Beogradski dnevni list Politika je 21. marta 2013. godine objavio dispozitiv presude Privrednog apelacionog suda u retkom predmetu u Srbiji koji se odnosi na povredu žigovnog prava sadržanog u prikazu izgleda nekog proizvoda. Sud je utvrdio da je Gatarić International Group, distributer “Donau D-neon” markera u Srbiji, povredio grafički žig koji predstavlja konture markera “Stabilo Boss”. U ovom predmetu sadržana su složena pravna pitanja, a presuda se nekima od njih bavi samo ovlaš.
Postupak u ovom predmetu trajao je više od tri godine, da bi završio 13. deptembra 2012. godine donošenjem presude Privrednog apelacionog suda (br. 7 Pž 8968/11). Schwan Stabilo, tužilac (i podnosilac žalbe u drugostepenom postupku), nosilac je međunarodnog žiga br. IR 749869, koji je u Srbiji zaštićen od 2000. godine za robu u klasi 16 – olovke, pera, patrone za olovke, i tekst markeri:
Prvo pitanje koje čitalac sebi prirodno postavlja je: kakvu zaštitu ustvari pruža žig o kom je reč (IR 749869)? Da li on štiti od korišćenja, od strane trećih lica, istog, odnosno sličnog, prikaza izgleda u novinskom oglasu, na panou na prodajnom mestu, letku, torbama, ostalim reklamnim materijalima? Ili je obim zaštite veći, tako da crtež štiti od trodimenzionalnih replika onoga što se na crtežu nalazi?
Privredni apelacioni sud je evidentno smatrao očiglednim, i stoga bez potrebe da se objašnjava, da grafički žig koji se sastoji od crteža (prikaza izgleda) robe sprečava da konkurencija koristi istovetnu ili sličnu robu u prometu. Prikaz izgleda, drugim rečima, štiti od proizvoda, odnosno njegovog dizajna. Međunarodni žig IR 749869 stoga štiti od dizajna “Donau D-neon” markera (prikazanog na fotografiji gore).
Način na koji je Sud razumeo ovaj aspekt žigovnog prava u skladu je sa komparativnom praksom, u kojoj je uglavnom prihvaćeno kao opšte pravilo to da žig koji se sastoji od prikaza izgleda nekog proizvoda štiti od korišćenja istovetnog ili sličnog oblika prisutnog u drugim proizvodima. U britanskom slučaju Philips Electronics NV v Remington Consumer Products (Viši sud, Chancery odeljenje, [1998] E.T.M.R. 124), sudija Jacob je smatrao opravdanim to što se “prikaz izgleda koji formalno predstavlja predmet registrovanja … tretira kao registracija koja obuhvata i trodimenzionalni oblik. Bilo bi sasvim artificijelno ako bi se prikaz izgleda stvari i sama stvar smatrali bitno različitima sa stanovišta žigovnog prava koje dozvoljava registrovanje oblika.”
U američkom slučaju Fotomat Corp. v. Photo Drive-Thru, Inc., 425 F.Supp. 693 (1977), tužilac (Fotomat Corp.) je tvrdio da je njegov registrovani žig – logo koji prikazuje dizajn kioska – bio povređen od strane tuženog izgradnjom i upotrebom kioska sa zbunjujuće sličnim dizajnom. Sud je prihvatio da dvodimenzionalni žig koji prikazuje oblik objekta može biti povređen trodimenzionalnim objektom, ali nije smatrao da u konkretnom slučaju postoji povreda. Američki Žalbeni sud za Šesti okrug je odbio tužbu proivođača gitara Gibson Guitar Corp. da gitara koju proizvodi tuženi, a koja je prikazana dole desno, povređuje Gibsonov dvodimenzionalni žig, prikazan dole levo. Sud nije smatrao da registrovani žig i gitara ne mogu da budu upoređivani i ocenjeni sličnima, nego je odluku zasnovao na tome što nije verovatno da bi se vrlo sofisticirani prosečni potrošać zbunio u odnosu na dve gitare čija cena iznosi nekoliko hiljada dolara (Gibson Guitar Corp. protiv Paul Reed Smith Guitars LP, 423 F.3d 539 (2005)).
U predmetu pred srpskim Privrednim apelacionim sudom, tužilac/podnosilac žalbe Schwan Stabilo pokušao je da proširi obim zaštite izvan granica onoga što je prikazano na crtežu. Jedan od njegovih argumenata u žalbi protiv odluke nižeg suda bio je da registrovani žig sadrži prepoznatljivost u pogledu boja na tekst markeru. Apelacioni sud je, međutim, ignorisao ovaj argument i presudio ja u korist Schwan Stabilo-a po drugim osnovima.
Kako je roba o kojoj je reč evidentno istovetna, Sud je usmerio svoju činjeničnu i pravnu analizu na sličnosti i razlike između registrovanog žiga i izgleda “Donau D-neon” markera. Sud je kvalifikovao izgled markera kog tužilac distribuira kao “znak koji tuženi koristi za obeležavanje proizvoda koje distribuirara”.
Sud je ispitao dve razlike između crteža “Stabilo Boss” markera i izgleda “Donau D-neon”-a, i odbacio je te razlike kao nedovoljne da spreče nastanak zabune kod potrošača. Sud je ocenio da je uvećanje na samom kraju poklopca “Donau D-neon” markera, kakvo ne postoji na zaštićenog znaku, neznatno. Što se tiče dodatka za kačenje na poklopcu “Donau D-neon” markera, Sud je smatrao da se taj dodatak teško uočava jer je crne boje a nalazi se poklopcu koji je takođe crne boje. Sud je, međutim, zanemario još jednu razliku koja je vidljiva: postojanje “brazdi” urezanih sa obe strane tela “Donau D-don” markera. (Schwan-Stabilo marker, nasuprot tome, ima glatku ravnu površinu.) Ovo, u stvari, predstavlja najjasniju razliku između dva znaka, i šteta je što je Sud preko nje prešao ne osvrnuvši se.
Presudi nedostaje i pojašnjenje u čemu se sastoje sličnosti između dva sutprostavljena znaka. Sud u presudi konstatuje da su znaci slični, ali ne posvećuje ni rečenicu elaboriranju te tvrdnje. Konkrenost i detaljnost u argumentaciji ne mogu da se uporede sa detaljnošću odluke od 9. avgusta 2011. godine, koju je donelo Treće Žalbeno veće Ureda za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM – Office for Harmonization in the Internal Market), u predmetu u kom je Schwan Stabilo tvrdio da registrovani komunitarni dizajn (RCD) čiji je nosilac Ningbo Beifa Group povređuje međunarodni žig IR 749869, kao i trodimenzionalni Schwan Stabilo žig koji je registrovan u Nemačkoj a ima karakteristike istovetne onima u žigu IR 749869, i nekoliko drugih žigova Schwan Stabilo-a. Dizajn koji navodno povređuje te žigove iskazan je, između ostalih, sledećim prikazima:
OHIM je ovako opisao sličnosti i razlike između žigova čiji je nosilac Schwan Stabilo i komunitarnog dizajna čiji je nosilac Ningbo Beifa Group:
[pasus 28:] Ranije zaštićeni, trodimenzionalni žig [sa istim obeležjima kao i dvodimenzionalni žig IR 749869] ima oblik markera sa poklopcem i telom. Od mesta gde se telo markera i poklopac sreću, obe strane se postepeno sužavaju, kako u stranu tako i naniže, odnosno nadole. Telo markera i poklopac odvojeni su duplim obodom, i pri tome je telo najšire na mestu gde se nalazi obod između tela i poklopca. Telo markera i poklopac su zaobljeni sa strane.
[pasus 29:] Registrovani RCD, s druge strane, ima potpuno isti oblik markera utoliko što se sastoji od poklopca i tela koji su zaobljeni sa strane i sužavaju se u stranu i naniže, odnosno nadole. Dizajn takođe sadrži razne dodatke, kao što su trougaoni motiv na poklopcu, uvučeni delovi u obliku luka na obe strane poklopca, i druge razlike na koje je ukazao nosilac dizajna.
[pasus 30:] Veće smatra da ove razlike ne sprečavaju da se goreopisana obeležja nemačkog žiga uoče u spornom RCD. Razlike se u suštini odnose na površinu markera ali ne menjaju njegov ukupni oblik. Male brazde na površini su uobičajene za instrumente za pisanje, kao način da se olakša njihovo držanje. (…)
Presuda srpskog suda, osim toga, ne identifikuje konkretne aspekte tužiočevog žiga koji su distinktivni – tj. koji značajno odstupaju od normi ili običaja u sektoru – i, time, uživaju zaštitu. Sud se tog pitanja rešio kratkom tvrdnjom da, “da grafički prikaz izgleda proizvoda nije zadovoljavao [k]riterijum [distinktivnosti], znak ne bi ni bio zaštićen”.
Po svoj prilici, distinktivan element žiga IR 749869 je onaj kog je OHIM opisao u pasusu 28 citiranom gore: “Od mesta gde se telo markera i poklopac sreću, obe strane se postepeno sužavaju, kako u stranu tako i naniže, odnosno nadole”. “Donau D-neon” marker takođe ima ovu karakteristiku. Sud je na osnovu ove sličnosti zaključio da je verovatan nastanak zabune među potrošačima. Ovo je u skladu sa pozicijom OHIM-a, koji je u odluci od 9. avgusta 2011. naveo da “i kada je distinktivnost ranije zaštićenog znaka žiga mala, može postojati verovatnoća zabune, naročito ako su, kako je to ovde slučaj, dobra istovetna a znaci slični”. Nasuprot prosečnom potrošaču skupih Gibson i Paul Reed Smith gitara, znatan deo prosečnih potrošača jeftinih markera nije veoma sofisticiran i verovatno bi za robu koju prodaje tuženi mislio da je reč o robi koju prodaje tužilac.
