Godišnja konferencija o pravu konkrencije u organizaciji Međunarodne advokatske komore (IBA) okupila je u Firenzi od 14. do 15. septembra 2012. više od 160 učesnika sa svih strana sveta. Među panelistima i publikom našli su se pravnici i ekonomisti iz regulatornih agencija i advokatskih i konsultantskih kuća, kao i iz velikih korporacija koje su pod udarom regulatora, kao što su Google i Apple. Na dnevnom redu bile su sledeće teme: razmena informacija među konkurentima, sprovođenje propisa o zaštiti konkurencije u Zajednici nezavisnih država, najnovija dešavanja u oblasti kontrole koncentracija, evropsko iskustvo sa parnicama za odštetu u slučaju kršenja prava konkurencije, te konkurencija u on-line prostoru. Nezaboravan je bio i intervju sa Vilijamom E. Kovačičem, bivšim komesarom u Američkoj trgovinskog komisiji (FTC), sada profesorom prava na George Washington University, koji je na duhovit način oslikao šumu američkih regulatornih agencija nadležnih za pitanja konkurencije.
Naklonjenost jačanju regulatora Glavni utisak sa konferencije je da su i advokati i regulatori pokazali apetit za agresivnije sprovođenje propisa o konkurenciji. S tim u vezi, mogle su se čuti pritužbe da Evropska komisija ne koristi privremene mere iako bi trebalo, te da agencije za zaštitu konkurencije treba da nastupaju hrabrije i “da više rizikuju”. Predstavnici nekih od prisutnih korporacija su bili konzervativniji. Njihov stav se da razumeti, jer ako regulator pogreši, trošak greške pada na tržišnog igrača koji je meta istrage, a ne na onog ko je prihvatio rizik. Bilo je zanimljivo čuti da ruska komisija za zaštitu konkurencije ima ovlašćenje da dominantnim učesnicima na tržištu za koje posumnja da primenjuju nepravične uslove poslovanja ili odbijaju zaključenje ugovora uputi upozorenje da prekinu sa praksom za koju se sumnja da je nezakonita. Kod takvih kršenja, ispitni postupak se može pokrenuti samo ako je učesniku na tržištu predhodno poslato pomenuto upozorenje te ako ono nije urodilo plodom. Postupanje u skladu sa upozorenjem obezbeđuje imunitet kompanijama kojima je upozorenje izrečeno. Navedena je impresivna stopa uspešnosti upozorenja od 74%.
Razmena informacija Najvažnija lekcija sa panela o razmeni informacija je da je brižljivo upravljanje postupkom horizontalne koncentracije od suštinskog značaja za umanjenje rizika od optužbi za nezakonit kartel. Ukoliko se konkurentima tokom due diligence postupka omogući pristup sobi sa podacima koja sadrži osetljive komercijalne informacije a due diligence ne rezultira u sklapanju posla, regulator može posumnjati da nije reč o istinskom pokušaju preuzimanja, već o prikrivenom dogovaranju između konkurenata. Due diligence se zato mora pažljivo isplanirati a osetljivi podaci treba da budu zatamnjeni ili bar nedostupni onim članovima tima konkurenta koji su nadležni za komercijalna pitanja. Odredbe ugovora o kupoprodaji o postupanju u periodu između potpisivanja ugovora i zatvaranja transakcije je još jedno potencijalno minsko polje. Ove odredbe obično regulišu određen nivo saradnje između prodavca i kupca dok se čeka da komisija za zaštitu konkurencije odobri koncentraciiu. Te odredbe moraju biti pažljivo ispregovarane i sročene tako da se izbegne zaključak da je kupac preuzeo operativnu kontrolu nad ciljnim društvom pre nego što je odobrena koncentracija. Podrazumeva se da razmena informacija zahteva brižljivo planiranje i promišljanje i van konteksta koncentracija.
Tanka je linija između dozvoljene razmene informacija i zabranjenog dogovaranja uslova poslovanje, a na kojoj će strani završiti učesnik na tržišti zavisi od mnogih faktora, kao što su: vrsta informacije, da li je reč o informaciji o prošlom, tekućem ili budućem postupanju, da li dolazi do bilateralne razmene informacija, jednostranog širenja informacija ili pak saopštavanja trećim licima, te da li se razmenjuju/saopštavaju sirove ili prerađenje informacije koje ne identifikuju tržišne učesnike na koje se odnose.
Konkurencija u on-line prostoru Najzanimljiviji panel je bio onaj o konkurenciji u on-line prostoru. Iako je, kada je reč o pravu konkurencije u on-line svetu, aparat za identifikaciju i analizu spornih pitanja suštinski isti onaj koji je razvijen za potrebe tradicionalnog off-line tržišta, on-line prostor ima svoje idiosinkrazije koje su, pre svega, rezultat bezgraničnosti tog prostora te brzine kojom se u njemu dešavaju promene. Osim toga, kako su usluge u on-line prostoru uglavnom besplatne, regulator nije fokusiran prevashodno na cene, pa čak ni na kvalitet usluge (jer iskustvo pokazuje da kvalitet usluga uglavnom raste), već na zaštitu privatnosti. Uzbudljiva debata vodi se o tome kako oceniti efekte otvorenih platformi i softvera na konkurenciju te da li su zatvoreni sistemi inherentno antikompetitivni. Podjednako zanimljivo u on-line paradigmi je i pitanje da li se zbirke podataka mogu posmatrati kao bazična infrastruktura te da li se u tom smislu vlasniku zbirke može naložiti da konkurentnima omogući pristup podacima iz zbirke (a ako da, po kojoj ceni, s obzirom da ne postoji tržište za zbirke prikupljenih podataka). Na kraju, iako su panelisti izneli različite poglede na temu opravdanosti izricanja dugoročnih mera u slučajevima povrede konkurencije u on-line svetu, svi su se složili da je, usled brzine kojom se taj svet menja, neophodno otvoriti procesne mogućnosti za redovno preispitivanje izrečenih mera i njihovu eventualnu reviziju.
