parazitskom postupanju tuženog, iako verovatno osnovan, takođe ostavlja čitaoca sa osećajem da nešto nedostaje – s obzirom na to da sud nije izneo argumente o tom pitanju.