Opšti sud Evropske unije je 25. aprila 2013. godine razmotrio odnos između trodimenzionalnog žiga i dizajna. U presudi Su-Shan Chen protiv OHIM-a, sud je uporedio registrovani komunitarni dizajn otelotvoren u sredstvima za čišćenje, s jedne strane, i ranije registrovani komunitarni trodimenzionalni žig, sličnog geometrijskog oblika i dimenzija, s druge. Nosilac prava na žig je odneo prevagu nad nosiocem prava na dizajn.
Silčnom temom smo se bavili u drugom delu prethodnog posta na ovom blogu, “Privredni apelacioni sud: Tekst marker povređuje pravo na žig–crtež drugog tekst markera”. U tom postu smo ukazali na odluku od 9. avgusta 2011. u kojoj je Žalbeno veće Ureda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM) zaključio da komunitarni dizajn u obliku tekst markera povređuje trodimenzionalni žig Schwan Stabilo-a registrovan u Nemačkoj.
U predmetu Su-Shan Chen v. OHIM, žig čiji je nosilac AM Denmark A/S, a registrovan je pod brojem 5185079, izgleda je ovako:
Sporni dizajn, s druge strane, predstavljen je kako je prikazano dole (s time da su ovde samo neki od prikaza koji se inače mogu naći u presudi):
Presuda Opšteg suda koristi analitička sredstva slična onima koje je upotrebilo OHIM-ovo Žalbeno veće u predmetu Schwan Stabilo. U oba slučaja, utvrđeno je na kraju da je dizajn nevažeći, na osnovu člana 25(1)(e) Uredbe Saveta (EC) br. 6/2002, od 12. decembra 2001. godine, o komunitarnom dizajnu:
Dizajn Zajednice može biti proglašen nevažećim … ako je distinktivni znak iskorišćen u kasnijem dizajnu, a pravo Zajednice ili pravo Države-članice, koje se primenjuje na znak ovlašćuje nosioca znaka da zabrani takvo korišćenje.
Kao što je jasno iz ove odredbe, da bi komunitarni dizajn bio proglašen nevažećim, moraju biti ispunjena dva uslova: raniji distinktivni znak mora biti iskorišćen u dizajnu i pravo Zajednice, odnosno primenjivi zakon države-članice, mora da ovlašćuje nosioca prava da zabrani takvo korišćenje.
U slučaju Su-Shan Chen v. OHIM, Sud je utvrdio da je trodimenzionalni znak uistinu “iskorišćen” u dizajnu, na osnovu velike sličnosti, a delom i identičnosti, između geometrijskog oblika i dimenzija prisutnih u ranijem znaku i u dizajnu (pasus 26 presude). I kada se (kasniji) dizajn u nekoj meri razlikuje od ranijeg distinktivnog znaka – kao što ovde jeste slučaj – utoliko što nema neke od njegovih obeležja ili sadrži dodatna obeležja, svejedno može da postoji “korišćenje” tog znaka, “naročito ako su izostavljana ili dodata obeležja od sporednog značaja” (pasusi 23 i 27).
Na taj način okončavši deo analize koji se odnosi na „korišćenje“ žiga u dizajnu, Sud se okrenuo delu koji se odnosi na pravo nosioca žiga da zabrani korišćenje dizajna. U konkretnom slučaju, imajući u vidu da nosilac (AM Denmark A/S) ima registrovan komunitarni žig, pravo koje ovlašćuje nosioca žiga da zabrani korišćenje dizajna je Uredba Saveta br. 207/2009 o komunitarnom žigu od 26. februara 2009. godine. Kao što član 9(1)(b) Uredbe propisuje,
Nosilac žiga ima pravo da spreči treće strane da bez njegovog odobrenja u prometu koriste neki znak kada, zbog istovetnosti sa žigom Zajednice ili sličnosti sa žigom Zajednice i istovetnosti ili sličnosti sa proizvodima ili uslugama obuhvaćenima žigom Zajednice i tim znakom, postoji verovatnoća dovođenja javnosti u zabludu; verovatnoća dovođenja u zabludu uključuje verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka i žiga.
(U OHIM-ovom slučaju Schwan Stabilo, pomenutom gore, relevantna odredba bila je pasus 14(2)(2) Markengesetz-a (nemačkog zakona o žigu), zato što je trodimenzionalni žig Schwan Stabilo bio registrovan u Nemačkoj. Sadržina odredbe u nemačkom zakonu je identična sadržini citiranog člana 9(1)(b) Uredba Saveta).
Prema tome, Sud je u predmetu Su-Shan Chen morao da ustanovi da li je postojala verovatnoća zabune između ranijeg trodimenzionalnog žiga (br. 5185079) i spornog dizajna. Ovo razmatranje je sledilo standardni put obeležen tačkama roba-relevantna javnost-znaci i, očekivano, rezultiralo je zaključkom da je zabuna verovatna.
Roba u odnosu na koju je žig registrovan sastoji se od sredstava za čišćenje, a to je upravo roba koja otelotvoruje sporni dizajn (pasus 47). Kada je reč o relevantnom potrošaču, Sud ga je prepoznao u prosečnom potrošaču diljem Evropske unije, kog treba smatrati razumno dobro-obaveštenim i razumno obazrivim (pasus 48). Napokon, sličnost znakova se mogla analizirati samo na vizuelnom nivou, jer su auditivno i semantičko (konceptualno) poređenje bili isključeni usled odsustva reči i time što znaci ne prizivaju u svest bilo kakav koncept (para. 53). Vizuelno, geometrijski oblik i dimenzije dvaju znakova su veoma slični, odnosno, delom, identični (para. 49).
Poslednji, i neuspešan, argument kojim je Su-Shan Chen pokušao da uveri Sud da nastupanje zabune nije verovatno bio je da, imajući u vidu norme koje važe u sektoru, trodimenzionalni žig br. 5185079 nije distinktivan. Sud je pošao od prezumpcije distinktivnosti, na osnovu toga što žig jeste registrovan (pasus 57). Su-Shan Chen nije ponudio konkretne dokaze za tvrdnju da obliku ranijeg žiga nedostaju distinktivnost (pasus 60). Napokon, utvrdio je Sud, i kada raniji žig ima malu distinktivnost, svejedno može da postoji verovatnoća dovođenja u zabunu, naročito kada su znaci o kojima se radi slični, a slična je i roba (pasus 63; Sud je, ustvari, ovde mogao da kaže da je roba čak identična). U odnosu na ovo pitanje, u odluci u predmetu Schwan Stabilo od 9. avgusta 2011., OHIM-ovo Žalbeno veće je upotrebilo identične argumente, u pasusima 33-34.
