Opšti sud Evropske Unije je 25. aprila 2013. godine doneo tri presude u postupcima pokrenutim protiv Ureda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM). U svakom od predmeta, sud se bavio i pitanjem pravila koja treba slediti prilikom utvrđivanja distinktivnih obeležja žiga. Odluke OHIM-a su u sva tri predmeta prošle proveru od strane Suda.
Glavna osobina koju znak treba da ima kako bi mogao biti registrovan kao žig je – distinktivnost. Ovaj zahtev proizilazi iz uloge koju žig zapravo ima u prometu: razlikovanje roba i usluga jednog pravnog ili fizičkog lica od roba i usluga drugih lica. Najnovija izjašnjenja Opšteg suda utvrđuju osnovna pravila kojima se treba rukovoditi pri oceni distinktivnosti.
Slučaj Bayerische Motoren Werke AG v. OHIM
Društvo Bayerische Motoren Werke je pokrenulo postupak pred Opštim sudom EU nakon što je OHIM odbio registraciju njihovog žiga. Razlog za odbijanje od strane OHOM-ovog Četvrtog žalbenog veća bila je nedistinktivnost znaka.
Znak prijavljen za registraciju je verbalni znak, sastavljen od dve reči – ECO i PRO. Robe za koje je bila naznačena registracija pripadaju klasama 9 (električni i elektronski uređaji za kontrolu, dijagnostiku, akumulaciju i regulisanje, uređaji za obradu podataka, i računari) i 12 (motorna vozila i njihovi delovi uključeni u tu klasu) Ničanske klasifikacije roba i usluga. Pri donošenju odluke kojom je odbio registraciju, OHIM se rukovodio sledećim:
Distinktivnost znaka se procenjuje, pre svega, imajući u vidu robe i usluge za koje je podneta prijava njegove registracije, a pored toga uzima se u obzir i njihova percepcija od strane relevantnog dela javnosti, koji se sastoji od prosečnih korisnika konkretnih roba i usluga, koji su razumno dobro informisani i imaju razumnu obazrivost i moć zapažanja.
Osnovno pravilo navedeno u citiranom stavu generalno je primenjivo prilikom procene da li znak ispunjava uslov distinktivnosti.
Kada je OHIM, a potom i Opšti sud EU primenio pomenuto pravilo na znak o kom se u predmetu radilo, došao je do zaključka da znak ne zadovoljava uslov distinktivnosti. Prva od dve reči koje čine predmetni žig, ECO, se uobičajeno koristi kao skraćenica za ekologija, dok bi se značenje druge reči, PRO, moglo odrediti kao „podržavanje, preferiranje“ ali i kao još jedno posebno značenje, „profesionalno“. Uzete zajedno, dve reči – ECO i PRO – bi, dakle, mogle značiti „ekološki profesionalno“ ili „podržavanje ekologije“.
S obzirom na to da se distinktivnost znaka procenjuje uzimajući u obzir robe i usluge na koje se znak odnosi i da su te robe u ovom slučaju motorna vozila tj. električni i elektronski uređaji za kontrolu, dijagnostiku, akumulaciju i regulisanje, uređaji za obradu podataka, i računari, poruka koju bi znak ostavio na prosečnog korisnika, sa znanjem engleskog jezika, bila bi da znak ukazuje na ekološki prihvatljiva vozila i uređaje, sa manjim stepenom zagađenja; ili, na vozila i uređaje koji zadovoljavaju visoke zahteve i stoga su podobni za korišćenje od strane profesionalnih korisnika. Znak, drugim rečima, samo opisuje robe i ukazuje na njihov kvalitet. Kao takav, znak ne može ukazivati na to od koga roba potiče i stoga ne ispunjava uslove za registraciju.
Slučaj Metropolis Inmobiliarias y Restauraciones SL v. OHIM
U ovom slučaju, društvo Metropolis Inmobiliarias y Restauraciones SL je podnelo OHIM-u zahtev za registraciju verbalnog žiga METROINVEST za finansijske usluge, usluge osiguranja, monetarnih poslova i usluge vezane za nepokretnosti, u klasi 36. OHIM je odbio registraciju žiga po osnovu prigovora uloženog od strane MIP Metro Group Intellectual Property GmbH & Co. Kg, kao nosioca ranijeg figurativnog žiga METRO, registrovanog u Nemačkoj za usluge u klasama 1-45, uključujući i klasi 36 – usluge osiguranja, finansijske usluge, usluge monetarnih poslova i usluge vezane za nepokretnosti.
Raniji žig i predmetni znak koji je prijavljen za registraciju sadrže istu reč METRO. Prijavilac žiga METROINVEST je tvrdio da METRO nije distinktivan deo ranijeg žiga budući da tu reč skoro svi razumeju kao „podzemna železnica – metro“. U skladu sa mišljenjem prijavioca takav deskriptivan termin ne može predstavljati osnov za odbijanje registracije žiga METROINVEST.
Na ovom mestu, od prvorazrednog značaja se opet pokazalo pravilo da pri proceni distinktivnosti jednog znaka treba uzimati u obzir robe i usluge za koje bi znak trebalo da bude registrovan. U ovom slučaju, znak se odnosi na usluge iz klase 36 Ničanske klasifikacije, a reč METRO nema nikakvo značenje koje bi se moglo odnositi na te usluge. Ustvari, reč METRO, kada su u pitanju ove usluge, predstavlja imaginativan (fanciful) pojam i stoga predstavlja distinktivan element ranijeg žiga. Druga reč koju osporeni znak sadrži, „invest“, je deskriptivna kada su u pitanju usluge na koje se ovaj znak odnosi. OHIM-ov zaključak je da sličnost ova dva žiga, zajedno sa identičnošću usluga, može izazvati zabunu u relevantnom delu javnosti; 25 aprila 2013. godine Opšti sud EU je podržao takav zaključak.
Case Su-Shan Chen v. OHIM
U postu koji smo juče objavili o ovom slučaju, fokus je bio na odnosu ranijeg trodimenzionalnog žiga i dizajna kasnijeg datuma. Za potrebe ovog blog posta, relevantan je deo presude koji se odnosi na distinktivnost.
U predmetu, crtež kojim je predstavljen osporeni industrijski dizajn Evropske zajednice predstavlja oblik uređaja za čišćenje. Kada je nosilac ranijeg trodimenzionalnog žiga podneo zahtev za oglašavanje ništavim predmetnog dizajna, nosilac industrijskog dizajna je među ostalim argumentima u svoju odbranu izneo i taj da raniji žig ne ispunjava uslov distinktivnosti. Žalbeno veće OHIM-a, a nakon toga i Opšti sud EU, su zauzeli stav da u se ovakvim slučajevima distinktivnost pretpostavlja, i to iz razloga što je registracija ovog žiga odobrena a žig nakon toga nije oglašavan ništavim. Su-Shan Chen je propustio da dostavi dokaze koji bi ukazivali na nedostatak distinktivnosti kada je u pitanju oblik ranijeg žiga.
