Francuski Kasacioni sud (Cour de cassation) je presudio 30. maja 2012. godine da žig koji predstavlja crveni đon na Louboutinovim cipelama sa visokim potpeticama treba da bude poništen. Sud je potvrdio presudu Apelacionog suda u Parizu (Cour d’Appel) od 22. juna 2011. godine. Borbu pred sudovima Louboutin vodi i u SAD; u prvoj rundi, u avgustu 2011. godine, nije prošao dobro, jer je Okružni sud za Južni distrikt New Yorka odlučio da bi Louboutinov žig u vidu crvenog đona trebalo poništiti. Po žalbi će u ovom predmetu odlučivati Žalbeni sud SAD za Drugu oblast (U.S. Court of Appeals for the Second Circuit).
Ako žalbeni sud u SAD potvrdi odluku prvostepenog, neće biti bilo kakve neizvesnosti oko toga da li Louboutin može da spreči ostale da proizvode i reklamiraju cipele, sa visokim potpeticama, na kojima je đon crvene boje (ne može). Pred francuskim sudom, španski gigant Zara je predstavljao drugoga; u američkom slučaju, to je Yves Saint Laurent America (YSL). I Zara i YVS proizvode cipele sa crvenim đonom, pa ih je Louboutin tužio za povredu žiga. Oni su podneli kontratužbe i njihovi argumenti su odneli prevagu.
Mada je činjenični osnov u dva slučaja sličan, postoje značajne razlike u tome kako su sudovi u Parizu i New Yorku razmatrali predmete i doneli odluke nepovoljne za Louboutina.
U američkom slučaju, jedino pitanje kojim se sud u New Yorku bavio bilo je pitanje estetske funkcionalnosti: da li Luboutinovo korišćenje “lakirane crvene pete” kao žiga ima estetsku privlačnost i, ako je tako, da li sprečava konkurenciju na tržištu za potrošače koji žele da imaju crvene cipele. U francuskom slučaju, presuda Cour d’appel-a se samo indirektno dotiče estetske funkcionalnosti, dok Cour de cassation u presudi sasvim izostavlja to pitanje. Cour d’appel i Cour de cassation nalaze nedostatak u Louboutin-ovom francuskom žigu u pogledu drugog, češće prisutnog, oblika funkcionalnosti – “utilitarnog” – kog, pak, sud u New Yorku nije identifikovao kao temu. Napokon, francuski sudovi stavljaju naglasak na intrinsičnu (ne)distinktivnost Louboutinovog žiga, a sud u New Yorku se tim pitanjem ne bavi. Potonji sud pominje drugu vrstu distinktivnosti – stečenu distinktivnost – i to tako što je već na početku presude odbacuje, nakon što je konstatovao da (estetski) funkcionalan žig ne može uživati zaštitu čak i ako stekne distinktivnost.
Postoji, nadalje, razlika u stilu. Mišljenje koje je napisao sudija Victor Marrero, u New York-u, puno je iskričavih uvida – kao što, posmatrač je u iskušenju da primeti, i priliči imajući u vidu da se u predmetu radi o cipelama sa visokim potpeticama i sa dominacijom crvene boje. Presude u Francuskoj su, naprotiv, napisane prilično suvoparno.
Ono što je važnije, francuske presude – a naročito ona koju je doneo Cour de cassation – iznose argumente na letimičan način. Šteta zbog toga, naročito kada je u pitanju analiza estetske funkcionalnosti znaka. Reč je o važnoj temi o kojoj se dosta pisalo, ali u Evropi je sudska praksa po pitanju funkcionalnosti znaka, a naročito estetske funkcionalnosti, nevelika. (Termini “funkcionalnost” i “estetska funkcionalnost” su deo američkog pravnog vokabulara, no koncepti postoje i u zakonima i sudskoj praksi u Evropi).
Da bi se presude Cour d’appel i Cour de cassation u predmetu Louboutin bolje razumele, valjalo bi imati u vidu one odredbe francuskog Zakonika o intelektualnoj svojini koje se odnose na pitanja grafičkog predstavljanja, distinktivnosti, i funkcionalnosti:
Član L711-1
(1) Žig ili servisni žig je znak koji se može grafički predstaviti i koji služi tome da razlikuje robu i usluge fizičkog ili pravnog lica.
…
Član L711-2
(1) Distinktivna priroda znaka koji ima podobnost za žig ocenjuje se u odnosu na označenu robu i usluge.
(2) Ne smatra se da imaju distinktivnu prirodu:
… c) Znaci koji se isključivo sastoje od oblika određenog prirodom ili funkcijom robe, ili daju značajnu vrednost robi.
(3) Distinktivna priroda može se steći korišćenjem, osim u slučaju pod (c).
Sadržina ovih odredbi je bitno slična onoj u odgovarajućim odredbama iz E.U. direktive o žigu (Directive 2008/95/EC of the European Parliament and of the Council of 22 October 2008 to approximate the laws of the Member States relating to trade marks) i iz Uredbe Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigu, od 26. februara 2009. godine (Council Regulation (EC) No. 207/2009 of 26 February 2009 on the Community trade mark).
Cour d’appel je ocenio da Louboutinov žig registrovan u Francuskoj (br. 00 3067674 – može se videti ovde) nema “jasnoću, preciznost, pristupačnost, razumljivost, i objektivni prirodu”, a to su osobine koje, prema sudskoj praksi u EU znak mora da ima da bi bio podoban za grafičko predstavljanje. Iz vizuelnog sadržaja žiga 00 3067674 nije jasno da li predstavlja đon. Ako se uzme da se zaista radi o đonu, nije jasno da li je prikazana njegova unutrašnja ili spoljna strana. Ovaj deo analize odnosi se na član L711-1 francuskog Zakonika (“… koji se može grafički predstaviti”). Sud je potom, na osnovu nedostataka u grafičkom predstavljanju, izveo zaključak da znak ne može da razlikuje Louboutinove proizvode. Cour de cassationje prihvatio ovo rezonovanje.
Osim toga, Cour d’appel je kratko ustvrdio, a Cour de cassation se složio, da čak i ako bi se uzelo da vizelni sadržaj predstavlja đon, oblik znaka (đon) je “određen prirodom ili funkcijom” robe. Ovi termini potiču, naravno, iz člana L711-2, pasus 2, prvi deo tačke (c), u francuskom Zakoniku o intelektualnoj svojini, i odnose se na utilitarnu funkcionalnost – za koju su u konkretnom slučaju sudovi utvrdili da postoji i da onemogućava zaštitu žiga.
Cour d’appelse nije direktno pozabavio preostalim delom tačke (c) – “…ili daju značajnu vrednost robi” – u članu L711-2, pasus (2), delom koji se odnosi na estetsku funkcionalnost. Ako se sud uopšte dotakao pitanja estetske funkcionalnosti, učinio je to izokola, ukazujući na izjave društva Christian Louboutin u kojima je hvaljeno “vrišteće crveno” (un rouge vif “qui claque”) zbog toga što odmah privlači pažnju posmatrača. Ono što je sud implicite ovde rekao je da crveni đon ima za funkciju to da poveća inherentnu privlačnost proizvoda. To nas dovodi na teren estetske funkcionalnosti, iako presuda ne koristi taj izraz – niti izraz koji se inače koristi u Evropi (“daju značajnu vrednost robi”). Zanimljivo je da Cour de cassation ne pominje ovaj deo nalaza iz presude Cour de appel-a, iako pominje praktično sve druge.
Poslednje pitanje koje dva francuska suda adresiraju je ono o stečenoj distinktivnosti. Louboutin je tvrdio da je njego žig čuven, i da je reputacija žiga sama po sebi dokaz njegove distinktivnosti. Sudije su odbile taj argument, navodeći da se reputacija odnosi na korišćenje cipela a ne na znak.
Očekivalo bi se da sudovi, nakon što su utvrdili da je oblik znaka određen prirodom ili funkcijom proizvoda, ukažu na odredbu u Zakoniku o intelektualnoj svojini (član L711-2, para. 3) koja izričito negira mogućnost stečene distinktivnosti kada se radi o funkcionalnom znaku. Međutim, ni Cour d’appel ni Cour de cassation ne pominju tu odredbu. (Sud pravde Evropske unije i Sud prve instance su često naglašavali da znak čija je registracija odbijena zbog funkcionalnosti ne može da korišćenjem stekne distinktivnost (Predmet C-299/99 Philips v. Remington [2002], paragrafi 57 i 75; Predmet C-371/06 Benetton v. G-Star [2007], para. 26; Predmet T-508/08 Bang & Olufsen v OHIM (II) [2011], para. 44)). Može biti da ova ideja ustvari jeste izražena u tvrdnji dvaju francuskih sudova da se reputacija odnosi na korišćenje cipela a ne na znak. Ovo je primer gde pristup sudova da ne razvijaju kratko naznačene argumente negativno utiče na jasnoću presuda.
Sud u New Yorku bavio se, detaljno, samo jednim pitanjem u vezi Louboutinovog žiga registovanog u SAD (br. 3,361,597 – lakirani crveni đon na obući): da li je privlačnost znaka od bitnog značaja za njegovo korišćenje i svrhu. Sud je na kraju pozitivno odgovorio na to pitanje. Lakirani crveni đon služi, dakle, svrhama koje se ne tiču funkcije žiga (a funkcija žiga je da identifikuje poreklo robe). Kao i Cour d’appel u Parizu, sudija u New Yorku je okrenuo protiv Christiana Louboutina njegove sopstvene reči hvale za lakirano crveno (“uvlači posmatrača” ) (engaging), “sexy”, i daje cipelama “energiju”), kao dokaz da znak ima značajne nežigovne funkcije. Sudija je sa krajnjim neodobravanjem gledao na Louboutinovu pretenziju da spreči utakmicu među proizvođačima cipela time što će praktično prisvojiti više od desetina nijansi crvenog u dizajnu obuće u domenu visoke mode. Sud se takođe oslonio na pravilo koje je razvila sudska praksa u SAD, a po kom funkcionalni znak ne može imati žigovnu zaštitu čak i ako stekne distinktivnost (“sekundarno značenje”).
