Sud pravde Evropske unije (Opšti sud) je 25. oktobra 2012. godine u predmetu riha Richard Hartinger Getränke GmbH & Co. Handels-KG protivOHIM-a razmatrao verovatnoću dovođenja do zabune u odnosu na verbalni znaki znak koji sadrži kako verbalnu tako i figurativnu komponentu. Ovaj slučaj je dobrodošao podsetnik da, u prisustvu značajne sličnosti između reči u dva žiga, figurativni aspekt kasnijeg znak treba da bude dovoljno prominentan kako ne bi nastala verovatnoća zabune između tog znaka i ranijeg verbalnog žiga.
Istorijat predmeta
Kompanija riha Richard Hartinger Getränke je 2006. godine podnela zahtev za registraciju komunitarnog žiga u klasi 32 (bezalkoholna pića, pića od voća, i voćni sokovi) Ničeanske klasifikacije dobara i usluga. Žig sadrži ovaj figurativni znak:
Kompanija Lidl Stiftung & Co. KG, nosilac ranijeg verbalnog žiga „Vitafit“, je 2007. godine podnela prigovor na registraciju. „Vitafit“ je bio registrovan u Nemačkoj od 1983. godine za “sok, nektar, i pića od voća” u klasi 32. Prigovor je utemeljen u članu 8, paragraf 1 (b) Uredbe Saveta broj 40/94 o komunitarnom žigu od 20. decembra 1993. godine:
“Na osnovu prigovora nosioca ranijeg žiga, žig za koji je podneta prijava za registraciju neće se registrovati:… ako zbog njegove istovetnosti ili sličnosti s ranijim žigom i istovetnosti ili sličnosti proizvoda ili usluga obuhvaćenih tim žigovima postoji verovatnoća dovođenja javnosti do zabune na državnom području na kojem je zaštićen raniji žigč verovatnoća dovođenja do zabune uključuje verovatnoću dovođenja u svezu s ranijim žigom.”
U septembru 2009. godine, Odeljenje za prigovore Kancelarije za usklađivanje unutrašnjeg tržišta evropske unije (OHIM) je usvojilo prigovor, na osnovu stvarnog korišćenja ranijeg nemačkog žiga, istovetnosti proizvoda, sličnosti između žigova, i, kao rezultat, verovatnoće dovođenja do zabune. Potom je, 5. oktobra 2010., riha Richard Hartinger Getränke podnela žalbu OHIM-u. OHIM-ovo Četvrto Žalbeno veće je 5. oktobra 2010. odbilo žalbu. U decembru iste godine, riha Richard Hartinger Getränke je pokrenula postupak pred Sudom, tražeći poništaj odluke žalbeno veća.
Odluka Suda
Ovaj post najpre daje prikaz odgovora Suda u presudi od 25. oktobra 2012. godine na materijalno-pravne navode tužioca, a potom i odgovora koji se odnose na proceduralna pitanja. Sama presuda je struktuirana drugačije, odnosno obrnutim redom u odnosu na upravo opisani.
Materijalno-pravni navodi
Materijalno-pravni navodi tužioca, riha Richard Hartinger Getränke-a, odnose se na: (1) istovetnost proizvoda na koje se odnose raniji žig i znak za koji je podnet zahtev OHIM-u za registraciju, (2) sličnost izmežu dvaju znakova i (3) verovatnoću dovođenja javnosti do zabune.
Tužilac je tvrdio da proizvodi o kojima je reč nisu isti, jer su označeni različitim rednim brojevima u okviru klase 32 Ničeanske klasifikacije dobara i usluga. Opšti sud je odgovorio da se klasifikacija proizvoda obavlja isključivo za administrativne potrebe te da tužilac ne može da tvrdi da, samo zbog toga sto proizvodi imaju različite redne brojeve unutar klase 32, proizvodi nisu isti.
Što se tiče sličnosti između znakova, Sud je izneo opšte pravilo da su dva znaka slična kada su, sa tačke gledišta relevantne javnosti, bar delimično istovetni u jednom ili više relevantnih aspekata. Relevantni aspekti mogu biti vizuelni, auditivni, i konceptualni. Sud je zaključio da dva znaka u ovom slučaju jesu slična, jer su konceptualno identični a imaju srednji nivo sličnosti u vizuelnom i auditivnom aspektu.
-
Kada je reč o vizuelnom aspektu, dominantni elementi dvaju znakova – “vital fit” i “vitafit” – imaju snažnu vizuelnu sličnost, u tom smislu što je jedina razlika izmežu njih postojanje slova “l” u znaku za koji je zatražena registracija. Figurativni elementi u znaku “vital & fit” ne utiču značajno na ukupni zvučni utisak o znaku, jer je jedva uočljivo da je slovo “i” u obe reči predstavljeno kao slamka u čaši, a poveznica “&” je tanja od ostatka teksta.
- Postoji srednji nivo auditivne sličnosti između dva znaka, utoliko što oba počinju istim slogom “vi”, iza kog sledi gotovo identičan slog (“ta”, odnosno “tal”), a na kraju dolazi isti slog ‘fit’. Osim toga, kako je Sud objasnio, “razlika u izgovoranju usled prisustva slova ‘l’ jedva da može da se čuje, a poveznica, koja se izgovara kao “und”, u sredini znaka za koji je zatražena registracija, nije dovoljna da ukloni auditivnu sličnost znakova.”
- Napokon, na konceptualnom nivou, oba znaka izražavaju poruku “zdravog života”, putem prisustva reči “fit“ i „vita“/“vital“ (vita = život).
Pošto je na ovaj način utvrdio da su proizvodi identični a znakovi slični, Sud je bio na korak od toga da utvrdi verovatnoću dovođenja do zabune u smislu člana 8, paragraph 1(b), Uredbe o žigu. Tužiočev argument protiv takvog nalaza bio je da je nivo inherentne distinktivnosti žiga „Vitafit“ nizak, te da usled toga nema verovatnoće dovođenja do zabune. Sud je, međutim, odgovorio da “čak i kada raniji žig ima slabu distinktivnost, može postojati rizik dovođenja do zabune, naročito zbog tog sličnosti znakova kao i roba, odnosno usluga, na koje se znakovi odnose “. Sud je utvrdio da je nosilac žiga „Vitafit“ pružio dovoljno dokaza o korišćenju ranijeg žiga, što odnosi prevagu nad niskom inherentnom distinktivnošću.
Proceduralni navodi
Sud se pozabavio tvrdnjom tužioca da je Četvrto Žalbeno veće prekršilo pravila procedure time što (1) nije ispitalo navodnu auditivnu sličnost između dva žiga, (2) nije uzelo u obzir odluke OHIM-a i Suda na koje su se stranke pozvale, i (3) nisu učinile jasnim da li su ustvari uzele u obzir samo nemačke poslovne krugove kao “relevantnu javnost”.
U odnosu na prvi proceduralni navod, Sud je primetio da odluka Žalbenog veća izričito upućuje na procenu auditivne slčnosti između dva žiga, koju je ustanovio Odeljenje za prigovore. Ocenu Odeljenja za prigovore, pak, treba smatrati delom obrazloženja osporene odluke žalbenog veća. Kako Odeljenje za prigovore jeste objasnilo razloge zbog kojih smatra da postoji srednji nivo auditivne sličnosti, Sud je odbio ovaj navod tužioca.
U odnosu na drugi osnov koji se odnosi na proceduru, Sud se pozvao na svoj često iznošeni stav (kao u paragrau 54 ovde) da pitanje o tome da li znak može biti registrovan kao komunitarni žig treba ocenjivati samo na osnovu Uredbe Saveta broj o komunitarnom žigu, onako kako je tumače sudovi Evropske unije, a na na osnovu ranijih odluka OHIM-a.
U odnosu na treći navod, Sud je ustanovio da |albino veće ustvari jeste dovoljno identifkovalo relevantnu javnost, i u tom slučaju upućujućI na odluku Odeljenja za prigovore. Odeljenje je konkretno identifikovalo relevantno područje kao Nemačku.
