Skupština Srbije je 30. januara 2013. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o žigovima (iz 2009. godine). Većina izmena i dopuna odnosi se na proceduralne aspekte ostvarivanja prava u slučaju povrede žiga. Ostale izmene i dopune uglavnom se sastoje iz manjih izmena u formulacijama, kako bi se postojeće odredbe pojasnile ili bi se iz njih uklonile greške.
Iako ove izmene i dopune kao celina ne predstavljaju bitnu promenu Zakona, neke od novina zavređuju da budu primećene. Važnu novinu predstavlja unošenje estetske funkcionalnosti među razloge zbog kojih sa ne može zaštititi znak. Ako se trodimenzionalni znak sastoji isključivo od oblika koji bitno utiče na vrednost robe, takav znak se ne može registrovati.
Ovaj član Zakona o žigovima je do sada zabranjivao registraciju znaka koji se sastoji isključivo od oblika određenog prirodom robe ili oblika robe koji je neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata. Formulacija tog člana Zakona je pratila formulaciju iz dve tačke iz člana 3(1)(e) Direktive 2008/95/EC od 22. oktobra 2008. godine o ujednačavanju zakona o žigovima u državama-članicama E.U. i člana 7(1)(e) Uredbe Saveta broj 207/2009 o komunitrnom žigu, od 26. februara 2009. godine. Treća tačka – “oblik koji bitno utiče na vrednost robe” – bila je odsutna. Kada je Predlog Zakona o žigovima predstavljen Skupštini Srbije 2009. godine, Obrazloženje uz Predlog nije sadržavalo objašnjenje za to nepominjanje.
Od juče, međutim, estetska funkcionalnost predstavlja deo srpskog žigovnog prava. Kako je to pojašnjeno u Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona, cilj je da se odredba sasvim uskladi sa članom 3(1)(e) Direktive 2008/95/EC. Sud pravde Evropske unije se retko bavio konceptom estetske funkcionalnosti (u izuzetke spadaju predmetC-371/06 Benetton protiv G-Star-a [2007] i predmet T-508/08 Bang & Olufsen protiv OHIM-a (II) [2011]). Biće interesantno pratiti u kom će se broju predmeti koji se odnose na estetsku funkcionalnost javljati u sudskoj praksi u Srbiji i koje standard će sudovi primenjivati pri oceni da li oblik trodimenzionalnog žiga ostvaruje funkciju žiga (da identifiuje izvor robe) ili je estetska privlačnost suštinski bitna za ne-žigovnu vrednost robe.
Još jednu zanimljivu novinu u zakonu predstavlja proširenje kruga osoba koje mogu pokrenuti postupak zbog povrede prava na žig. Uz nosioca žiga i sticaoca isključive licence, od sada će i sticalac neisključive licence imati aktivnu legitimaciju, kako izgleda, bez bilo kakvih ograničenja osim onih eventualno određenih ugovorom. Po pravilu, međutim, zakonodavstva ograničavaju ili sasvim isključuju pravo sticaoca neisključive licence da pokreću sudski postupak. U Francuskoj, takvo lice ne može da tuži (a čak i nosilac isključive licence može da tuži jedino ako nosilac žiga, nakon što je obavešten, nije sam pokrenuo postupak – čl. L. 716-5 Zakonika o intelektualnoj svojini). U Velikoj Britaniji, sticalac neisključive licence može pokrenuti postupak ako nosilac prava to ne učini u roku dva meseca nakon što je sticalac licence zatražio da to učini (Zakon o žigovima iz 1994. godine (sa izmenama i dopunama), Odeljak 30(3)). Uredba Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigu propisuje da “sticalac licence može pokrenuti postupak zbog povrede žiga Zajednice samo uz saglasnost nosioca žiga” (izuzetno, sticalac isključive licence može pokrenuti postupak ako nosilac žiga, nakon što je zvanično obavešten, sam ne pokrene postupak “u odgovarajućem roku”) (čl. 22(3)).
Finalno zapaženje povodom izmena i dopuna Zakona o žigovima odnosi se na izmenu koja u Zakonu nije učinjena, iako je dato pitanje dotaknuto izmenama i dopunama, a promena po ovom konkretnom pitanju bi doprinela ukupnom nastojanju zakonodavca da zakonske odredbe o žigovima (i pravo intelektualne svojine u Srbiji uopšte) oblikuje prema pravu Evropske unije. Izmene i dopune, naime, usklađuju formulaciju iz odredbe o pravima nosioca žiga (čl. 43) sa formulacijom iz jedne druge odredbe u Zakonu (čl. 5) u kojoj je naznačen koncept “radvodnjavanja” žiga (dilution). Obe odredbe sada određuju razvodnjavanje žiga (ne koristeći doduše taj termin) kao situaciju u kojoj bi se neovlašćenim korišćenjem čuvenog znaka od strane trećih lica nelojalno ostvarivala korist iz stečene reputacije, ili bi se štetilo distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji, žiga.Ono što je ostalo izvan koncepta razvodnjavanja je nelojalno ostvarivanje koristi iz distinktivnog karaktera čuvenog znaka. Poređenja radi,Uredba Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigune dopušta neosnovano korišćenje čuvenog znaka kojim se “nelojano ostvaruje korist iz distinktivnog karaktera ili reputacije žiga Zajednice, ili im se šteti” (čl. 9(1)(c)).
