Srbija, E.U., SAD – poređenje žigovnog prava

Ovaj post sadrži osvrt na odredbe u Zakonu o žigovima Republike Srbije iz 2009. godine (Zakon o žigovima) koje uređuju neka pitanja žigovnog prava drugačije nego što je to učinjeno u pravu Evropske unije (E.U.) i/li Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Ovaj prikaz bi trebalo da pomogne čitaocu koj poznaje evropsko i/li američko žigovno pravo da odredi mesto Srbije na svetskoj mapi žigovnog prava. Radi pristupačnosti teksta, izostavljene su reference na konkretne članove u odgovarajućim zakonima i u Uredbi Saveta broj 207/2009 o komunitarnom žigu od 26. februara 2009. godine (CTMR – Community trade mark regulation). Ovim postom se nipošto ne iscrpljuje komparativna analiza razlika između tri grupe pravila (u Srbiji, E.U., i SAD). Fokus je, za ovu priliku, na onim razlikama koje nam se čine važnijima od onih koje tekst ne obrađuje.

Konstitutivni karakter registracije

  • U Srbiji, prava nosioca žiga proizilaze iz registracije (“priznanja”), tako da ova ima konstitutivno dejstvo. Bez registracije, znak nije zaštićen. Nasuprot tome, u SAD, kao i u nekim evropskim državama, poput Ujedinjenog kraljevstva i Italije, vlasništvo nad žigom se stiče korišćenjem u poslovanju; stoga, registracija ima samo deklarativan karakter.

Namera korišćenja nije uslov za registraciju

  • Kako u odnosu na žigove u Srbiji tako i kada je reč o komunitarnom žigu, podnosilac prijave nema obavezu da daje pisanu izjavu u dobroj veri da namerava da koristi žig u poslovanju. U SAD, međutim, izuzev ako podnosilac prijave već koristi žig, za registraciju je potrebno da podnosilac da pisanu izjava kojom u dobroj veri iskazuje nameru da koristi žig.

Osnovi za odbijanje registracije

  • Zakon u Srbiji ne klasifikuje razloge za odbijanje registracije u dve grupe – apsolutne i relativne – kako to čini CTMR. U skladu sa takvim integrativnim pristupom, Zavod za intelektualnu svojinu ispituje po službenoj dužnosti sve potencijalne razloge za odbijanje registracije. Ured E.U. za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM), nasuprot tome, ispituje samo apsolutne razloge za odbijanje, a zainteresovanim stranama ostavlja da se u postupku opozicije sutprostave registraciji zbog relativnih razloga. Sistem u SAD je negde između: Ured za patente i žigove ispituje sve razloge osim onih koji ukazuju na tzv. razvodnjavanje žiga.
  • U Srbiji, za razliku od E.U. i SAD, estetska funkcionalnost nije razlog za odbijanje registracije. Odredba Zakona o žigovima koja se odnosi na funkcionalnost onemogućava registraciju znaka koji isključivo predstavlja oblik robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata. Identična odredba postoji i u CTMR, ali, za razliku od srpskog Zakona o žigovima, ova Uredba takođe zabranjuje registraciju znaka koji se isključivo sastoji od “oblika robe koji daje značajnu vrednost robi”. Doktrina estetske funkcionalnosti je kontroverzno pitanje u SAD, ali većina sudova prihvata doktrinu, a Vrhovni sud je to učinio u presudi Qualitex Co. v. Jacobson Products Co. (iz 1995. godine).
  • Otvorena lista znakova koji se mogu zaštititi žigom, u Zakonu o žigovima, uključuje muzičke fraze prikazane notnim pismom. Nemuzički zvuci ne mogu biti registrovani kao žigovi. OHIM, nasuprot tome, prihvata nemuzičke zvuke ako podnosilac prijave uz grafičko predstavljanje zvuka putem oscilograma ili sonograma dostavi zvučni zapis u elektronskoj formi. Ured za patente i žigove u SAD je registrovao zvukove kao što su lavlje rikanje, kucanje dva puta na vrata, te zvuk gorenja metamfetamina, na čijem početku se čuje okidanje upaljača.

  • U Srbiji, pristanak članova porodice umrlog lica je neophodan kako bi se mogao registrovati znak koji sadrži lično ime umrlog. CTMR ne reguliše direktno pitanje ovakvog znaka. U SAD, odobrenje je neophodno kada znak sadrži ime pokojnog predsednika SAD, ali ne i kada ukjučuje ime nekog drugog umrlog lica.

Nepostojanje postupka “opozicije”

  • U skladu sa pravilom da Zavod za intelektualnu svojinu po službenoj dužnosti ispituje sve potencijalne razloge za odbijanje registracije, u Zakonu o žigovimanema odredbi o postupku “opozicije” (protivljenja registrovanju). Zainteresovana lica mogu podneti pismeno mišljenje Zavodu za intelektualnu svojinu. Nasuprot tome, kako prema CTMR tako i u SAD, “opozicija” predstavlja kičmu procesa registracije. Na nivou E.U. i u SAD, odbijanje registracije po osnovu “razvodnjavanja” znaka moguće je jedino ako nosilac čuvenog žiga incira postupak “opozicije”. U E.U. sistemu, identično pravilo važi i kada je reč o verovatnoći izazivanja zabune žigom za koji je podnet zahtev za registraciju.

Kolektivni žig i žig garancije

  • Zakon o žigovima eksplicitno omogućava priznanje žigova garancije kao odvojene kategorije u odnosu na kolektivne žigove. U SAD, Lanham Act takođe upućuje na obe vrste žigova. CTMR poznaje samo pojam “kolektivni žig”. Međutim, OHIM u praksi priznaje – bilo kao komunitarne kolektivne žigove bilo kao komunitarne individualne žigove – znakove koji potvrđuju određene karakteristike ili kvalitet robe.

Zaštita poznatog žiga od zbunjujuće sličnog znaka

  • Zakon o žigovima CTMR prave razliku između dve vrste poznatih žigova. Prvu grupu čine poznati žigovi stranog porekla, tj. žigovi koji su poznati u Republici Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine. Ako takvi žigovi nisu registrovani u Srbiji (odnosno kao komunitarni žigovi, u kontekstu CTMR), oni svejedno uživaju zaštitu u odnosu na istovetne ili slične znakove koji se koriste za istovetnu ili sličnu vrstu robe ili usluga. U SAD, Lanham Act se ne bavi pitanjem poznatih stranih žigova. Žalbeni sudovi na nivou federacije zauzeli su različite stavove o tome da li ovakvi žigovi, koji nisu registrovani niti se koriste u SAD, uživaju zaštitu.

Zaštita poznatog žiga od “razvodnjavanja” (engl. dilution)

  • Drugu grupu poznatih žigova čine “žigovi visoke reputacije” (tj. “čuveni žigovi”), kako ih naziva Zakon o žigovimaCTMR upotrebljava pojam “reputacija” umesto “visoke reputacije”, dok se u američkom pravu ovi žigovi nazivaju “čuvenima” (famous). U sva tri pravna sistema, takvi žigovi su zaštićeni od korišćenja istovetnih ili sličnih znakova za robu ili usluge koje nisu slične onima za koje se koristi čuveni žig. Sledeća tabela rezimira sličnosti i razlike između tri jurisdikcije u odnosu na “razvodnjavanje”:

Srbija

E.U.

SAD

Kriteriji za utvrđivanje čuvenosti

bez razvijenih kriterijuma u Zakonu i u sudskoj praksi

[Evorpski sud pravde (ESP):] intenzitet i dužina korišćenja; geografski doseg korišćenja; stepen promovisanja; prepoznatost žiga u javnosti [Lanham Act:] obim prodaje; geografski doseg prodaje; trajanje, obim, i teritorijalni doseg promovisanja; prepoznatost žiga u javnosti; da li je žig registrovan
Registracija kao preduslov zaštite

da

da

ne

Vrsta povrede koju trpi, ili bi verovatno trpeo, nosilac čuvenog žiga [Zakon o žigovima:] nanošenje štete distinktivnom karakteru i reputaciji žiga; nelojalno izvlačenje koristi iz reputacije žiga [CTMR:] nanošenje štete distinktivnom karakteru i reputaciji žiga; nelojalno izvlačenje koristi iz distinktivnog karaktera ili reputacije žiga [Lanham Act:] šteta distinktivnom karakteru žiga (blurring); šteta reputaciji žiga (tarnishment)
Relevantna javnost i područje stvarni i potencijalni korisnici robe/usluga, na području cele Srbije [ESP:] opšta javnost, ili poseban deo javnosti (zavisno od vrste robe ili usluga), [OHIM:] na značajnom delu teritorije E.U.

[Lanham Act:] opšta potrošačka javnost na celokupnom prostoru SAD

Segment relevantne javnosti

bez razvijenih kriterijuma u Zakonu i u sudskoj praksi

[ESP:] značajan deo relevantne javnosti

[Lanham Act:] žig mora biti široko prepoznat od strane relevantne javnosti

Sličnost znakova

[Zakon o žigovima:] istovetni ili slični

[CTMR:] istovetni ili slični

Istovetni ili [sudska praksa:] “gotovo identični”, “bitno slični” “veoma slični”

  • Zaštita žigova sa reputacijom (čuvenih žigova u odnosu na zloupotrebu internet domena nije predmet regulisanja u Zakonu o žigovima, ali biće ovde kratko pomenuta da bi se upotpunilo čitaočevo razumevanje zaštite žiga sa reputacijom u Srbiji. Pravilnik o postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena, usvojen od strane Privredne komore Srbije u aprilu 2011. godine, koji reguliše rešavanje sporova povodom domen imena, ostavlja žig sa reputacijom nezaštićenim od registracija domena za aktivnosti koje se odnose na robu ili usluge različite u odnosu na robu i usluge “pokrivene” žigom. Nasuprot tome, .eu Alternative Dispute Resolution RulesLanham Act, te ICANN-ova Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy ne postavljaju identičnost ili sličnost robe, odnosno usluga, sa robom/uslugama registranta domena, kao uslov za zaštitu žiga.

Licenciranje žiga

  • Zakon o žigovima zabranjuje licenciranje kolektivnih žigova licima izvan asocijacije koja poseduje žig. Lanham Act, međutim, ne zabranjuje takvo licenciranje (videti, npr., Professional Golfers Ass’n of America v. Bankers Life & Cas. Co. (Žalbeni sud SAD za Petu oblast, 1975). CTMR ne sadrži odredbu o licenciranju kolektivnog žiga.

Oglašavanje žiga ništavim i posebni slučajevi prestanka žiga

  • Opšte pravilo na osnovu Zakona o žigovima je da se žig za sve vreme zaštite može oglasiti ništavim zbog razloga koji sprečavaju priznanje žiga na osnovu Zakona. U odnosu na postajanje žiga generičnim, njegovu funkcionalnost, prevarni karakter, i ostale razloge koji odgovaraju “apsolutnim razlozima” u nekim nacionalnim pravima i u CTMR, bilo koja zainteresovana strana ili javni tužilac mogu pokrenuti postupak. Međutim, samo nosilac ranijeg prava ili lice koje on ovlasti mogu da podnesu predlog za oglašavanje žiga ništavim zbog istovetnosti znakova i robe, verovatnoće zabune, verovatnoće “razvodnjavanja”, i zbog povrede drugih prava intelektualne svojine. Uslov za oglašenje ništavim po navedenim osnovama je da nosilac ranijeg žiga nije tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predlog znao za korišćenje kasnijeg žiga čiji je nosilac bio savestan i nije se tome protivio. Poseban odeljak u Zakonu o žigovima bavi se prestankom žiga u bilo koje vreme zbog razloga koji su nastupili nakon registracije (nekorišćenje, postajanje generičnim, korišćenje koje izaziva zabunu o poreklu, vrsti ili svojstvima robe, dolaženje u sukob sa javnim poretkom ili prihvaćenim moralnim principima, i nepropisno korišćenje kolektvnog ili žiga garancije).
    Ove odredbe srpskog prava veoma liče na one koje se u CTMR odnose na oglašavanje žiga nevažećim i na posebne slučajeve prestanka žiga. Važna razlika je u tome što, na osnovu CTMR, samo fizička lica i pravna lica koja učestvuju u poslovanju mogu inicirati postupak.
    U SAD, §14 Lanham Act-a sabire sve razloge za poništenje (cancellation) žiga. Relevantna distinkcija je ona između razloga na koje se lice koje traži poništenje može pozvati bilo kada i osnova koji podležu zastarelosti u roku pet godina. U potonju grupu spadaju, kako je za očekivati, verovatnoća zabune ili “razvodnjavanja”, ali i deskriptivni karakter žiga (sa nekoliko varijacija), koji u E.U. i u Srbiji ne može potpasti pod zastarelost.
  • Srpsko pravo ovlašćuje lice čiji pravni interes je bio povređen prijavom podnetom protivno načelu savesnosti i poštenja, ili registracijom na osnovu takve prijave, da u bilo koje vreme bude oglašeno od strane suda za nosioca prijave, odnosno žiga. Ova posledica oglašenja nevažećim nije pomenuta u CTMR niti u Lanham Act-u.